Rumunski senatori i poslanici trebalo bi da se vrate na posao ove nedelje da ponovo izmene nacrt zakona o specijalnim penzijama. Premijer Mar\u010del \u010colaku najavio je sazivanje vanredne sednice parlamenta, nakon \u0161to su neki \u010dlanovi normativnog akta progla\u0161eni neustavnim. Parlamentarci moraju pronac\u0301i re\u0161enja kako bi se ispunio jedan od ciljeva Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i da bi se trec\u0301i zahtev za isplatu mogao podneti Evropskoj komisiji. Reforma specijalnih penzija usvojena je u parlamentu krajem juna i predvi\u0111a da magistrati mogu da odu u penziju do 2028. godine pod istim uslovima kao i sada, ako imaju 25 godina radnog sta\u017ea. Oni bi imali pravo na penziju u iznosu od 80% bruto dodatka i povec\u0301anja od poslednjeg meseca rada. Prema podacima Nacionalne javne penzione kuc\u0301e, u julu je bilo 10.310 korisnika, \u0161to je povec\u0301anje od 29 ljudi u odnosu na prethodni mesec, a najvi\u0161a prose\u010dna specijalna penzija iznosila je oko 4.350 evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je navi\u0161e prognozu inflacije za kraj ove godine na 7,5% i na 4,4% za kraj 2024. godine, prema podacima koje je u sredu predstavio guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Centralna banka je u maju 2023. godine procenila inflaciju od 7,1% za kraj 2023. Mugur Isaresku je precizirao da samo neki povec\u0301ani porezi dovode do povec\u0301anja inflacije, odnosno direktni porezi na potro\u0161nju, akcize i porez na dodatnu vrednost. Pominju se velike neizvesnosti u vezi sa projektovanom putanjom u kontekstu verovatnog usvajanja nekih mera fiskalne korekcije na strani bud\u017eetskih prihoda, sa direktnim uticajem na inflaciju kao \u0161to su povec\u0301anje indirektnih poreza — porez na dodatu vrednost, akcize.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deficit trgovinskog bilansa u prvoj polovini ove godine iznosio je 13,3 milijarde evra, \u0161to je za 2,1 milijardu evra (-13,9%) manje od onog koji je zabele\u017een od 1. januara do 30. juna 2022. godine, saop\u0161tio je danas Nacionalni institut za statistiku ( INS). U prvih \u0161est meseci ove godine izvoz je iznosio 47,4 milijarde evra, \u0161to je povec\u0301anje od 5,9%, a uvoz 60,7 milijardi evra, \u0161to je povec\u0301anje od 0,8% u odnosu na isti period 2022. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, od 1. januara do 30. juna 2023. godine zna\u010dajno u\u010de\u0161c\u0301e u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda ma\u0161ine i transportne opreme (45,1% za izvoz i 36,3% za uvoz) i ostali industrijski proizvodi (30,2% za izvoz i 28,8% za uvoz ).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Noc\u0301 u seoskim muzejima, nova rumunska nacionalna kulturna manifestacija, prvi put c\u0301e se ove godine odr\u017eati 2. septembra, a partner je Radio Rumunija Regional. Broj onih koji u\u010destvuju u ovom prvom izdanju do sada je dostigao 79, u 27 \u017eupanija. Upisna sesija je otvorena do 15. avgusta, a cilj organizatora je dostizanje 100 u\u010desnika. Povodom ovog inauguracionog izdanja Noc\u0301i muzeja u selima, Nacionalna mre\u017ea muzeja u Rumuniji pokrenuc\u0301e nacionalnu kampanju podr\u0161ke razvoju obrazovnih programa namenjenih deci i mladima iz ruralnih zajednica, kori\u0161c\u0301enjem zbirki i kulturnog nasle\u0111a u njihovom vlasni\u0161tvu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje \u010cuka isklju\u010duje moguc\u0301nost razila\u017eenja vladajuc\u0301e koalicije ili pokretanja vanrednih izbora. On ka\u017ee da c\u0301e se zajedno sa socijaldemokratama nac\u0301i re\u0161enja da poreska reforma ne uklju\u010duje nove poreze za preduzec\u0301a. Poja\u0161njenja dolaze nakon novog sastanka sa premijerom Mar\u010delom \u010colakuom o reformama koje je pripremila izvr\u0161na vlast kroz hitnu uredbu u administraciji i fiskalnoj oblasti. Premijer, lider Socijaldemokratske stranke (PSD), izjavio je da se ovi razgovori vode sa mandatom na stolu i nec\u0301e oklevati da podnese ostavku ako Nacionalna liberalna partije (PNL) povu\u010de podr\u0161ku ovom paketu mera za odr\u017eavanje bud\u017eetskog deficita u kvotama dogovorenim sa evropskim stru\u010dnjacima. Za ove dane najavljuju se nove konsultacije koalicionih partnera. Nacrt hitne uredbe u vezi sa ukidanjem nekih fiskalnih olak\u0161ica i modifikacijom nekih poreza je jo\u0161 uvek u raspravi. Mere imaju za cilj, izme\u0111u ostalog, povec\u0301anje poreza za mala i srednja preduzec\u0301a, promenu prihoda na dodatu vrednost ili oporezivanje plata programera koji prema\u0161uju mese\u010dni prihod od oko 2.000 evra. Cilj je povec\u0301anje prihoda dr\u017eavnog bud\u017eeta i ispunjavanje nekih obaveza preuzetih kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Predstavnici IT kompanija kritikuju predlo\u017eene fiskalne mere i tvrde da bi one ozbiljno pogodile ovu oblast. Navode da neke kompanije vec\u0301 analiziraju moguc\u0301nost preseljenja poslovanja u obli\u017enje zemlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalno tu\u017eila\u0161tvo Rumunije saop\u0161tilo je da je tu\u017eilo biv\u0161e rukovodstvo \u017dandarmerije zbog na\u010dina na koji je koordinirao intervenciju organa reda na antivladinom mitingu dijaspore 10. avgusta 2018. godine u Bukure\u0161tu. \u017dandarmerija je optu\u017eena, uglavnom, za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja i nasilno pona\u0161anje. Tu\u017eioci preciziraju da su \u017eandarmi delovali ne samo protiv ljudi koji su nasilno demonstrirali, vec\u0301 i protiv mirnih demonstranata koji su \u010dinili ogromnu vec\u0301inu okupljenih. Vi\u0161e od 300 u\u010desnika protesta u ovom slu\u010daju tra\u017ei moralnu i materijalnu od\u0161tetu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dr\u017eavljanin Rumunije kidnapovan pre osam godina u Burkini Faso pu\u0161ten je i trenutno se nalazi na sigurnom u Rumuniji. Saop\u0161tenje je dalo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukure\u0161ta, zahvaliv\u0161i se svim spoljnim partnerima, a posebno marokanskim vlastima na zna\u010dajnoj podr\u0161ci koju su dali u re\u0161avanju ovog slu\u010daja, koji ocenjuje kao izuzetno komplikovan. Julijan Gerguc, koji je bio radnik kompanije za obezbe\u0111enje u rudniku u Burkini Faso, kidnapovale su islamisti\u010dke oru\u017eane grupe 2015. godine, koje c\u0301e ga kasnije prodati bandama u Maliju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dve borbene bespilotne letelice oborene su u rejonu Domodedova, gde se nalazi jedan od najvec\u0301ih me\u0111unarodnih aerodroma u Rusiji i na autoputu Minsk — saop\u0161tio je gradona\u010delnik Moskve Sergej Sobjanin na Telegramu. On je naveo da su oba ure\u0111aja ga\u0111ala prestonicu i da nema informacija o \u017ertvama. Ukrajinski napadi dronovima su se pove\u0107ali poslednjih nedelja na ruskoj teritoriji, \u010desto ciljajuc\u0301i na Moskvu, ali i na aneksirano poluostrvo Krim. \u010cini se da su ukrajinske snage u Ukrajini probile odbrambene linije u oblasti Herson nakon racije preko reke Dnjepar, iako je njihov polo\u017eaj i dalje neizvestan, saop\u0161tio je Institut za prou\u010davanje rata u dana\u0161njoj analizi. Nekoliko ruskih ratnih blogera reklo je da je sedam letilica sa ukrajinskim trupama sletelo na isto\u010dnu obalu reke Dnjepar u utorak, uspev\u0161i da probije rusku odbranu i napreduje do 800 metara. \u0160ef administracije koju je Moskva postavila u Hersonskoj oblasti Vladimir Saldo minimizirao je informacije o iskrcavanju Ukrajinaca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U planinskom odmarali\u0161tu Sinaja u centralnoj Rumuniji, danas se nastavlja 24. izdanje Me\u0111unarodnog festivala Enesku i muzika sveta“. Koncerti se odr\u017eavaju u kazinu Sinaja, u Gradskom muzeju, u Spomen kuc\u0301i \u0110or\u0111e Enesku“, u parku Dimitrie Gika“ i u Katoli\u010dkoj crkvi. Prema re\u010dima organizatora, re\u010d je o festivalu posvec\u0301enom mladima i omladinskim orkestrima i, pre svega, izvo\u0111a\u010dima koji su pobe\u0111ivali na domac\u0301im i me\u0111unarodnim takmi\u010denjima, ali i afirmisanim rumunskim i stranim umetnicima koji u\u010destvuju u obuci mladih rumunskih muzi\u010dara u okviru ovog rumunskog projekta. Manifestacija c\u0301e biti zavr\u0161ena 31. avgusta i obuhvata specijalni koncert na planini, na nadmorskoj visini od 2.000 m, na kojem c\u0301e oboista Adrijan Petresku izvoditi dela iz klasi\u010dnog i rumunskog repertoara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Meteorolo\u0161ka opservatorija Evropske unije, Kopernikus, potvrdila je da je jul najtopliji mesec ikada zabele\u017een na Zemlji. Pro\u0161li mesec, obele\u017een toplotnim talasima i po\u017earima \u0161irom planete, bio je topliji za 0,33 stepena Celzijusa od meseca koji je do sada dr\u017eao rekord – jul 2019. godine, sa prose\u010dnom temperaturom od 16,63 stepena Celzijusa. Mnogi delovi sveta patili su od toplotnih talasa koji su izazvali po\u017eare i primorali na masovnu evakuaciju civila i turista, kao \u0161to se dogodilo u Gr\u010dkoj. Delovi Kine i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava tako\u0111e su iskusili ekstremne vruc\u0301ine, dok su se svetski okeani alarmantno zagrejali, a nivo antarkti\u010dkog ledenog pokriva\u010da je najni\u017ei zabele\u017een.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski senatori i poslanici trebalo bi da se vrate na posao ove nedelje da ponovo izmene nacrt zakona o specijalnim penzijama. Premijer Mar\u010del \u010colaku najavio je sazivanje vanredne sednice parlamenta, nakon \u0161to su neki \u010dlanovi normativnog akta progla\u0161eni neustavnim. Parlamentarci moraju pronac\u0301i re\u0161enja kako bi se ispunio jedan od ciljeva Nacionalnog plana za oporavak i […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568850","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n