Vlada
\nRumunije radi na finalizaciji dva normativna akta u cilju smanjenja bud\u017eetskog
\ndeficita. Prema nacrtu akta, koji je stavljen u javnu raspravu, vlasnici
\nluksuznih automobila morali bi da plate dodatnu taksu. Oni koji rade u IT
\nsektoru, trenutno oslobo\u0111eni plac\u0301anja poreza, bi\u0107e u obavezi da ga plate ako
\nimaju primanja ve\u0107a od 10.000 leja (oko 2.000 evra) mese\u010dno. Zaposleni u
\ngra\u0111evinarstvu i poljoprivredi, koji su bili oslobodjeni pla\u0107anja doprinosa za
\nzdravstveno osiguranje, od sada imaju tu obavezu. Istovremeno, dr\u017eavni
\nslu\u017ebenici koji imaju mese\u010dnu bruto platu preko 10.000 leja, nec\u0301e vi\u0161e
\ndobijati vau\u010dere za odmor. Mala i srednja preduze\u0107a sa prihodima do 300.000
\nleja placa\u0107e porez 1%, a preduze\u0107a sa prihodima ve\u0107im od 300.000 leja, pla\u0107a\u0107e porez od tri odsto. Povodom hitne
\nuredbe kojom c\u0301e se smanjiti dr\u017eavni aparat, Vlada analizira moguc\u0301nost
\nukidanja 200.000 nepopunjenih mesta, spajanja pojedinih javnih institucija i
\nsmanjenja broja dr\u017eavnih sekretara, broja rukovodec\u0301ih mesta, broja \u010dlanova u
\nadministraciji saveta i \u010dlanova kancelarija lokalnih vlasti. Neke od mera koje
\nse spominju u \u0161tampi vec\u0301 su javno osporene od strane dr\u017eavnih slu\u017ebenika i
\nposlovnog okru\u017eenja.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska obala na Crnom moru je najpose\u0107enija u ovom periodu leta. Mnogi gradjani Rumunije povezali su vikend sa slobodnim danima, ponedeljk i utorka, tako da je vi\u0161e od 120.000 turista na moru tokom mini praznika Svete Marije. Od Mamaje do Vama Vekea, turisti mogu uzivati u raznim muzi\u010dkim dogadjajima, pozori\u0161nim predstavama, recitalima na otvorenom, ali i na pokaznim ve\u017ebama koje \u0107e se odr\u017eati 15. avgusta, kada je i Dan mornarice. Nakon pauze od \u010detiri godine, publika c\u0301e, sa litica Konstance i Mangalije, moc\u0301i da se divi pokaznim ve\u017ebama pomorskih snaga i defileu vojnih brodova na moru. U turisti\u010dkim lukama bic\u0301e organizovane pomorske igre i takmi\u010denja, a uve\u010de, nakon \u0161to se mornari povuku sa bakljama, lokalne vlasti c\u0301e prirediti vatromet. Vec\u0301 nekoliko dana na primorju se odr\u017eavaju brojni doga\u0111aji koji c\u0301e se nastaviti tokom cele nedelje. Me\u0111u atrakcijama za turiste je i Festival anti\u010dkih tvrdjava Dorbu\u0111e \u201c iz Arheolo\u0161kog kompleksa Trajanov trofej u Adamklisi. Posetioci festivala u\u017eivali su u tradiciji i obi\u010dajima Dobru\u0111e, takodje, mogli su aktivno u\u010destvovati u grn\u010darskoj i fotografskoj radionici i u\u017eivati u senzacionalnom laserskom \u0161ou.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pribli\u017eno 250 francuskih i luksembur\u0161kih vojnika i 65 tehni\u010dkih sredstava iz sastava NATO borbene grupe u Rumuniji u\u010destvuje od danas do 18. avgusta u ve\u017ebi DEPLOYEX na poligonu Babadag (jugoistok), saop\u0161tilo je Ministarstvo odbrane iz Bukure\u0161ta. Cilj DEPLOYEX-a je ve\u017ebanje brzog raspore\u0111ivanja trupa i opreme Borbene grupe. Tako\u0111e, ova ve\u017eba doprinosi pobolj\u0161anju stepena interoperabilnosti snaga u okviru NATO Borbene grupe, kao nastavak obuke koja je prethodno sprovedena u \u0106inku (centar). Borbena grupa NATO-a doprinosi povec\u0301anju vojne saradnje Rumunije sa zemljama u\u010desnicama \u2013 Francuskom, Holandijom i Belgijom (rotacijom), kao i sa Luksemburgom i implicitno, konsolidaciji bezbednosti evroatlantskog prostora na isto\u010dnom krilu, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva odbrane Republike Rumunije. Saradnja sa strate\u0161kim partnerima i postojanje relevantnih borbenih struktura na nacionalnoj teritoriji doprinose povec\u0301anju kapaciteta odbrane i odvrac\u0301anja u kontekstu rata u Ukrajini i krize u crnomorskom regionu, nagla\u0161avaju u ministarstvu.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Biv\u0161i socijaldemokratski ministar finansija Darijus Valkov,
\nkoga je rumunski pravosudni sistem definitivno osudio i pobegao u Italiju,
\ndovezen je u zemlju u ponedeljak popodne, pod pratnjom, redovnim letom.
\nPredstoji mu izdr\u017eavanje kazne od 6 godina u kazneno popravnom zavodu. Do
\nekstradicije je do\u0161lo nakon \u0161to je Kasacioni sud u Rimu izrekao kona\u010dnu kaznu u
\nvezi s tim. Valkov je prvi poznati begunac kojeg su rumunske vlasti uspele da
\ndovedu iz Italije u zemlju. Pojedini Rumuni, osudjeni u zemlji, uglavnom u
\nslu\u010dajevima korupcije, na\u0161li su uto\u010di\u0161te u Italiji kako bi izbegli zatvorske
\nkazne. <\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Rumunija je deveti proizvo\u0111a\u010d sladoleda u
\nEvropskoj uniji, sa 35 miliona litara u 2022. godini, pokazuju podaci koje je u
\nponedeljak objavio Eurostat. Na prvom mestu je Nema\u010dka, sa proizvodnjom od 620
\nmiliona litara, a slede Francuska i Italija. Osim \u0161to je u 2022. godini bila
\nnajvec\u0301i proizvo\u0111a\u010d sladoleda, Nema\u010dka je proizvodila, u proseku, najjeftiniji
\nsladoled u EU, po ceni od 1,5 evra po litru. Sa druge strane, najskuplji
\nsladoled prozvodi Austrija, sa prose\u010dnom cenom od 7 evra po litru. Zemlje
\n\u010dlanice su pro\u0161le godine proizvele koli\u010dinu od 3,2 milijarde litara sladoleda,
\n\u0161to je povec\u0301anje od 5 odsto u odnosu na 2021.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Dve rumunske teniserke, Sorana Kristea i Irina Begu, nalaze
\nse u glavnom \u017erebu turnira masters serije u Sinsinatija (Ohajo, SAD). U prvom
\nkolu, u utorak, Krstea c\u0301e se prvi put sastati sa Ruskinjom Ekaterinom
\nAleksandrovom. Irina Begu u prvom kolu igra protiv \u010cehinje Mari Bouzkove. S
\ndruge strane, dvostruka pobednica grend slema na Rolan Garosu i Vimbldonu Simona
\nHalep iza\u0161la je iz top 500 na WTA rang listi, jer je suspendovana, skoro godinu
\ndana, zbog dopinga.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Rumunije radi na finalizaciji dva normativna akta u cilju smanjenja bud\u017eetskog deficita. Prema nacrtu akta, koji je stavljen u javnu raspravu, vlasnici luksuznih automobila morali bi da plate dodatnu taksu. Oni koji rade u IT sektoru, trenutno oslobo\u0111eni plac\u0301anja poreza, bi\u0107e u obavezi da ga plate ako imaju primanja ve\u0107a od 10.000 leja (oko […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568853","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n