Bezbednost Rumunije je konsolidovana i bic\u0301e nastavljeni napori
\nna ja\u010danju struktura Severnoatlanske alijanse na teritoriji zemlje, posebno
\nborbene grupe NATO-a formirane 2022. godine, rekao je predsednik Klaus Johanis,
\nkoji je prisustvovao u utorak, na sve\u010danosti u Konstanci (jugoistok), povodom
\nobele\u017eavanja Dan mornarice. Sa svoje strane, premijer Rumunije Mar\u010del
\n\u010colaku dao je uveravanja da c\u0301e izvr\u0161na vlast, na \u010dijem je \u010delu, izdvojiti
\nneophodna sredstva za dopunu i modernizaciju rumunskih pomorskih snaga.
\nBezbednost na Crnom moru osigurava stabilnost celog regiona i transformi\u0161e
\nRumuniju u va\u017enog bezbednosnog provajdera, ocenio je predsednik Senata
\nNikolaje \u0106uka.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Ekonomija EU porasla je za 0,5 odsto, a evrozone za 0,6 odsto u
\ndrugom kvartalu ove godine, u pore\u0111enju sa istim periodom 2022. godine, pri
\n\u010demu su Irska i Rumunija zabele\u017eile najvec\u0301i napredak, pokazuju danas
\nobjavljeni preliminarni podaci Evropskog statisti\u010dkog zavoda (Eurostat). Me\u0111u
\ndr\u017eavama \u010dlanicama EU, za koje su dostupni podaci, najzna\u010dajniji godi\u0161nji
\nnapredak u periodu april-jun 2023. zabele\u017een je u Irskoj (2,8%), Rumuniji
\n(2,7%), Kipru i Portugalu (obe po 2,3%), a najzna\u010dajniji pad u Estoniji (minus
\n3%), \u0160vedskoj (minus 2,4%), Ma\u0111arskoj (minus 2,3%) i Poljskoj (minus 1,3%).
\nPreko okeana, ameri\u010dki BDP je porastao za 0,6% u drugom kvartalu 2023. u
\npore\u0111enju sa prethodna tri meseca i za 2,6% na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Skoro 34.000 maturanata iz Rumunije, upisanih na drugi rok
\nispita Velike mature, u sredu je polagalo test iz rumunskog jezika i
\nknji\u017eevnosti Testivi c\u0301e biti ocenjeni, prvi put, digitalno. Oni c\u0301e biti
\nskenirani i postavljeni na platformi koja c\u0301e ih distribuirati profesorima iz
\nbilo kog kraja zemlje, osim u okrug u kojem je u\u010denik polagao ispit. Obavezni
\npismeni test profila zakazan je za \u010detvrtak. U petak, 18. avgusta bic\u0301e odr\u017ean ispit
\nizbornog predmeta profila i smera, a 21.
\navgusta kandidati pripadnici nacionalnih manjina polagac\u0301e pismeni test iz maternjeg
\njezika i knji\u017eevnosti. Preliminarni rezultati bic\u0301e objavljeni 25. avgusta, a
\nkona\u010dni 29. avgusta nakon razmatranja potencijalnih \u017ealbi. Da bi polo\u017eili Veliku
\nmaturu, u\u010denici moraju da polo\u017ee sve testove za procenu jezi\u010dkih i digitalnih
\nve\u0161tina i da dobiju proce\u010dnu ocenu najmanje 6,00 na pismenim testovima. U prvom
\nispitnom roku, Veliku maturu (Bakalaureat) polo\u017eilo je samo 75 odsto prijavljenih
\nkandidata.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Premijer Rumunije Ma\u010del \u0106olaku, u\u010destvovao je danas na otvaranju 3. izdanja
\nForuma rumunskih studenata odsvuda. Tom prilikom \u0161ef izvr\u0161ne vlasti je rekao daRumunija
\nmo\u017ee razviti svoj pravi potencijal samo podsticanjem mladih ljudi da se
\nuklju\u010de, promovi\u0161uc\u0301i i podr\u017eavajuc\u0301i njihove projekte i akcije. Premijer je ukazao
\ni na potrebu partnerstva me\u0111u generacijama, koje omogu\u0107ava mladim ljudima
\npristup vladinim odlukama. U tom kontekstu, on je tako\u0111e rekao da je Rumuniji u
\novom trenutku potrebna brza administrativna reforma. Forum
\nrumunskih studenata odsvuda odr\u017eava se do 21. avgusta i predstavlja projekat
\nvelikih razmera, koji ima za cilj da okupi rumunske studente iz zemlje i
\ninostranstva kako bi raspravljali o pitanjima od zna\u010daja za rumunsko dru\u0161tvo. Ovogodi\u0161nji
\nforum okupio je sedam radnih odbora: za
\nevropske poslove, obrazovanje i omladinu, energetiku i \u017eivotnu sredinu,
\npravosu\u0111e i ljudska prava, rad i privredu, zdravstvo, kulturu i turizam.
\nKona\u010dni predlozi c\u0301e formirati Rezoluciju, koja c\u0301e biti dostavljena rumunskim
\nvlastima.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Rumunska vlada nastavlja razgovore o merama za uravnote\u017eenje
\ndr\u017eavnog bud\u017eeta. Izvr\u0161na vlast bi do kraja meseca trebalo da finalizira i
\nusvoji hitne uredbe za smanjenje rashoda dr\u017eavnog aparata i za povec\u0301anje
\nprihoda u bud\u017eet. Prema nacrtu zakona, koji se pojavio u javnom prostoru,
\nvlasnici luksuznih automobila \u010dija vrednost prelazi 100.000 evra \u0107e imati
\nobavezu da plac\u0301aju dodatni porez, IT slu\u017ebenici \u010dije plate prelaze 10.000 leja
\nmese\u010dno (oko 2.000 evra) vi\u0161e nec\u0301e biti oslobo\u0111eni poreza, a radnici u
\ngra\u0111evinarstvu i poljoprivredi morac\u0301e da plac\u0301aju doprinose za zdravstveno
\nosiguranje. O\u010dekuje se, i da \u0107e biti ukinuti vau\u010deri za odmor dr\u017eavnim
\nslu\u017ebenicima koji imaju bruto mese\u010dnu platu vec\u0301u od 10.000 leja. Vlada tako\u0111e
\nnamerava da povec\u0301a akcizu na \u0161ec\u0301er i da uvede samo dve stope PDV-a od 9 i
\n19%. Mala i srednja preduze\u0107a sa prihodima do 300.000 leja mogla bi biti
\noporezovana sa 1%, a ona koja prelaze ovaj prihod, sa 3%. Na kraju, ali ne i
\nnajmanje va\u017eno, kompanije koje eksternalizuju profit pla\u0107a\u0107e porez od 15% na prenesene iznose. \u0160to se ti\u010de
\nhitne uredbe o smanjenju dr\u017eavnog aparata, Vlada analizira moguc\u0301nost ukidanja
\n200.000 nepopunjenih radnih mesta, spajanja pojedinih javnih institucija i
\nsmanjenja broja dr\u017eavnih sekretara, rukovodec\u0301ih mesta, \u010dlanova u upravnim
\nodborima i broja \u010dlanova u kabinetima lokalnih vlasti.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
Rumunija
Zavr\u0161en
Rumunska
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od po\u010detka rata u Ukrajini,
Fudbalski
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bezbednost Rumunije je konsolidovana i bic\u0301e nastavljeni napori
na ja\u010danju struktura Severnoatlanske alijanse na teritoriji zemlje, posebno
borbene grupe NATO-a formirane 2022. godine, rekao je predsednik Klaus Johanis,
koji je prisustvovao u utorak, na sve\u010danosti u Konstanci (jugoistok), povodom
obele\u017eavanja Dan mornarice. Sa svoje strane, premijer Rumunije Mar\u010del
\u010colaku dao je uveravanja da c\u0301e izvr\u0161na […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568855","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nbele\u017ei konstantan napredak bruto domac\u0301eg proizvoda od pandemije, pokazuju
\nrezultati studije Bloomberg. Ekonomisti koji su radili ovu studiju, procenjuju
\nda c\u0301e rumunska ekonomija od aprila do juna 2023. zabele\u017eiti rast od 0,2 odsto
\nu odnosu na prethodni kvartal i 2,5 odsto u odnosu na drugi kvartal 2022.
\nNarodna banka Rumunije predvi\u0111a skromno povec\u0301anje nacionalne ekonomije u
\ndrugom i trec\u0301em kvartalu i odr\u017eava ovogodi\u0161nju ekspanziju na relativno
\nniskom nivou. Uticaj ruske invazije izazvao je najgoru krizu tro\u0161kova \u017eivota u
\nEvropi, nakon \u0161to je inflacija prema\u0161ila 10% i podstakla centralne banke da
\npodignu kamatne stope. Rezultat je smanjena potro\u0161nja preduzec\u0301a i potro\u0161a\u010da,
\n\u0161to je negativno uticalo na rast vec\u0301ine ekonomija od Balti\u010dkog do Crnog mora.<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nje Sajam knjiga Gaudeamus u organizaciji Radija Rumunija u Sibiu. Tokom pet dana,
\nsajam je posetilo oko 15.000 ljudi, vi\u0161e nego na prethodnom izdanju. Koni
\n\u010cifor, predstavnica sajma, istakla je da je na ovom izdanju prisustovao veliki
\nbroj dece i ocenila da je za njih knji\u017eevnost definitivno kraljica bala. Ona je
\ntako\u0111e rekla da su gradjani javnost, uklju\u010dujuc\u0301i i one koji su doga\u0111aje
\npratili onlajn, mogli da u\u010destvuju u brojnim takmi\u010denjima i da osvoje knjigu.
\nSledec\u0301e izdanje Sajma knjiga Gaudeamus u organizaciji Radija Rumunija
\nodr\u017eac\u0301e se u Ja\u0161iju (istok), tokom prve \u0161kolske nedelje, izme\u0111u 13. i 17.
\nseptembra.<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nteniserka Sorana Krstea debitovala je pobedom na WTA 1.000 turniru u
\nSinsinatiju, u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Ohajo. Krstea, na 31 poziciji WTA liste, u
\nprvom kolu pobedila je Ruskinju Ekaterinu Aleksandrovu, impresivnim rezultatom
\n6-0, 6-2, a u drugom kolu sastac\u0301e se sa Marijom Sakari iz Gr\u010dke, osmom
\nfavoritkinjom turnira. Druga Rumunka u glavnom \u017erebu, Irina Begu, pora\u017eena je
\nod \u010cehinje Mari Bouzkove sa 6-2, 6-2. Me\u0111utim, u dublu, par Irina Begu i Sara
\nSoribes Tormo iz \u0160panije plasirao se u osminu finala po\u0161to je pobedio
\nElisabettu Cocciaretto (Italija) \/ Maiar Sherif (Egipat) 7-6 (7\/5), 6-3 ) .
\nRumunsko-\u0161panski par c\u0301e se u osmini finala sastati sa Storm Hunter
\n(Australija) \/ Elise Mertens (Belgija), drugim nosiocem.<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nzivot je izgubilo oko 100.000 ljudi. Poginulo je vise od 9.444 civila,
\nuklju\u010dujuc\u0301i 500 dece, a vi\u0161e od 16.940 je povre\u0111eno od po\u010detka ruske invazije
\nu februaru 2022. Iz UN-a nagla\u0161avaju da je stvarni broj \u017ertava mnogo vec\u0301i i
\n napominju da bilans nije potpun jer nedostaju podaci iz nekoliko regiona,
\na posebno iz gradova Marijupolja, Lisicanska i Severodonjecka, koje su ruske
\nsnage zauzele nakon te\u0161kih borbi, pa je teze dobiti informacije i brojke, ali i
\niz Kijeva. Brojke tako\u0111e pokazuju da je ogromna vec\u0301ina ljudi, njih 7.339
\nstradalo u ukrajinskim regionima koje je bombardovala Rusija, a branila ih
\nukrajinska vojska. U regionima Donjecka i Luganska, na istoku, bilo je znatno
\nvi\u0161e \u017ertava sa obe strane fronta nego u glavnom gradu Kijevu, u centru i na
\nzapadu Ukrajine. Izve\u0161taj UN pokazuje i da je u prvim mesecima rata ubijeno
\n vise civila. Po podacima UN u prolec\u0301e i leto ove godine, mesecno
\nje stradalo izme\u0111u 170 i 180 civila.<\/p>\n
\n
\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\n\u0161ampion Rumunije, Farul Konstanca, sastaje se ve\u010deras u glavnom gradu Estonije
\nsa Florom iz Talina u okviru 3. pretkola Konferencijske lige. U predhodnom
\nmecu, Farul Konstanca, na doma\u0107em terenu, pobedio je estonski tim Flora Talin,
\nrezultatom 3-0. Trener ekipe Konstance, nekada\u0161nji sjajni igra\u010d George Hadzi,
\nocenio je da c\u0301e me\u010d biti te\u017eak, ali da su njegovi igra\u010di do\u0161li u Talin da
\npobede. Ako pro\u0111e Flora Talin, Farul c\u0301e igrati u plej-ofu protiv pora\u017eenog
\nizme\u0111u Karabaga (Azerbejd\u017ean) i HJK Helsinkija (Finska), duela koji se igra u
\nokviru trec\u0301eg pretkola Lige Evrope. Druga dva rumunska tima prisutna u
\nKonferencijskoj ligi, Sepsi Sfantul Gheorghe i FCSB, igrac\u0301e u \u010detvrtak. Sepsi
\nc\u0301e igrati u Kazahstanu protiv FK Aktobe, posle 1-1 u Rumuniji, a FCSB c\u0301e
\nigrati u Norve\u0161koj u dru\u0161tvu FK Nordsjalend, sa kojim je me\u010d kola iz Bukure\u0161ta
\nzavr\u0161io nere\u0161eno, 0-0.<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
\n<\/p>\n