Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku i njegov gr\u010dki kolega Kirijakos Micotakis razgovarali su u ponedeljak u Atini o pro\u0161irenju bilateralne saradnje u regionu, povec\u0301anju razmene izme\u0111u dve zemlje i bezbednosnoj situaciji. Razmatrana su pitanja novih gr\u010dkih investicija u Rumuniji u oblasti energetike, u\u010de\u0161c\u0301a gr\u010dkih kompanija u infrastrukturnim projektima u na\u0161oj zemlji, ali i prisustvo rumunskih kompanija na gr\u010dkom tr\u017ei\u0161tu. Va\u017ena tema je bila i pro\u0161irenje \u0161engenskog prostora. Rumunski premijer je objasnio strate\u0161ke razloge za odluku koja je povoljna za Rumuniju i zahvalio gr\u010dkoj strani na stalnoj podr\u0161ci. Tako\u0111e, \u010colaku je ponovo potvrdio podr\u0161ku Rumunije unapre\u0111enju procesa pro\u0161irenja Evropske unije kako u regionu Zapadnog Balkana, tako i u pogledu Ukrajine i Republike Moldavije. U vezi sa regionalnom bezbednosnom situacijom, predstavljene su mere koje rumunske vlasti preduzimaju za suo\u010davanje sa aktuelnim izazovima na Crnom moru, kao i podr\u0161ka koja je Rumuniji potrebna, na evropskom nivou, kao dr\u017eavi koja je u prvom redu odbrane Unije. Mar\u010del \u010colaku u\u010destvuje u Atini na radnom sastanku \u0161efova dr\u017eava i vlada Jugoisto\u010dne Evrope i Zapadnog Balkana. Sastanku prisustvuju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta \u0160arl Mi\u0161el, zajedno sa \u0161efovima dr\u017eava i vlada iz regiona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da se nada da c\u0301e se i druge zemlje pridru\u017eiti Danskoj i Holandiji, zemljama koje su odlu\u010dile da Kijevu isporu\u010de borbene avione F-16. Lider Kijeva je te izjave dao u vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Danskoj, gde se sastao sa danskom premijerkom Mete Frederiksen. Danska i Holandija c\u0301e Ukrajini poslati 61 F-16. Dogovoreno je da avioni budu preba\u010deni ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu u bliskoj saradnji sa SAD i drugim partnerima, kada se steknu uslovi za takav transfer. Uslovi koji ne zavise od transfera odnose se na, uspe\u0161no odabrano, testirano i obu\u010deno ukrajinsko osoblje F-16, neophodna odobrenja, infrastrukturu i logistiku. Obuka ukrajinskih pilota odvijac\u0301e se u nekoliko zemalja NATO-a, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Festival George Enesku, najvec\u0301i festival klasi\u010dne muzike u Rumuniji i jedan od najva\u017enijih u Evropi, dolazi u Temi\u0161var, evropsku prestonicu kulture 2023. godine. Vrhunski izvodja\u010di i muzi\u010dki sastavi kao \u0161to su Endemble Intercontemporain, Fine Arts kvartet, kamerata Bern, Man\u010dester kamerata i rumunski kamerni orkestar odr\u017ea\u0107e koncerte od 3 do 20. septembra. Prvo izdanje festivala organizovano je 1958. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija
U Rumuniji su kandidati nacionalnih manjina polagali pismeni test iz maternjeg jezika i knjizevnosti u okviru ispita Velike mature. Preliminarni rezultati bic\u0301e objavljeni 25. avgusta, a istog dana srednjo\u0161kolci mogu podneti \u017ealbe. Kona\u010dni rezultati bic\u0301e objavljeni 29. avgusta. Skoro 34.000 kandidata prijavilo se na jesenji ispitni rok za polaganje ispita Velike mature, od kojih je 22.600 u\u010denika, zavr\u0161ilo srednju \u0161kolu ove godine.<\/p>\n
Program ARC kampova, koji je pokrenulo Odeljenje za Rumune odsvuda i namenjen je rumunskim studentima i mladima iz celog sveta, nastavlja se do 28. avgusta u 6 centara za slobodno vreme i razonodu u Rumuniji. U\u010destvuju rumunski studenti i mladi iz 24 zemlje sveta, me\u0111u kojima su Albanija, Austrija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nema\u010dka, Gr\u010dka, Italija, Izrael, Kazahstan, Republika Moldavija, Srbija, \u0160panija, Ukrajina. Gradimo mostove, gradimo veze i prihvatamo na\u0161u kulturnu raznolikost \u2013 ovo je poruka koju Odeljenje \u0161alje deci i nastavnicima na letovanju ove godine u kampovima ARC, koji \u017eele da rumunskoj deci van granica poka\u017eu kako je autenti\u010dna Rumunija. Projekat ima za cilj da olak\u0161a interakciju i dijalog izme\u0111u mladih iz istorijskih zajednica i mladih iz dijaspore, kroz radionice za unapredjenje znanja o kulturi, istoriji, geografiji i umetnosti.<\/p>\n <\/p>\n<\/p>\n Rumunska atleti\u010darka Alina Rotaru-Kotman osvojila je bronzanu
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku i njegov gr\u010dki kolega Kirijakos Micotakis razgovarali su u ponedeljak u Atini o pro\u0161irenju bilateralne saradnje u regionu, povec\u0301anju razmene izme\u0111u dve zemlje i bezbednosnoj situaciji. Razmatrana su pitanja novih gr\u010dkih investicija u Rumuniji u oblasti energetike, u\u010de\u0161c\u0301a gr\u010dkih kompanija u infrastrukturnim projektima u na\u0161oj zemlji, ali i prisustvo rumunskih kompanija […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568858","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n\u0161alje u Gr\u010dku jo\u0161 jedan specijalizovani modul za ga\u0161enje \u0161umskih po\u017eara. Re\u010d je
\no 56 vatrogasaca, sa deset specijalnih vatrogasnih vozila, prvim interventnim i
\nkomandnim vozilom i autobusom, za misiju u trajanj od 4 do 10 dana. Odluka je
\ndoneta na zahtev Gr\u010dke, upuc\u0301en ju\u010de preko Evropskog mehanizma za civilnu
\nza\u0161titu. U me\u0111uvremenu, po\u017eari besne vec\u0301 tri dana u regionu Aleksandrupolisa,
\na nova \u017eari\u0161ta su se pojavila na ostrvu Eubeja i zapadno od Atine. Jo\u0161 dva
\npo\u017eara su zahvatila region Rodopi i Kavala. Ministarstvo spoljnih poslova
\nizdalo je upozorenje na maksimalnu opasnost od po\u017eara u regionima Atike,
\nkopnene Gr\u010dke, poluostrva Peloponez, Svete Gore, Kavale, ostrva Samotrakis,
\nTasos, Kefalonija, Zakintos i Lefkada. Pozar na ostrvu Tenerife, u \u0161panskom arhipelagu Kanara, je opisan kao najgori po\u017earom u istoriji tog regiona. Aktivan na obodu od 70 kilometara, do sada je opusto\u0161io 8.400 hektara, preko 4% ukupne povr\u0161ine ostrva. Preko okeana, Kanada je mobilisala vojne snage da se izbore sa po\u017earima koji se brzo \u0161ire u Britanskoj Kolumbiji. U kanadskoj pokrajini je u petka progla\u0161eno vanredno stanje, broj po\u017eara kontinuirano raste usled ekstremnih vremenskih uslova -suvo vreme i jak vetar, a kanadske vlasti su izdale nalog za evakuaciju desetina hiljada ljudi.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nmedalju u skoku u dalj na Svetskom prvenstvu u Budimpe\u0161ti skokom od 6,88
\nmetara, u finalu odr\u017eanom u nedelju. Ovo je njen najvec\u0301i u\u010dinak u sportskoj
\nkarijeri. Alina Rotaru-Kottmann je vec\u0301 ispunila
\nstandarde za takmi\u010dene na Olimpijskim
\nigrama u Parizu sledec\u0301e godine. Tako\u0111e u nedelju, Andrea Miklo\u0161 se plasirala u
\npolufinale trke na 400 m, koje se odr\u017eava danas. Rumunija u\u010destvuje sa 16 atleti\u010dara, devet \u017eena i sedam
\nmu\u0161karaca, na Svetskom prvenstvu u atletici u Budimpe\u0161ti. Atletski savez
\nRumunije je za ovo prvenstvo postavio cilj da se plasira u tri finala.<\/p>\n