Otprilike 2 miliona ugro\u017eenih domac\u0301instava u Rumuniji c\u0301e od ove nedelje dobiti novu seriju finansijske pomoc\u0301i. To je druga rata, od oko 140 evra, za plac\u0301anje ra\u010duna za struju, grejanje, gas i bilo koje drugo gorivo koje se mo\u017ee koristiti za grejanje domova. Prva tran\u0161a pomoc\u0301i dodeljena je po\u010detkom godine. Ukupno, iznos koji 2023. godine dobija domac\u0301instvo sa finansijskim problemima je oko 280 evra, novac iz evropskih fondova. S druge strane, od sledec\u0301eg meseca, druga rata dr\u017eavne pomoc\u0301i bic\u0301e dodeljena penzionerima sa mese\u010dnim primanjima manjim ili jednakim od oko 600 evra. Pored toga, Rumuni iz ugro\u017eenih kategorija primaju od dr\u017eave tokom ove godine na socijalne karte, za hranu i topli obrok, 50 evra svaka dva meseca. Prema podacima Ministarstva rada, oko 2,5 miliona ljudi dobija ovu pomo\u0107.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Restriktivne mere u vezi sa uvozom poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine pozitivno su uticale na tr\u017ei\u0161te \u017eitarica u Rumuniji, a odluka Evropske komisije trebalo bi da bude da se ova ograni\u010denja produ\u017ee najmanje do kraja godine, kako ne bi uticala na konkurentnost poljoprivrednika – preneo je ministar poljoprivrede Florin Barbu tokom sastanka, u utorak, u Bukure\u0161tu, sa ma\u0111arskim kolegom I\u0161tvanom Na\u0111om. Tema bilateralnog sastanka bila je saradnja dve dr\u017eave u oblasti poljoprivrede, kao i stanje uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, u kontekstu preventivnih mera koje je donela Evropska komisija i koje su na snazi do 15. septembra 2023. godine. Pored toga, rumunski ministar je ocenio da bi na nivou Evropske komisije bilo prikladno uspostaviti sistem subvencija za tranzit poljoprivrednih dobara iz Ukrajine. Ovo bi, prema re\u010dima Florina Barbua, moglo da predstavlja zna\u010dajan podsticaj za usmeravanje proizvoda iz Ukrajine na udaljenija tr\u017ei\u0161ta, posebno u zemlje koje su, kako je prvobitno utvr\u0111eno, izlo\u017eene riziku u vezi sa sigurno\u0161c\u0301u hrane.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rast ekstremizma ne treba zanemariti, vec\u0301 se suprotstaviti pokazujuc\u0301i da je Evropska unija va\u017ena, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola u utorak u Strazburu. Prema re\u010dima zvani\u010dnice, odluka poput blokiranja pristupanja Rumunije i Bugarske \u0160engenskom prostoru, dve zemlje u vezi za koje je Evropska komisija uspostavila pre 12 godina, a Evropski parlament se slo\u017eio, da nema pravnih, politi\u010dkih ili drugih prepreka na putu ulaska u evropsku zonu slobodnog kretanja, mogla bi da dovede do povec\u0301anja broja onih koji \u017eele da uni\u0161te Evropu\u201c. Roberta Mecola je tako\u0111e zagovarala da Evropska unija bude spremna za ponovno pokretanje i reformu\u201c. Radi se o razumevanju politi\u010dke neophodnosti, da se shvati da je Evropa ja\u010da i bezbednija i politi\u010dki i ekonomski, ako je vec\u0301a\u201c, dodala je predsednica Evropskog zakonodavstva. Izjave Roberte Mecole dolaze devet meseci nakon \u0161to je austrijska vlada glasala protiv pristupanja Rumunije i Bugarske \u0161engenskom prostoru.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deficit trgovinskog bilansa Rumunije za prvih sedam meseci 2023. godine iznosio je 15,6 milijardi evra, 17% manje nego u istom periodu pro\u0161le godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, tokom ovog perioda, izvoz Rumunije iznosio je 55 milijardi evra, \u0161to je 4,6% vi\u0161e nego u istom periodu prethodne godine. Istovremeno, izme\u0111u 1. januara i 31. jula 2023. godine Rumunija je uvezla robe u vrednosti od 70 milijardi evra, \u0161to je za 1,1% manje u pore\u0111enju sa istim periodom 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zamenik generalnog sekretara NATO-a, Rumun Mir\u010da \u0110oana, izjavio je da nema naznaka o nameri Ruske Federacije da napadne dr\u017eavu \u010dlanicu Alijanse, ali da je zabrinutost rumunskih dr\u017eavljana koji \u017eive u blizini granice na Dunavu sa Ukrajinom razumljiva. Moja poruka, kao Rumuna, jeste da poku\u0161amo da imamo poverenja u \u010dinjenicu da je Severnoatlantska alijansa preuzela sve mere da obezbedi za\u0161titu \u010ditavog savezni\u010dkog prostora, uklju\u010dujuc\u0301i i Rumuniju, rekao je \u0110oana. On je pozdravio odluku Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava da doda vazdu\u0161nu policiju u oblast Crnog mora. S druge strane, zajedni\u010dka vojna ve\u017eba odr\u017eava se do petka u Crnom moru i delti Dunava. U multinacionalnoj ve\u017ebi Sea Breeze, koju su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave po prvi put organizovale u Rumuniji, u\u010destvuje 227 vojnika, od kojih 164 Rumuna i 63 stranca. Ve\u017ebe doprinose povec\u0301anju stabilnosti u crnomorskom regionu i obezbe\u0111ivanju slobode plovidbe, kao rezultat agresije Ruske Federacije na Ukrajinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Maroku, broj \u017ertava razornog zemljotresa u regionu koji se nalazi jugozapadno od grada Marake\u0161a pre\u0161ao je prag od 2.900 mrtvih, uz 5.530 povre\u0111enih, navodi Rojters. Marokanski spasioci, uz podr\u0161ku stranih timova, udvostru\u010dili su napore da prona\u0111u moguc\u0301e pre\u017eivele i pru\u017ee pomoc\u0301 stotinama beskuc\u0301nika. Mnogi stanovnici planine Atlas \u017eale se da jo\u0161 nisu dobili pomoc\u0301, nekoliko dana nakon zemljotresa ja\u010dine 7 stepeni Rihterove skale, najja\u010deg koji je pogodio tu severnoafri\u010dku zemlju u poslednjih vi\u0161e od sto godina. Maroko je saop\u0161tio da je prihvatio ponude \u010detiri zemlje za slanje timova za potragu i spasavanje: \u0160panije, Velike Britanije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ponedeljak je u Bukure\u0161tu otvoreno 13. izdanje Me\u0111unarodnog festivala poezije. Za nedelju dana, doga\u0111aj, koji stru\u010dnjaci cene kao jedan od najpoznatijih u Evropi, okuplja preko 170 pesnika iz 27 zemalja sa \u010detiri kontinenta. Program obuhvata susrete sa pesnicima, prevodiocima i urednicima, javna \u010ditanja, debate, okrugle stolove, kolokvijume, pesni\u010dke maratone ili performanse, ali i pozori\u0161ne predstave, filmske projekcije i koncerte, izlo\u017ebe i doga\u0111aje posvec\u0301ene profesionalcima. U okviru Me\u0111unarodnog festivala poezije organizuje se i poznat i popularan projekat – Nacionalni sajam knjiga pesama, koji u prvi plan stavlja najnovije i najzna\u010dajnije tomove poezije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vladimir Jurovski, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih dirigenata na svetu, vrac\u0301a se u Bukure\u0161t sa orkestrom Bavarske dr\u017eavne opere kako bi u sredu i \u010detvrtak odr\u017eao dva koncerta u okviru Me\u0111unarodnog festivala \u0110or\u0111e Enesku. Vladimir Jurovski se aktivno bavi promocijom i podr\u0161kom muzi\u010dkog nasle\u0111a najvec\u0301eg rumunskog kompozitora \u0110or\u0111a Eneskua od 2005. godine, kada je sa Londonskom filharmonijom prvi put do\u0161ao na festival Enesku. Od 2017. do 2021. godine bio je umetni\u010dki direktor Festivala, kao entuzijasti\u010dni promoter Eneskuove muzike u me\u0111unarodnom prostoru. Podsec\u0301amo da je ove godine, na 26. Festivalu \u0110or\u0111e Enesku\u201c, preko 3.500 umetnika pozvano na scene u Bukure\u0161tu, tokom 90 koncerata koji se odr\u017eavaju tokom 29 dana (27. avgust \u2013 24. septembar).<\/p>\n<\/p>\n
Rumunska teniserka Simona
\nHalep dobila je u utorak \u010detvorogodi\u0161nju suspenziju u slu\u010daju dopinga od
\nnezavisnog tribunala (ITIA) koji je sudio u njenom slu\u010daju. Odluka nije
\nkona\u010dna, ona mo\u017ee da se \u017eali Sportskom apelacionom sudu (TAS) u Lozani. Biv\u0161a
\nsvetska liderka, Rumunka je poslednji me\u010d odigrala pre godinu dana, na WTA
\nkolu. Kasnije je privremeno suspendovana zbog dopinga. ITIA je vi\u0161e puta
\nodlagala presudu u njegovom slu\u010daju. Igra\u010dica je u julu bila na saslu\u0161anju u
\nLondonu. Prema ITIA, 31-godi\u0161nja dvostruka grend slem \u0161ampionka progla\u0161ena je
\nkrivpom za dva odvojena prekr\u0161aja. Prvi je bio u vezi sa zabranjenom supstancom
\nrokadustat na US Openu 29. avgusta 2022. godine. Drugi se odnosi na upotrebu
\nzabranjene supstance ili metode tokom pro\u0161le godine, na osnovu prikupljanja 51
\nuzorka krvi koje je igra\u010dica dala preko antidoping programa .<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Otprilike 2 miliona ugro\u017eenih domac\u0301instava u Rumuniji c\u0301e od ove nedelje dobiti novu seriju finansijske pomoc\u0301i. To je druga rata, od oko 140 evra, za plac\u0301anje ra\u010duna za struju, grejanje, gas i bilo koje drugo gorivo koje se mo\u017ee koristiti za grejanje domova. Prva tran\u0161a pomoc\u0301i dodeljena je po\u010detkom godine. Ukupno, iznos koji 2023. godine […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568874","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n