Vlada je na sednici u \u010detvrtak odobrila a\u017euriranje plana za vanredne situacije za bezbednost snabdevanja prirodnim gasom u Rumuniji. Usvojene mere imaju za cilj obezbe\u0111ivanje energetskih resursa i podr\u0161ku stanovni\u0161tvu da dobro pre\u017eivi narednu zimu. S druge strane, svi poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di u sektoru povrc\u0301a, bez obzira na oblik organizovanja, koji su imali velikih pote\u0161koc\u0301a da kapitalizuju proizvodnju dobijenu u 2022. godini, dobic\u0301e dodatnu finansijsku podr\u0161ku u iznosu od oko 40 evrocenti po litru za polovinu dizel goriva kori\u0161c\u0301enog tokom protekle godine u poljoprivrednim radovima. Tako\u0111e u \u010detvrtak, Izvr\u0161na vlast je odobrila proceduru za sprovo\u0111enje programa Investalim, \u010diji je cilj povec\u0301anje kapaciteta prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rumuniji. Zeleno svetlo su dobili i ugovori sa Republikom Moldavijom o izgradnji ili modernizaciji tri mosta preko reke Prut. Re\u010d je o novom mostu izme\u0111u lokaliteta Albica i Leu\u0161eni i modernizaciji dva postojec\u0301a mosta, u Skuleniju i Oan\u010da-Kahul. Rumunija c\u0301e dati Libiji, zemlji pogo\u0111enoj nedavnim ekstremnim pojavama, hitnu podr\u0161ku od oko 680.000 evra, koja se sastoji od hrane i sredstava za sme\u0161taj, odlu\u010dila je vlada iz Bukure\u0161ta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Napadi Ruske Federacije na ukrajinske dunavske luke Reni, Izmail i Kilija su neprihvatljivi – izjavila je dr\u017eavna sekretarka u rumunskom Ministarstvu odbrane Simona Ko\u017eokaru. Poslednjih nedelja svedoci smo nevi\u0111ene eskalacije ovog agresorskog rata, veoma blizu granice Rumunije\u201c \u2013 naglasila je ona, nakon \u0161to su u delti Dunava, na granici sa Ukrajinom, otkriveni novi fragmenti dronova, najverovatnije ruskih. Rumunske vlasti
Rat u Ukrajini, tenzije sa Rusijom i energetsku krizu spomenula je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru o stanju Unije, koji je odr\u017eala u sredu u Evropskom parlamentu u Strazburu. Gospo\u0111a fon der Lajen je govorila i o pristupanju Rumunije i Bugarske \u0161engenskom prostoru, ali iako je jasno rekla da ove dve dr\u017eave zaslu\u017euju dobrodo\u0161licu u zoni slobodnog kretanja, nije ponudila jasno re\u0161enje za prevazila\u017eenje protivljenja Austrije. Rumunski poslanici Evropskog parlamenta, bez obzira na politi\u010dku boju, smatraju da Bukure\u0161t mora da izvr\u0161i pritisak na evropske vlasti da do kraja godine Rumunija dobije ulazak u \u0160engen.<\/p>\n
Sindikati Rumunske \u017deleznice najavili su \u0161trajk upozorenja za petak ujutru, izme\u0111u 7 i 9 \u010dasova, uz obustavu putni\u010dkih i teretnih vozova. Za razliku od generalnog \u0161trajka, kada organizatori moraju da obezbede, po zakonu, trec\u0301inu vozova, \u0161trajk upozorenja nema takvu obavezu. Sindikati su krenuli u sukob nakon \u0161to su propali pregovori za novi kolektivni ugovor, a \u017eelezni\u010dkim kompanijama nisu odobreni bud\u017eeti. Ministar saobrac\u0301aja Sorin Grindeanu izjavio je da oni mogu biti odobreni tek nakon rebalansa bud\u017eeta krajem ovog meseca.<\/p>\n
U Rumuniji je prose\u010dna cena litra benzina poskupela za 1,8%, a litar dizela ko\u0161ta 2,9% vi\u0161e nego pro\u0161log meseca. U prestonici se na pumpi prodaje litar standardnog benzina po ceni od 1,5 evra, a litar standardnog dizela ko\u0161ta ne\u0161to vi\u0161e od 1,5 evra. Rumunija je trenutno na trec\u0301em mestu u Evropskoj uniji na listi zemalja sa najjeftinijim benzinom i na \u010detvrtom mestu po najni\u017eoj ceni dizela. Cena barela nafte nastavlja uzlazni trend, dostigav\u0161i skoro 92 dolara, najvi\u0161i nivo u poslednjih 10 meseci. Povec\u0301anje je, ka\u017eu stru\u010dnjaci, ubrzano zatvaranjem \u010detiri terminala putem kojih se izvozila nafta iz Libije, zbog jakog nevremena koje je zahvatilo zemlju, ali i izjavom ruskog ministra energetike, koji je ocenio da c\u0301e se ruska proizvodnja nafte zna\u010dajno smanjiti .<\/p>\n
Sedam od deset Rumuna izra\u017eava interesovanje za odr\u017eiv na\u010din \u017eivota, ali cena i dalje predstavlja va\u017enu prepreku, tako da samo 38% smatra da zeleni\u201c proizvodi imaju pristupa\u010dne cene, dok 53% izjavljuje da ih je te\u017ee nac\u0301i – pokazuje najnovija specijalisti\u010dka studija o prednostima odr\u017eivosti. Podaci koje je obradio Reveal Marketing Research nagla\u0161avaju \u010dinjenicu da se u mentalitetu rumunskih potro\u0161a\u010da odr\u017eivost uglavnom svodi na odgovorno kori\u0161c\u0301enje resursa, posebno smanjenje otpada i recikla\u017eu, brigu o prirodi i ugro\u017eenim vrstama, ali i usvajanje mera za smanjenje zaga\u0111enja i emisija ugljenika. Tako\u0111e, vi\u0161e od 70% Rumuna smatra da re\u0161enja za probleme odr\u017eivosti sada\u0161njeg dru\u0161tva zahtevaju koncentrisane napore, kako gra\u0111ana, tako i javnih i privatnih institucija. Po mi\u0161ljenju Rumuna, za\u0161tita \u017eivotne sredine, iscrpljivanje raspolo\u017eivih resursa, klimatske promene, smanjenje otpada i uticaj na kvalitet \u017eivota su glavni motivi za usvajanje odr\u017eivog modela u svakodnevnom \u017eivotu – pokazuje studija.<\/p>\n<\/p>\n Republika Moldavija \u017eeli
Dr\u017eavna filharmonija iz Sibinja danas u\u010destvuje na Me\u0111unarodnom festivalu \u0110or\u0111e Enesku pod dirigentskom palicom ameri\u010dkog dirigenta Roderika Koksa. Roderik Koks c\u0301e, u\u010destvuju\u0107i po prvi put na ovom festivalu i diriguju\u0107i jednim rumunskim orkestrom, odr\u017eati dva koncerta tokom festivala: 14. septembra u Sibinju i 16. septembra u Bukure\u0161tu. Zajedno sa Sibinjskim orkestrom i solistkinjom Joanom Kristinom Goj\u010da – violina, Roderik Koks c\u0301e publici u Sibinju i Bukure\u0161tu ponuditi program usredsre\u0111en na Koncert za violinu i orkestar u De-duru op. 25 Eriha Volfganga Korngolda, ali isti\u010de i \u010cetvrtu simfoniju u f-molu op. 36 P.I. \u010cajkovskog, kao i remek-delo savremenog rumunskog simfonijskog stvarala\u0161tva: \u0110or\u0111i Ligeti \u2013 Lontano. Radio Rumunija je koproducent Me\u0111unarodnog festivala \u0110or\u0111e Enesku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vlada je na sednici u \u010detvrtak odobrila a\u017euriranje plana za vanredne situacije za bezbednost snabdevanja prirodnim gasom u Rumuniji. Usvojene mere imaju za cilj obezbe\u0111ivanje energetskih resursa i podr\u0161ku stanovni\u0161tvu da dobro pre\u017eivi narednu zimu. S druge strane, svi poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di u sektoru povrc\u0301a, bez obzira na oblik organizovanja, koji su imali velikih pote\u0161koc\u0301a da […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568876","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nsaop\u0161tavaju da su od srede uvele dodatna ograni\u010denja letova u vazdu\u0161nom
\nprostoru na granici sa Ukrajinom, izme\u0111u gradova Sulina i Galaci, na 20-30 km
\nunutar nacionalnog vazdu\u0161nog prostora, do visine od 4.000 metara. Pilotirani
\nili bespilotni avioni ne smeju da lete u ovim oblastima, sa izuzetkom dr\u017eavnih
\naviona, uklju\u010dujuc\u0301i SMURD i onih u vanrednim situacijama.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nda izgradi vojsku po standardima NATO-a, rekao je moldavski premijer Dorin Re\u010dan
\nu \u010detvrtak tokom sastanka sa zamenikom generalnog sekretara Alijanse, Rumunom
\nMir\u010dom \u0110oanom, koji boravi u poseti Ki\u0161injevu. Neutralnost Moldavije ne zna\u010di
\nravnodu\u0161nost, ne zna\u010di da ne moramo ni\u0161ta da radimo. Zato moramo da oja\u010damo
\nna\u0161e odbrambene kapacitete, zato moramo da ula\u017eemo u nacionalnu vojsku,
\nobjasnio je \u0161ef moldavske vlade. Zamenik generalnog sekretara NATO-a je ocenio
\nda, iako se Moldavija ne suo\u010dava sa vojnim rizikom od Ruske Federacije, ova
\nzemlja je i dalje podlo\u017ena hibridnom ratu, koji je tako\u0111e izazvala Rusija: od
\nupotrebe energetskog oru\u017eja, preko sajber napada, do dezinformacija, uti\u010duc\u0301i
\nna demokratske mehanizme i podsti\u010duc\u0301i dru\u0161tvene nemire.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n