Evropska komisija je danas zvani\u010dno zatvorila mehanizam saradnje i verifikacije za Bugarsku i Rumuniju. Ovaj mehanizam je uveden 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija pristupile Evropskoj Uniji, kao prelazna mera za olak\u0161avanje napretka u reformi pravosudnog sistema i merama za borbu protiv korupcije, kao i u pogledu organizovanog kriminala u slu\u010daju Bugarske. Komisija je sada stavila van snage dve odluke kojima je uspostavljen ovaj mehanizam. Predsednica Ursula fon der Lajen \u010destitala je Rumuniji i Bugarskoj na zna\u010dajnom napretku koji je postignut od pristupanja Evropskoj Uniji, istakla je da je vladavina prava jedna od osnovnih vrednosti koje su zajedni\u010dke na nivou Unije i da su i Rumunija i Bugarska zna\u010dajno napredovale u ovoj oblasti, pravec\u0301i va\u017ene reforme svih ovih godina. Sa svoje strane, predsednik rumunske dr\u017eave Klaus Johanis izjavio je da je zavr\u0161etak Mehanizma saradnje i verifikacije veliki uspeh za Rumuniju. Mo\u017eemo zaklju\u010diti da se Rumunija promenila, to je pravna dr\u017eava, to je dr\u017eava sa funkcionalnim pravosudnim sistemom\u201c, rekao je Klaus Johanis.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oko 300 vozova – putni\u010dkih, privatnih i teretnih – zaustavljeno je u petak ujutro u Rumuniji, tokom dvo\u010dasovnog \u0161trajka upozorenja koji su pokrenuli radnici \u017eelezni\u010dke infrastrukture. Lideri sindikata ka\u017eu da \u017eele da skrenu pa\u017enju na pitanja koja se vi\u0161e ne mogu dr\u017eati u fasciklama, u hodnicima Ministarstva saobrac\u0301aja ili Vlade“. Me\u0111u zamerkama \u0161trajka\u010da su nedostatak odobrenih bud\u017eeta prihoda i rashoda za tekuc\u0301u godinu, kao i strate\u0161ko i koherentno finansiranje \u017eeleznice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Mar\u010del \u010colaku najavio je, u intervjuu za austrijsku publikaciju Der Standard\u201c, da c\u0301e Rumunija tu\u017eiti Austriju pred Sudom pravde Evropske unije, zbog protivljenja oko prijema u \u0161engenski prostor. On je rekao da \u0161teta pri\u010dinjena Rumuniji iznosi bar 2% bruto domac\u0301eg proizvoda\u201c, kao \u0161to je po\u010detkom nedelje izjavio ministar saobrac\u0301aja Sorin Grindeanu. \u010colaku je precizirao i da c\u0301e tu\u017eba po\u010deti ako se Austrija ponovo usprotivi ulasku Rumunije u \u0160engen, na zvani\u010dnim sastancima u oktobru i decembru. U decembru 2022. godine Austrija je u Savetu Evropske Unije za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove (JAI) stavila veto na zahtev za pristupanje \u0160engenu koji su podnele Rumunija i Bugarska, navodec\u0301i tokove ilegalne migracije koji bi prolazili kroz dve zemlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija namerava da udvostru\u010di svoj tranzitni kapacitet za \u017eitarice iz Ukrajine, preko luke Konstanca na Crnom moru, na \u010detiri miliona tona, izjavio je ministar saobrac\u0301aja Sorin Grindeanu. On je uverio da je ovaj cilj ostvariv, na sastanku u Konstanci sa zvani\u010dnicima iz Ukrajine, Republike Moldavije, Evropske komisije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. S druge strane, rumunski poljoprivrednici tra\u017ee produ\u017eenje zabrane uvoza ukrajinskih \u017eitarica. Oni tvrde, u pismu upuc\u0301enom vlastima, da bi ta mera bila neophodna da bi se ograni\u010dili gubici poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da i da se izbegne smanjenje konkurentnosti Rumunije kao izvoznika na tr\u017ei\u0161tu \u017eitarica. Poljoprivrednici \u017eele i da se iz evropskog bud\u017eeta izdvoje nadoknade od najmanje 30 evra po toni, kako bi se nadoknadilo povec\u0301anje transportnih tarifa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izvr\u0161na vlast je odobrila a\u017euriranje plana za vanredne situacije za sigurnost snabdevanja prirodnim gasom u Rumuniji. Ovaj dokument je u skladu sa evropskim normama i nastao je na osnovu konsultacija sa glavnim igra\u010dima na tr\u017ei\u0161tu prirodnog gasa. Istovremeno, mere ograni\u010denja i kompenzacije, utvr\u0111ene u novembru 2021. godine, zadr\u017eavaju se do prolec\u0301a sledec\u0301e godine, a prema va\u017eec\u0301em zakonodavstvu va\u017ee do 2025. godine. S druge strane, po prvi put se uzima u obzir i sve vec\u0301i uticaj koji potro\u0161a\u010di-proizvo\u0111a\u010di imaju u pokrivanju potro\u0161nje na nacionalnom nivou.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mir\u010da \u0110oana izjavio je, na sastanku koji je imao u Ki\u0161injevu sa moldavskim premijerom Dorinom Re\u010danom, da je mesto Republike Moldavije u Evropi uz porodice zapadnih demokratija\u201c. On je pozdravio izjavu vlasti u Ki\u0161injevu o „potrebi \u0161to vec\u0301e interoperabilnosti sa NATO-om“, isti\u010duc\u0301i da je vojna alijansa koju predvodi najja\u010da struktura te vrste. Zvani\u010dnik je negirao postojanje vojnog rizika u Republici Moldaviji koji dolazi iz Ruske Federacije, ali je naglasio da je dr\u017eava podlo\u017ena hibridnom ratu, koji je tako\u0111e izazvala Rusija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukure\u0161ta i Rumunski institut za kulturu organizuju konkurs za izbor projekta koji c\u0301e predstavljati Rumuniju na 60. izdanju Me\u0111unarodne izlo\u017ebe umetnosti — la Biennale di Venezia, javnog kreativnog konkursa otvorenog za u\u010de\u0161c\u0301e pojedina\u010dnim autorima ili u grupi, ili nevladinim organizacijama. Venecijansko umetni\u010dko bijenale 2024. godine odr\u017eac\u0301e se od 20. aprila do 24. novembra 2024. godine, sa ranim posetama za stru\u010dnjake i novinare od 17. do 19. aprila 2024. godine. Tema 60. Me\u0111unarodne izlo\u017ebe umetnosti – la Biennale di Venezia, koju je pokrenuo kustos ovog izdanja, Adriano Pedrosa, je Stranci svuda\u201c. Tako c\u0301e na izdanju Bijenala 2024. godine nastupiti umetnici koji su i sami stranci, emigranti, pripadnici dijaspore iz razli\u010ditih zemalja ili izbeglice, posebno oni koji su putovali izme\u0111u globalnog Juga i Severa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Reprezentaciju Rumunije pobedila je selekcija Tajvana rezultatom 2-0, u prvom kolu Svetske grupe I Dejvis kupa. Teniser Nikolas David Jonel pora\u017een je od \u010cun-Hsin Cenga rezultatom 6-3, 6-0, a Marijus Kopil je izgubio od Ju Hsiou Hsua 7-6, 7-5. Utakmice se odr\u017eavaju u Mamaji (jugoistok, crnomorsko odmarali\u0161te). U subotu su na programu dubl i poslednji me\u010devi singla. Dan c\u0301e otvoriti parovi Marius Kopil \/ Viktor Kornja i Ju Hsiou Hsu \/ Cung-Hao Huang. U singlovima c\u0301e se suprotstaviti Jonelu i Hsuu, odnosno Kopilu i Cengu. Rumunija i Tajvan se nikada ranije nisu sastajali u Dejvis kupu. U februaru, u plej-ofu Svetske grupe I, Rumunija je u gostima savladala Tajland sa 3-2, a Tajvan je tako\u0111e u gostima savladao Meksiko 3-1.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija je danas zvani\u010dno zatvorila mehanizam saradnje i verifikacije za Bugarsku i Rumuniju. Ovaj mehanizam je uveden 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija pristupile Evropskoj Uniji, kao prelazna mera za olak\u0161avanje napretka u reformi pravosudnog sistema i merama za borbu protiv korupcije, kao i u pogledu organizovanog kriminala u slu\u010daju Bugarske. Komisija je […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568877","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n