Pro\u0161irena oblast Crnog
\nmora mora biti za\u0161tic\u0301ena od efekata rata Rusije protiv Ukrajine – izjavio je
\nrumunski predsednik Klaus Johanis, u nacionalnoj intervenciji u okviru
\nGeneralne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija. On je dodao da Rumunija nec\u0301e napustiti
\nsvoje najugro\u017eenije partnere, mislec\u0301i na tranzit ukrajinskih \u017eitarica kroz
\nzemlju. \u0160ef dr\u017eave je istakao da je ovaj rat pokazao da Crno more zahteva vi\u0161e
\npa\u017enje na globalnom nivou, jer je od strate\u0161kog zna\u010daja za transatlantsku
\nbezbednost. Predsednik je rekao i da je Rumunija zabrinuta zbog efekata
\nklimatskih promena, zaga\u0111enja, ali i energetske nesigurnosti i da ula\u017ee
\nvidljive napore u borbi protiv njih. On je tako\u0111e pomenuo podr\u0161ku klimatskom
\nobrazovanju, prioritetu Rumunije, i dodao da klimatsko-bezbednosna
\ninterkonekcija mora da zauzme va\u017enije mesto na agendi Ujedinjenih Nacija.
\nJohanis je ranije izjavio da je Rumunija postigla svoje nacionalne ciljeve za
\nimplementaciju Agende za odr\u017eivi razvoj 2030 u proporciji od 62% i da je
\npostigla zna\u010dajan napredak u pogledu ciljeva odr\u017eivog razvoja povezanih sa
\nza\u0161titom \u017eivotne sredine i ograni\u010davanjem klimatskih promena.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada iz Bukure\u0161ta raspravljala je u sredu u prvom \u010ditanju o paketu fiskalnih mera i smanjenju bud\u017eetskih rashoda. Kabinet na \u010delu sa Mar\u010delom \u010colakuom namerava da usvoji ovaj dokument narednih dana kako bi mogao da preuzme odgovornost pred parlamentom. Dokument sadr\u017ei nove mere koje imaju za cilj unapre\u0111enje borbe protiv utaje i smanjenje dr\u017eavnih tro\u0161kova. Opozicija tvrdi da c\u0301e predlo\u017eene poreske promene negativno uticati na ekonomiju, preduzetnike i slobodne profesije. Pre sastanka, premijer je izjavio da Rumunija ima najvec\u0301u utaju poreza u Evropskoj uniji, preko 10% bruto domac\u0301eg proizvoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom iz Bukure\u0161ta odbacio je u sredu jednostavan predlog koji je opozicija podnela protiv ministra zdravlja, socijaldemokrate Aleksandrua Rafile. O dokumentu, koji je potpisalo 56 predstavnika Unije spasite Rumuniju (USR) i stranke Snaga Desanice, raspravljalo se na sednici Vec\u0301a u ponedeljak. Inicijatori ministru zameraju na\u010din na koji upravlja zdravstvenim sistemom, posebno u vezi sa osnivanjem novih bolnica. Tvrde i da Rafila vi\u0161e od dve godine odbija da izda pravila za primenu Zakona o bolni\u010dkim infekcijama i da je uni\u0161tio nacionalni program za borbu protiv raka. Ministar je odbacio sve optu\u017ebe i optu\u017eio potpisnike za demagogiju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u\u010destvovala u sredu u Hagu, pred Me\u0111unarodnim sudom pravde, kao dr\u017eava koja intrveni\u0161e, u izja\u0161njavanju u predmetu koji je Ukrajina pokrenula protiv Ruske Federacije povodom optu\u017ebi za genocid. Kako se navodi u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova u Bukure\u0161tu, iz razloga efikasnosti i dobrog sprovo\u0111enja pravde, s obzirom na izuzetno bliske pravne pozicije u ovom slu\u010daju i veoma veliki broj intervencija, Rumunija zajedno sa Belgijom, Hrvatskom, Danskom, Estonijom, Finskom, Irskom, Luksemburgom i \u0160vedskom, iznec\u0301e zajedni\u010dku izjavu. Ministarstvo isti\u010de da u\u010de\u0161c\u0301e u ovim postupcima odra\u017eava zna\u010daj koji Rumunija pridaje po\u0161tovanju Konvencije o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida, kao i poverenje u ulogu Me\u0111unarodnog suda pravde, glavnog sudskog organa Ujedinjenih Nacija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je u sedi\u0161tu Ujedinjenih Nacija u Njujorku sa kolegom iz Kazahstana Kasimom-Jomartom Tokaevim o podsticanju komercijalne razmene i saradnje u oblasti energetike. \u0160ef dr\u017eave je na mre\u017ei X, nekada\u0161njoj Tviter, napisao da je bilo su\u0161tinske rasprave sa liderom najva\u017enijeg ekonomskog partnera Rumunije u centralnoj Aziji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada Kanade mo\u017ee da podr\u017ei sa do 3 milijarde dolara finansiranje novih nuklearnih reaktora CANDU elektrane \u010cernavoda (jugoisto\u010dna Rumunija) \u2013 saop\u0161tava Ministarstvo energetike iz Bukure\u0161ta, nakon sastanka u Otavi ministara Sebastijana Burdu\u017ee i D\u017eonatana Vilkinsona. Izvor navodi da c\u0301e Rumunija izgraditi dva nova nuklearna reaktora CANDU (Kanada Deuterium Uranium) u \u010cernavodi (jedinice 3 i 4), koji c\u0301e dodati 1.400 megavata energetskom sistemu Rumunije. U ovim uslovima, projekat je od su\u0161tinskog zna\u010daja za energetsku bezbednost Rumunije i oja\u010dac\u0301e njen potencijal da postane isto\u010dnoevropsko energetsko \u010dvori\u0161te. Novi reaktori bi tako\u0111e pomogli Rumuniji da izbegne oko osam miliona tona emisija ugljenika godi\u0161nje i omoguc\u0301ili joj da ispuni svoj cilj postepenog isklju\u010divanja uglja iz proizvodnje elektri\u010dne energije do 2032. godine. I Kanada i Rumunija su posvec\u0301ene postizanju nulte neto emisije do 2050. godine, \u0161to je cilj u \u010dije ispunjavanje nuklearna energija ima su\u0161tinsku ulogu \u2013 navodi se u saop\u0161tenju ministarstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bezbednosna situacija na granici Rumunije sa Ukrajinom bila je me\u0111u temama o kojima je govorio ministar odbrane An\u0111el Tilvar na sastanku u Ram\u0161tajnu u Nema\u010dkoj sa ameri\u010dkim kolegom Lojdom Ostinom. Ministar Tilvar je zahvalio sekretaru Ostinu na odluci da se u Rumuniji rasporede avioni F-16, kako bi se dopunile misije vazdu\u0161ne policije NATO-a. Ministar je napomenuo da su rumunske vlasti zabrinute zbog intenziviranja napada Ruske Federacije na ukrajinsku civilnu i lu\u010dku infrastrukturu u blizini rumunske granice, \u0161to predstavlja rizik i za rumunske dr\u017eavljane koji \u017eive u blizini ovih objekata. Tilvar je, u ovom kontekstu, predstavio mere usvojene na nacionalnom nivou za povec\u0301anje bezbednosti na granici sa Ukrajinom – obave\u0161tava Ministarstvo odbrane Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U sredu ujutro desila se eksplozija na brodu pod zastavom Toga u Crnom moru, u blizini rumunske luke Sulina. Iz Zonske lu\u010dke uprave navode da je, na zahtev kapetana broda, svih 12 \u010dlanova posade bezbedno dovezeno u Sulinu i da se procenjuju sa medicinske ta\u010dke gledi\u0161ta. U akciji spasavanja posade komercijalnog broda u\u010destvovali su i predstavnici obalske stra\u017ee i rumunske Agencije za spasavanje ljudskih \u017eivota na moru. Za sada nisu poznati uzroci eksplozije. Da li je do eksplozije do\u0161lo zbog mine, ostaje da utvrdi Ministarstvo odbrane\u201c – navela je Kapetanija. General\u0161tab mornari\u010dkih snaga odlu\u010dio je da u Sulinu po\u0161alje vojni brod specijalizovan za otkrivanje morskih mina. Sulina se nalazi blizu granice Rumunije sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161irena oblast Crnog mora mora biti za\u0161tic\u0301ena od efekata rata Rusije protiv Ukrajine – izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis, u nacionalnoj intervenciji u okviru Generalne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija. On je dodao da Rumunija nec\u0301e napustiti svoje najugro\u017eenije partnere, mislec\u0301i na tranzit ukrajinskih \u017eitarica kroz zemlju. \u0160ef dr\u017eave je istakao da je ovaj rat pokazao […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568880","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n