Vlada
\nu Bukure\u0161tu usvojila je Nacrt zakona o fiskalno-bud\u017eetskim merama, kojim \u017eeli
\nda povec\u0301a prihode i smanji rashode dr\u017eave. Socijaldemokratski premijer Mar\u010del
\n\u010colaku izjavio je da Rumunija vi\u0161e ne mo\u017ee sebi da priu\u0161ti olak\u0161ice i
\nprivilegije od od oko 15 milijardi evra i utaju poreza od 30 milijardi evra
\ngodi\u0161nje. Me\u0111u merama nalazimo da c\u0301e svi zaposleni plac\u0301ati zdravstveno
\nosiguranje, uklju\u010dujuc\u0301i i one u gra\u0111evinarstvu i poljoprivredi, koji su trenutno
\noslobo\u0111eni. Tako\u0111e, oni koji rade u IT-u i imaju plate vec\u0301e od oko 2000 evra
\nplac\u0301ac\u0301e porez, bud\u017eetski radnici koji imaju plate vec\u0301e od oko 1600 evra neto
\nvi\u0161e nec\u0301e dobijati vau\u010dere za godi\u0161nji odmor ili ishranu. Poseban porez
\nplac\u0301ac\u0301e ljudi koji poseduju kuc\u0301e skuplje od 500.000 evra, ali pod uslovom da
\nne plac\u0301aju rate banci. Zakon ne predvi\u0111a su\u0161tinske promene poreza na dodatu
\nvrednost, kako je izjavio premijer Mar\u010del \u010colaku. Tu su i novi fiskalni propisi
\nza poslovno okru\u017eenje. Zakon koji je usvojila Vlada bic\u0301e upuc\u0301en u Skup\u0161tinu,
\ngde c\u0301e politi\u010dke grupe imati priliku da podnesu amandmane. Zatim c\u0301e zakon sa
\nizmenama ponovo stic\u0301i u Vladu, gde c\u0301e se odr\u017eati nova sednica na kojoj c\u0301e
\nbiti usvojen kona\u010dni oblik. Normativni akt c\u0301e ponovo biti upuc\u0301en Parlamentu,
\nkoji c\u0301e utvrditi datum i vreme kada c\u0301e premijer Mar\u010del \u010colaku preuzeti
\nodgovornost za ovaj zakon. Ekonomsko-socijalni komitet je nepovoljno ocenio
\nprojekat, pokazujuc\u0301i da su mere smanjenja rashoda neubedljive i da c\u0301e
\nnegativno uticati na privredu. Iz opozicije, Unija spasite Rumuniju (USR) i
\nAlijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) kritikovali su mere i \u017eele da pokrenu
\npredlog za izglasavanje nepoverenja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tim Me\u0111unarodnog monetarnog fonda (MMF) je u ponedeljak do\u0161ao u Bukure\u0161t na godi\u0161nju analizu rumunske ekonomije. Me\u0111unarodni stru\u010dnjaci c\u0301e do 4. oktobra sa predstavnicima Ministarstva finansija, Narodne banke i drugih dr\u017eavnih organa razgovarati o ekonomskim politikama i najnovijim de\u0161avanjima u ovoj oblasti. Tim Me\u0111unarodnog monetarnog fonda c\u0301e se sastati i sa predstavnicima privatnog sektora i nevladinih organizacija. Takve konsultacije se periodi\u010dno odr\u017eavaju sa svim dr\u017eavama \u010dlanicama, s ciljem predstavljanja preporuka za osiguranje stabilnosti i pozitivne evolucije na nivou ekonomije, prenosi Me\u0111unarodni monetarni fond.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vec\u0301ina Rumuna veruje da stvari u Rumuniji idu u pogre\u0161nom pravcu, pokazalo je istra\u017eivanje Centra za urbanu i regionalnu sociologiju \u2013 CURS. Ovo uverenje ima 69% ispitanika, dok samo 22% smatra da zemlja ide u dobrom pravcu. Tako\u0111e, 41% ispitanika veruje da c\u0301e im za godinu dana situacija biti te\u017ea, 38% da c\u0301e biti ista, a 18% da c\u0301e biti bolja. Prema istra\u017eivanju Centra za urbanu i regionalnu sociologiju, glavni problemi sa kojima se suo\u010davaju Rumuni su inflacija, cene, niski prihodi, \u017eivotni standard, korupcija i kra\u0111a. Rangiranje poverenja u institucije ostaje nepromenjeno, na prvom mestu je vatrogasna brigada sa 73%, a slede vojska sa 68% i crkva sa 63%. Da se \u200b\u200bparlamentarni izbori odr\u017ee sledec\u0301e nedelje, 50% ispitanih bi glasalo za stranke koje su sada u vladi, Socijaldemokratsku stranku (PSD) i Nacionalnu liberalnu partiju (PNL).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Koncertom Kraljevskog orkestra Koncertgebau iz Amsterdama (Holandija) zavr\u0161en je, u nedelju uve\u010de, u Sala Palatului u Bukure\u0161tu, 26. Me\u0111unarodni festival \u0110or\u0111e Enesku. Na scenu su iza\u0161li i Akademski hor Radija i De\u010diji hor Radija. Ovaj doga\u0111aj je za mesec dana na pozornice Bukure\u0161ta i zemlje izveo preko 40 orkestara iz 16 zemalja i vi\u0161e od 3.500 najpoznatijih svetskih muzi\u010dara. Posle ovog festivala, jednog od najzna\u010dajnijih u svetu, dolazi Remember Enescu, takmi\u010denje posvec\u0301eno mladim muzi\u010darima. Ovogodi\u0161nje izdanje ovog takmi\u010denja odr\u017eava se u Temi\u0161varu (zapad) i po\u010dinje u ponedeljak.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik rumunskog Senata Nikolaje \u010cuka sastao se u ponedeljak sa predsednikom gruzijskog parlamenta \u0160alvom Papua\u0161vilijem, koji boravi u zvani\u010dnoj poseti Bukure\u0161tu. Nikolaje \u010cuka je naveo da je Rumunija i dalje pristalica evropske agende Gruzije i istakao potvrdu ja\u010danja bilateralnih odnosa. \u0160alva Papua\u0161vili se u ponedeljak sastao i sa privremenim predsednikom Predstavni\u010dkog doma Alfredom Simonisom, a tako\u0111e je imao sastanak i sa ministarkom spoljnih poslova Luminicom Odobesku. U junu 2022. godine Evropska Unija je Gruziji uskratila status kandidata za integraciju, koji je umesto toga dodelila Ukrajini i Republici Moldaviji. Evropska Unija o\u010dekuje od Tbilisija posebno reforme u pitanjima pravosu\u0111a, izbornog sistema, slobode \u0161tampe i borbe protiv oligarha. Po\u010detkom marta desetine hiljada ljudi demonstriralo je u glavnom gradu Gruzije, optu\u017eujuc\u0301i vladu da se udaljava od prozapadnih te\u017enji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Njeno Veli\u010danstvo Margareta, \u010duvar rumunske krune, zajedno sa Njegovim Kraljevskim Viso\u010danstvom princom suprugom Raduom, boravic\u0301e u poseti \u0160paniji izme\u0111u 25. i 29. septembra, tokom koje c\u0301e imati niz javnih sastanaka u Madridu i Toledu. Poseta se odr\u017eava tokom predsedavanja \u0160panije Savetom Evropske unije i uklju\u010divac\u0301e sastanak sa kraljem Felipeom VI i kraljicom Letisijom. Tako\u0111e, Njeno Veli\u010danstvo Margareta i princ suprug Radu posetic\u0301e institucije kao \u0161to su Satelitski centar Evropske Unije (SatCen), Pe\u0161adijsku akademiju iz Toleda i Civilnu gardu. \u010cuvarka krune odr\u017eac\u0301e govor o delovanju Rumunije u Evropskoj Uniji i u aktuelnom regionalnom kontekstu u Kraljevskom institutu Elkano u Madridu. Istovremeno, kraljevska poseta c\u0301e uklju\u010divati sastanke sa predstavnicima zajednice iz Rumunije i Republike Moldavije, u sedi\u0161tu Predsedni\u0161tva Zajednice Madrida i sa \u010dlanovima rumunske zajednice u Toledu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je Nacrt zakona o fiskalno-bud\u017eetskim merama, kojim \u017eeli da povec\u0301a prihode i smanji rashode dr\u017eave. Socijaldemokratski premijer Mar\u010del \u010colaku izjavio je da Rumunija vi\u0161e ne mo\u017ee sebi da priu\u0161ti olak\u0161ice i privilegije od od oko 15 milijardi evra i utaju poreza od 30 milijardi evra godi\u0161nje. Me\u0111u merama nalazimo da c\u0301e […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568883","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n