Rumunija o\u010dekuje i zaslu\u017euje pozitivnu odluku tokom \u0161panskog predsedavanja Savetom Evropske Unije o pro\u0161irenju \u0161engenskog prostora, izjavila je u Briselu predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola. Ona je pokazala optimizam po pitanju ulaska Rumunije i Bugarske u evropsku zonu slobodnog kretanja. Pristupanje dve zemlje blokirale su Austrija i Holandija na Savetu pravde i unutra\u0161njih poslova pro\u0161log decembra, navodec\u0301i kao razlog nedovoljnu kontrolu migrantskih tokova. U slu\u010daju Rumunije, opozicija je do\u0161la samo iz Be\u010da. Do kraja \u0161panskog predsedavanja Savetom Evropske Unije, do kraj godine, zakazana su jo\u0161 tri sastanka Saveta ministara unutra\u0161njih poslova Evropske Unije: 28. septembra, 18. oktobra i 4. decembra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska banka za obnovu i razvoj (BERD) pogor\u0161ala je procene u vezi sa evolucijom rumunske ekonomije za 2023. i 2024. godinu, navodi se u izve\u0161taju koji je danas objavila ova me\u0111unarodna finansijska institucija. Prema poslednjim predvi\u0111anjima Evropske banke za obnovu i razvoj, bruto doma\u0107i proizvod Rumunije bi ove godine trebalo da zabele\u017ei napredak od 1,8%, nakon \u0161to je majska prognoza ukazivala na ekspanziju od 2,5% u 2023. godini. Rast bi sledec\u0301e godine trebalo da se ubrza na 3,2%, u pore\u0111enju sa nivoom od 3,5% kako je bilo procenjeno u maju, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
Rumunska ministarka
\nprosvete i njen belgijski kolega potpisali su u sredu u Briselu Povelju o
\njeziku i kulturi porekla, dokument kojim se povec\u0301ava broj odeljenja i \u0161kola u
\nBelgiji u kojima rumunska deca mogu da u\u010de svoj maternji jezik, kulturu i
\ncivilizaciju. Partnerstvo Rumunije i Belgije u ovoj oblasti dolazi u pozadini
\nporasta interesovanja i broja rumunske dece. U Belgiji zajednica Rumuna je
\njedna od najvec\u0301ih. Rumunska ministarka obrazovanja Li\u0111ija Deka izjavila je da
\nse predavanja rumunskog jezika ili jezika i civilizacije vec\u0301 odr\u017eavaju u 20
\n\u0161kola u Belgiji. \u017delimo da pro\u0161irimo broj grupa i broj \u0161kola, jer imamo
\nrastuc\u0301u rumunsku zajednicu i tako\u0111e rastuc\u0301u potra\u017enju za ovim predavanjima.
\nOni garantuju o\u010duvanje identiteta, o\u010duvanje veze sa zemljom i tako\u0111e olak\u0161avaju
\nreintegraciju u \u0161kolu kada porodice odlu\u010de da se vrate u Rumuniju, rekla je
\nrumunska zvani\u010dnica.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
General\u0161tab odbrane Rumunije organizovao je, u sistemu video-konferencije, sastanak sa predstavnicima lokalnih javnih vlasti na jugoistoku zemlje, u kontekstu napada Ruske Federacije na luke na ukrajinskoj obali Dunava. Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu Ministarstva odbrane, video konferencija je imala za cilj optimizaciju me\u0111uinstitucionalne koordinacije\u201c. Na dnevnom redu je bilo predstavljanje bezbednosne situacije, procesa javnog komuniciranja vojske, tema koje se odnose na pripremu stanovni\u0161tva, ekonomije i teritorije za odbranu, odnosno zakonske odgovornosti razli\u010ditih institucija sistema odbrane dr\u017eave, ka\u017ee citirani izvor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U okviru radne posete Italiji, od 24. do 27. septembra, rumunski ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar imao je sastanak sa predsednicom Odbora za spoljne poslove i odbranu iz Senata Italije Stefanijom Kraksi i posetio je Centar za napredne vojne studije u oblasti odbrane, gde je imao sastanak sa predsednikom ustanove admiralom \u0110a\u0107intom Otavij anijem. Tokom sastanka sa Stefanijom Kraksi, obra\u0111ene su va\u017ene teme bilateralne agende, uklju\u010dujuc\u0301i odbrambenu saradnju u okviru NATO-a i Evropske Unije, rat u Ukrajini i razvoj bezbednosne situacije u Crnom moru. Dvoje zvani\u010dnika su izrazila solidarnost i posvec\u0301enost zna\u010dajnom doprinosu savezni\u010dkim naporima na ja\u010danju isto\u010dnog krila NATO-a, kao i podr\u0161ku svesmernom pristupu pretnjama koje dolaze sa juga Alijanse. Kako se navodi u saop\u0161tenju ministarstva, sastanak sa admiralom \u0110a\u0107intom Otavijanijem bio je prilika za primenjene razgovore u vezi sa pro\u0161irenjem strate\u0161kog dijaloga u oblasti bezbednosti i odbrane na dimenziju obrazovanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska vlada Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) preuzela je u utorak uve\u010de u parlamentu odgovornost za duboku fiskalno-bud\u017eetsku reformu, \u010diji su ciljevi balansiranje finansija zemlje, eliminisanjem nekih poreskih izuzetaka, dodatnog oporezivanja luksuza ili smanjenjem utaje. Nezadovoljni parlamentarci imaju rok od tri dana da podnesu predlog za izgladavanje nepoverenja. Kako bi takav pristup, me\u0111utim, imao minimalne \u0161anse za uspeh, Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga Desnice iz opozicije su najavili da c\u0301e napasti vladin projekat na Ustavnom sudu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Apelacioni sud u Ja\u0161iju (severozapad) odlo\u017eio je za \u010detvrtak u podne su\u0111enje po \u017ealbi biv\u0161eg predsednika Vec\u0301a okruga Vaslui Dumitrua Buzatua na odluku o preventivnom hap\u0161enju u slu\u010daju mita iz gepeka\u201c. . Njegov advokat je u dana\u0161njem roku zatra\u017eio od sudije za prekr\u0161aje da odlo\u017ei su\u0111enje uz obrazlo\u017eenje da nije imao dovoljno vremena da prou\u010di dosije. Dumitru Buzatu je vrac\u0301en u pritvor. Pritvor mu je odre\u0111en krajem pro\u0161le nedelje odlukom suda u Vasluju. Sudije su prihvatile zahtev antikorupcijskih tu\u017eilaca koji biv\u0161eg lokalnog lidera Socijaldemokratske stranke terete da je primio mito od 1preko 250.000 evra od biznismena \u010dija firma izvodi radove na putevima u \u017eupaniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Samo 28% rumunskog stanovni\u0161tva ima osnovne digitalne ve\u0161tine, u pore\u0111enju sa 54% \u0161to je prosek Evropske unije, prema prvom izve\u0161taju o stanju digitalizacije u dr\u017eavama bloka Evropske Unije, koji je objavila Evropska komisija. Procenat IT stru\u010dnjaka u ukupnoj radnoj snazi je 2,8%, dok je evropski prosek 4,6%. Me\u0111utim, udeo rumunskih diplomaca IT je znatno vec\u0301i od proseka Evropske Unije, 6,9% u pore\u0111enju sa 4,2%. Tako\u0111e, u Rumuniji je najvec\u0301a koncentracija \u017eena IT specijalista, 25,2%. U pogledu digitalne infrastrukture, Rumunija je jedan od evropskih \u0161ampiona, s obzirom da 96% rumunskih domac\u0301instava vec\u0301 ima pristup mre\u017eama, \u0161to je znatno iznad proseka zajednice od 73% za pokrivenost mre\u017eama visokog kapaciteta (VHCN) i 56% za pokrivenost opti\u010dkim vlaknima (FTTH). Me\u0111utim, pokrivenost 5G je samo 27%, \u0161to je znatno ispod evropskog proseka od 80%. \u0160to se ti\u010de digitalizacije preduzec\u0301a, 2022. godine taj procenat je bio 53% u Rumuniji u pore\u0111enju sa prosekom zajednice od 69%. Tako\u0111e, dostupnost digitalnih javnih usluga gra\u0111anima je pro\u0161le godine bila 48% u pore\u0111enju sa evropskim prosekom od 77%. U izve\u0161taju se tako\u0111e pominje da samo 24% onlajn korisnika u Rumuniji aktivno koristi usluge e-uprave, u pore\u0111enju sa prosekom Evropske unije od 74%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Slu\u010dajevi COVID-a nastavljaju da rastu u Rumuniji. U poslednjoj nedelji potvr\u0111eno je vi\u0161e od 14.800 slu\u010dajeva, za trec\u0301inu vi\u0161e nego u prethodnom intervalu. U pore\u0111enju sa ciframa objavljenim mesec dana ranije, vi\u0161e od \u010detiri puta vi\u0161e. 41,3% novih slu\u010dajeva SARS-CoV-2 registrovano je u Bukure\u0161tu i u \u017eupanijama Timi\u0161 (zapad), Ja\u0161i (severoistok), Prahova i Ilfov (jug). Povec\u0301ava se i broj hospitalizovanih pacijenata sa korona virusom. Sada ih ima skoro 1.150, od \u200b\u200bkojih je 74 na intenzivnoj nezi, me\u0111u kojima su i dva maloletnika. Pro\u0161le nedelje je preminulo 27 osoba nakon \u0161to su bili zara\u017eeni virusom SARS-COV2. Skoro svi su imali druge bolesti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslednjeg vikenda septembra u svim javnim bibliotekama u Rumuniji odr\u017eava se kampanja No\u0107 Biblioteka, nacionalni kulturni doga\u0111aj koji je do\u017eiveo svoje 14. izdanje. Kampanja koju je pokrenulo Nacionalno udru\u017eenje bibliotekara i javnih biblioteka u Rumuniji (ANBPR) ima za cilj da promovi\u0161e bibliote\u010dke zbirke i usluge, kulturu informisanja i \u010ditanja. Manifestacija se odvija istovremeno u bibliotekama Rumunije i Republike Moldavije, a slogan ovog izdanja je: Biblioteka \u2013 Zvuk \u2013 Slika \u2013 Boja\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija o\u010dekuje i zaslu\u017euje pozitivnu odluku tokom \u0161panskog predsedavanja Savetom Evropske Unije o pro\u0161irenju \u0161engenskog prostora, izjavila je u Briselu predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola. Ona je pokazala optimizam po pitanju ulaska Rumunije i Bugarske u evropsku zonu slobodnog kretanja. Pristupanje dve zemlje blokirale su Austrija i Holandija na Savetu pravde i unutra\u0161njih poslova […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568885","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n