Bruto minimalna zarada bic\u0301e povec\u0301ana od 1. oktobra sa 600 evra na 660 evra, navodi se u odluci koju je u \u010detvrtak usvojila Vlada Bukure\u0161ta. Od ove mere koristi c\u0301e imati 1,8 miliona zaposlenih. Povec\u0301anje minimalne zarade ima za cilj podsticanje zapo\u0161ljavanja, povec\u0301anje kupovne moc\u0301i zaposlenih i smanjenje rada na crno. Od ovog pove\u0107anja ima\u0107e koristi i druge socijalne kategorije \u010dija se primanja obra\u010dunavaju prema vrednosti minimalne zarade, kao \u0161to su osobe sa invaliditetom i oni koji zara\u0111uju od samostalne delatnosti i od prava intelektualne svojine. (…) Socijaldemokratski premijer Mar\u010del \u010colaku precizirao je da c\u0301e povec\u0301anje minimalnih zarada u poljoprivredi, gra\u0111evinarstvu i prehrambenoj industriji biti odlo\u017eeno, jer najnovije ra\u010dunice pokazuju da bi zaposleni gubili novac prilikom pla\u0107anja zdravstvenog osiguranja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evroatlantski centar za otpornost organizuje, u \u010detvrtak i petak, u Bukure\u0161tu, drugo izdanje Evroatlantskog foruma za otpornost\u201c, na kojem u\u010destvuju rumunski zvani\u010dnici i strani stru\u010dnjaci iz struktura izvrsnosti i ekspertize Evropske unije i NATO-a. Prema re\u010dima organizatora, tema ovog izdanja je Resilience at Sea and its Impact on Land\u201c, koja \u017eeli da odgovori na bezbednosne izazove koji poga\u0111aju pomorje sa dalekose\u017enim posledicama koje u vec\u0301ini slu\u010dajeva zahtevaju koordinisane i globalne odgovore. Svaka sesija zakazana tokom dva dana rasprava imac\u0301e dupli format, odnosno istovremeno u Bukure\u0161tu i Njujorku, Briselu, Va\u0161ingtonu, Kijevu, Ljubljani i Lublinu. Evroatlantski centar za otpornost je telo izvrsnosti u oblasti otpornosti, partner NATO-a i Evropske Unije, koje deluje u korist ovih organizacija, kao i dr\u017eava \u010dlanica ili partnera.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministri unutra\u0161njih poslova iz Evropske Unije sastaju se danas u Briselu, sa migracijom i azilom kao glavnim ta\u010dkama dnevnog reda. Sastanak se odr\u017eava u vreme kada se Evropa suo\u010dava sa ogromnim talasom migranata koji prelaze centralni Mediteran da bi stigli do ju\u017ene Italije. U\u010desnici c\u0301e biti informisani o statusu tekuc\u0301ih zakonodavnih rasprava u cilju reforme evropskog zakonodavstva o azilu. Odredba sadr\u017eana u paktu o migraciji i azilu, koji je Evropska komisija predstavila u septembru 2020. godine, odnosi se na sistem obavezne solidarnosti izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica Evropske Unije u slu\u010daju masovnog priliva migranata na granice zemlje \u010dlanice. Tekst je trenutno blokiran zbog nesuglasica izme\u0111u zemalja. U julu su se ovom tekstu usprotivile Ma\u0111arska, Poljska, Austrija i \u010ce\u0161ka, dok su Nema\u010dka, Slova\u010dka i Holandija bile uzdr\u017eane. Prema rumunskom poslaniku u Evropskom parlamentu Viktoru Negreskuu (S&D), Rumunija mora da iskoristi priliku sastanka ministara unutra\u0161njih poslova Evropske Unije da, izme\u0111u ostalog, predstavi kako \u0161titi svoje granice, kako upravlja zahtevima za azil i kako je upravljala situacijom izbeglica iz Ukrajine. Podsec\u0301amo, Austrija, koja je u decembru pro\u0161le godine blokirala pristupanje Rumunije i Bugarske \u0160engenu, pozvala se na nedovoljnu kontrolu migrantskih tokova — situaciju koju su opovrgle vlasti u Bukure\u0161tu i Brisel.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
General\u0161tab odbrane Rumunije organizovao je, u sistemu video-konferencije, sastanak sa predstavnicima lokalnih javnih vlasti na jugoistoku zemlje, u kontekstu napada Ruske Federacije na luke na ukrajinskoj obali Dunava. Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu Ministarstva odbrane, video konferencija je imala za cilj optimizaciju me\u0111uinstitucionalne koordinacije\u201c. Na dnevnom redu je bilo predstavljanje bezbednosne situacije, procesa javnog komuniciranja vojske, tema koje se odnose na pripremu stanovni\u0161tva, ekonomije i teritorije za odbranu, odnosno zakonske odgovornosti razli\u010ditih institucija iz sistema odbrane dr\u017eave – rekao je citirani izvor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik rumunskog Senata Nikolaje \u010cuka u\u010destvuje danas i sutra na Konferenciji predsednika parlamenata zemalja \u010dlanica Saveta Evrope, koja se odr\u017eava u Dablinu. Nikolaje \u010cuka je precizirao da su teme kojima c\u0301e se obratiti 400 u\u010desnika: posledice agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine i uloga nacionalnih parlamenata u obnovi Ukrajine, izazovi demokratiji u nestabilnim vremenima i, na kraju, ali ne manje va\u017eno, jednakost i razli\u010ditost u javnom predstavljanju. \u010cuka smatra da je ni\u010dim izazvana i neopravdana vojna agresija Rusije na Ukrajinu donela duboke promene u evropskoj geopolitici, posebno u ekonomskoj, energetskoj i trgovinskoj oblasti. Crno more je postalo podru\u010dje od povec\u0301anog interesovanja velikih sila, a Rumunija je u strate\u0161kom polo\u017eaju da bude jedina zemlja \u010dlanica Evropske Unije i NATO-a koja ima i kopnene i morske granice sa Ukrajinom\u201c, naglasio je predsednik Senata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Potpredsednica Bundestaga Katrin Goring-Ekard boravic\u0301e od 29. septembra do 2. oktobra u Temi\u0161varu (zapad) i Sibinju (centar). U Temi\u0161varu c\u0301e se sastati sa gradona\u010delnikom Dominikom Fricom radi dijaloga o politi\u010dkim pitanjima u sedi\u0161tu Gradske kuc\u0301e, a u\u010destvovac\u0301e, uve\u010de 29. septembra, kao po\u010dasni gost na izvo\u0111enju monumentalnog muzi\u010dkog stvarala\u0161tva „Gure-Lider\u201c. Tako\u0111e, potpredsednik Bundestaga c\u0301e posetiti Urgentni tranzitni centar u Temi\u0161varu. Katrin Goring-Ekard c\u0301e se u Sibinju sastati sa predstavnicima Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji, kako bi se informisala o aktivnostima i problemima nema\u010dke manjine. Povodom posete utvr\u0111enoj crkvi u Kalniku, zajedno sa Fondacijom utvr\u0111enih crkava, formirac\u0301e se imid\u017e ovih jedinstvenih spomenika nasle\u0111a i znamenitosti Transilvanije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izlo\u017eba Branku\u0161: rumunski izvori i univerzalne perspektive\u201c predstavljena je novinarima u \u010detvrtak u Narodnom Muzeju Umetnosti u Temi\u0161varu (zapad). Ovo je prva izlo\u017eba umetnika u rodnoj zemlji, posle vi\u0161e od 50 godina, a za javnost se otvara u subotu, kao sastavni deo kulturnog programa Temi\u0161var 2023 — Evropska prestonica kulture\u201c. Mo\u017eete videti skulpture kao \u0161to su Majastra, Miss Pogani, De\u010dija glava, Poljubac, Molitva ili Prekretnica. Manifestacija c\u0301e biti zavr\u0161ena 28. januara 2024. godine. Poslednja rumunska izlo\u017eba posvec\u0301ena velikom vajaru odr\u017eana je 1970. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pojava nepredvi\u0111ene situacije jedan je od glavnih razloga za zabrinutost Rumuna sa finansijske ta\u010dke gledi\u0161ta. Ovo je jedan od zaklju\u010daka studije tr\u017ei\u0161ta koju je naru\u010dila va\u017ena komercijalna banka. S tim u vezi, \u0161to se ti\u010de finansijske sigurnosti, Rumune brine i inflacija, \u010dinjenica da nemaju dovoljno prihoda ili potencijalni gubitak posla. Povec\u0301anje bankarskih stopa ili moguc\u0301nost ekonomske krize tako\u0111e se mo\u017ee nac\u0301i me\u0111u najve\u0107im strahovima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bruto minimalna zarada bic\u0301e povec\u0301ana od 1. oktobra sa 600 evra na 660 evra, navodi se u odluci koju je u \u010detvrtak usvojila Vlada Bukure\u0161ta. Od ove mere koristi c\u0301e imati 1,8 miliona zaposlenih. Povec\u0301anje minimalne zarade ima za cilj podsticanje zapo\u0161ljavanja, povec\u0301anje kupovne moc\u0301i zaposlenih i smanjenje rada na crno. Od ovog pove\u0107anja ima\u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568886","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n