Bezbednost u Ukrajini i u okolnim dr\u017eavama je krhka. Rumunija ima najdu\u017eu granicu sa Ukrajinom. Napadi Rusije na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, uklju\u010dujuc\u0301i luke na Dunavu na granici sa Rumunijom, pogor\u0161avaju situaciju. Izjavu je u ponedeljak, u Kijevu, dala rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, prisutna na neformalnom sastanku \u0161efova diplomatija zemalja \u010dlanica Evropske unije. Prema re\u010dima zvani\u010dnice, Rumunija poku\u0161ava da pomogne Ukrajini nudec\u0301i tranzit putem koridora solidarnosti. Istovremeno, ona je ponovila podr\u0161ku Bukure\u0161ta za po\u010detak pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, do kraja godine. Ovo je prvi sastanak evropskih ministara spoljnih poslova van Evropske unije. \u0160ef evropske diplomatije \u017dozep Borel opisao je sastanak kao istorijski. Ovde smo da izrazimo na\u0161u solidarnost i podr\u0161ku ukrajinskom narodu\u201c, rekao je zvani\u010dnik. A \u0161ef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba pozdravio je prvi sastanak svojih evropskih kolega u Kijevu, odr\u017ean u buduc\u0301im granicama Evropske unije\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kuc\u0301a frankofonije sve\u010dano je otvorena u ponedeljak, u kampusu Politehni\u010dkog univerziteta u Bukure\u0161tu, u prisustvu predsednika Rumunije Klausa Johanisa. Ohrabrujem akademske zajednice \u0161irom zemlje da se svom energijom uklju\u010de u proces razvoja me\u0111unarodnih partnerstava i saradnje sa poslovnim okru\u017eenjem u cilju povec\u0301anja doprinosa na\u0161eg visokog obrazovanja u oblasti borbe protiv klimatskih promena, zaga\u0111enja i \u0161tete po biodiverzitet. Istovremeno, moramo da se fokusiramo na re\u0161avanje izazova u oblasti energetike i sajber bezbednosti\u201c, naglasio je \u0161ef dr\u017eave. Proslava je odr\u017eana na sam dan kada je otvorena nova akademska godina. Kuc\u0301a je druga te vrste na frankofonskom podru\u010dju, nakon one u Parizu. Izgra\u0111ena je u rekordnom roku, za godinu dana, i moc\u0301i c\u0301e da primi 300 studenata i istra\u017eiva\u010da koji u\u010destvuju u razli\u010ditim nau\u010dnim projektima. Rumunija slavi 30 godina od pristupanja frankofonskom pokretu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161tanska berza je u prvih devet meseci ove godine ostvarila prinos od 22%, prema referentnom indeksu BET, koji okuplja 20 najtrgovanijih kompanija i dobitak od skoro 30%, ako se uzmu u obzir i dividende koje nude ove kompanije. Zna\u010dajan deo ovog povec\u0301anja, otprilike jedna trec\u0301ina, dogodio se u septembru, mesecu kada su dva indeksa zabele\u017eila niz istorijskih maksimuma i dostigla oko 9% i 10%,. Akcije Hidroelectrika, OMV Petrom i Banke Transilvanija bile su me\u0111u 3 najvec\u0301e transakcije protekle sedmice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Katalin Kariko (Ma\u0111arska) i Dru Vajsman (SAD) progla\u0161eni su u ponedeljak za laureate Nobelove nagrade za medicinu za 2023. godinu, navodi se na sajtu nobelprize.org. Katalin Kariko i Dru Vajsman nagra\u0111eni su za svoja otkric\u0301a modifikacija nukleotidnih baza koje su omoguc\u0301ile razvoj efikasnih RNK vakcina protiv COVID-19\u201c, najavio je Tomas Perlman, generalni sekretar Nobelovog komiteta u sedi\u0161tu Instituta Karolinska u Stokholmu, \u0160vedska. Pro\u0161le godine, Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je \u0161vedskom paleogeneti\u010daru Svanteu Pabou za otkric\u0301a u vezi sa evolucijom \u010doveka. Narednih dana bic\u0301e objavljene Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, ekonomiju, knji\u017eevnost i mir.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je od Evropske komisije dobila 2,7 milijardi evra, drugu tran\u0161u iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Izvr\u0161ni odbor zajednice izvestio je da je Rumunija ispunila 49 od 51 prekretnice i cilja u vezi sa drugom tran\u0161om. Dve prekretnice u vezi sa energetskim investicijama nisu ispunjene na zadovoljavajuc\u0301i na\u010din, ali Brisel ocenjuje da je Rumunija vec\u0301 preduzela mere da ih ispravi. Rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku izjavio je da je vlada du\u017ena da efikasno i transparentno upravlja ovim novcem, koji je namenjen klju\u010dnim reformama za zelenu i digitalnu tranziciju zemlje. Istovremeno, on je dodao da se Bukure\u0161t sada tako\u0111e fokusira na ispunjavanje svih prekretnica i ciljeva u vezi sa trec\u0301im zahtevom za ispla\u0107ivanje. Rumunija je do sada primila kumulativni iznos od skoro 10 milijardi evra u obliku grantova i zajmova, od 29 milijardi evra, koliko iznose sredstava dodeljena kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U avgustu je stopa nezaposlenosti u Rumuniji iznosila 5,4%, \u0161to je manja za 0,1 procentni poen u odnosu na julsku stopu, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. Stopa nezaposlenosti za mu\u0161karce bila je za jedan procentni poen vi\u0161a nego za \u017eene. Stopa nezaposlenosti me\u0111u mladima do 24 godine i dalje je visoka, oko 22%. Broj nezaposlenih od 25 do 74 godine predstavlja oko 78% od ukupnog broja onih bez posla.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji ove nedelje po\u010dinje program vakcinacije protiv sezonskog gripa, uz izvesne promene u odnosu na prethodne godine. Ta\u010dnije, odre\u0111ene kategorije stanovni\u0161tva c\u0301e i dalje imati koristi od pune nadoknade vakcine, ali c\u0301e za nabavku seruma iz apoteka biti potreban recept porodi\u010dnog lekara. Do sada su se direktno u lekarskim ordinacijama koje su primale vakcine u ovom smislu besplatno vakcinisale osobe starije od 65 godina, deca od 6 meseci do 5 godina, \u0161tic\u0301enici socijalnih centara, hroni\u010dni bolesnici, trudnice i medicinsko osoblje. Trenutno se vakcinacija protiv gripa mo\u017ee obaviti i u apotekama koje su se prijavile za program. Lekari infektolozi skrec\u0301u pa\u017enju da u ovoj sezoni, pored rizika od gripa, problem predstavlja i porast broja obolelih od COVID-19.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dve po\u0161iljke otpada dovezenog iz Italije otkrivene su u nedelju u prostorijama jednog komercijalnog preduzec\u0301a u \u017eupaniji Bihor (zapad), saop\u0161tili su tu\u017eioci koji istra\u017euju organizovani kriminal. Oni su izvr\u0161ili na desetine pretresa u nekoliko \u017eupanija na zapadu zemlje, u sedi\u0161tima i radnim mestima nekih kompanija koje su ilegalno uvozile otpad. Istra\u017eitelji su otkrili 57 takvih po\u0161iljki, koje su u Rumuniju donele 1.500 tona otpada. Za ostale po\u0161iljke otkrivene pri ulasku u zemlju, pristup teritoriji Rumunije nije bio dozvoljen. Mre\u017ea je organizovana na tri nivoa: posrednici koji su se bavili uvozom iz stranih kompanija na osnovu la\u017enih dokumenata prema kojima su materijali spadali u kategoriju otpada koji podle\u017ee recikla\u017ei, rumunski prevoznici, koji su preuzimali i dovozili smec\u0301e u zemlju, i administratori kompanija za preradu i recikla\u017eu otpada, koji su sakrili tragove sledljivosti robe. Da bi smanjile tro\u0161kove, strane kompanije su neselektivno sakupljale otpad i slale ga u Rumuniju, gde je cena prerade jedna od najni\u017eih u Evropi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada je u ponedeljak, na
\nvanrednoj sednici, odobrila izdvajanje od oko 10 miliona evra kako bi se
\nomoguc\u0301io nastavak aktivnosti energetskog kompleksa Hunedoara, koji je u\u0161ao u
\nste\u010daj 2019. Novac c\u0301e stic\u0301i do oko 2.000 zaposlenih i bic\u0301e odobreno iz
\nrezervnog fonda izvr\u0161ne vlasti, da bi se nadoknadilo od Evropske unije.
\nPremijer Mar\u010del \u010colaku je objasnio da se gradi nova kompanija – Complecsul
\nEnergetic Valea Jiului SA, koja tako\u0111e predla\u017ee proizvodne projekte iz zelenih
\nizvora energije, kako u fotonaponskoj tako i u hidro oblasti. S druge strane,
\nvlada je odlu\u010dila da c\u0301e od ovog meseca pomoc\u0301 biti dodeljena penzionerima sa
\nprimanjima ispod oko 600 evra. Na narednom sastanku bic\u0301e regulisan i re\u017eim igara
\nna sre\u0107u. Izme\u0111u ostalog, predla\u017ee se da svi operateri imaju svoje poresko
\nsedi\u0161te u Rumuniji.<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bezbednost u Ukrajini i u okolnim dr\u017eavama je krhka. Rumunija ima najdu\u017eu granicu sa Ukrajinom. Napadi Rusije na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, uklju\u010dujuc\u0301i luke na Dunavu na granici sa Rumunijom, pogor\u0161avaju situaciju. Izjavu je u ponedeljak, u Kijevu, dala rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, prisutna na neformalnom sastanku \u0161efova diplomatija zemalja \u010dlanica Evropske unije. […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568888","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n