Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovao je, putem telekonferencije, na poziv predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava D\u017eoa Bajdena, u novoj rundi politi\u010dkih konsultacija u ograni\u010denom formatu sa savezni\u010dkim globalnim liderima, u kontekstu nedavnih de\u0161avanja na popri\u0161tu rata u Ukrajini, uklju\u010dujuc\u0301i napade na civilnu infrastrukturu u blizini Rumunije. Klaus Johanis je izjavio da Rusija mora da zaustavi napade na ukrajinske luke na Dunavu i zatra\u017eio intenziviranje napora da se obezbedi odvrac\u0301anje i odbrambeni polo\u017eaj na isto\u010dnom krilu i Crnom moru. \u0160ef dr\u017eave je rekao i da su u ovom trenutku potrebne povec\u0301ane sposobnosti za otkrivanje i presretanje bespilotnih letelica, kao i za ja\u010du protiv-vazdu\u0161nu odbranu. Predsednik Bajden je ponovio posvec\u0301enost Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava bezbednosti Rumunije i drugih saveznika na isto\u010dnom krilu, uklju\u010dujuc\u0301i nedavno raspore\u0111ivanje dodatnih ameri\u010dkih borbenih aviona F-16 u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravic\u0301e od petka do ponedeljka u dr\u017eavnoj poseti Portugalu, na poziv svog kolege Marsela Rebela de Souze. Kako je saop\u0161teno iz Predsedni\u010dke administracije, poseta c\u0301e po\u010deti u\u010de\u0161c\u0301em predsednika Johanisa, kao specijalnog gosta, na jubilarnom sastanku Araiolos grupe, \u010diji je domac\u0301in portugalski predsednik, a koji c\u0301e se odr\u017eati u petak u Portu. Sastanak Grupe obele\u017eava 20 godina od po\u010detka ove neformalne konsultativne platforme na predsedni\u010dkom nivou izme\u0111u 16 dr\u017eava Evropske Unije. Rumunski \u0161ef dr\u017eave odr\u017eac\u0301e, kao glavni govornik, prezentaciju usredsre\u0111enu na izazove sa kojima se suo\u010dava Evropska Unija u kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu i neophodne mere za nastavak vi\u0161edimenzionalne podr\u0161ke Ukrajini. Predsednika Johanisa c\u0301e u subotu u Lisabonu primiti njegov portugalski kolega.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija c\u0301e dodatno rasporediti pe\u0161adijsku \u010detu na Kosovu, kao rezultat ovla\u0161c\u0301enja Severnoatlantskog saveta za dopunu snaga za upravljanje situacijom na Zapadnom Balkanu. Rumunija vec\u0301 ima skoro 250 vojnika u Bosni i Hercegovini i 80 na Kosovu. Ministar odbrane An\u0111el Tilvar je u utorak, povodom Foruma bezbednosti u Var\u0161avi, rekao da Rumunija ostaje \u010dvrsto opredeljena da obezbedi stabilnost i bezbednost u regionu. Tenzije na Kosovu su porasle nakon \u0161to je paravojna jedinica od nekoliko desetina mu\u0161karaca krajem pro\u0161log meseca ubila policajca, kosovskog Albanca i ranila drugog na barikadi na severu pokrajine. Trojica pripadnika ove grupe, svi kosovski Srbi, kasnije su ubijeni tokom operacije koju su pokrenule specijalne snage kosovske policije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111unarodni monetarni fond procenjuje privredni rast Rumunije od 2,3% ove godine i bud\u017eetski deficit od 6% bruto doma\u0107eg proizvoda. Na konferenciji za novinare odr\u017eanoj na kraju konsultacija sa \u010dlanovima rumunske vlade, \u0161ef misije Me\u0111unarodnog monetarnog fonda za Rumuniju Jan Kes Martin je izjavio da je fiskalni paket koji je nedavno usvojila izvr\u0161na vlast korak u dobrom pravcu, ali je pokazao da su potrebne i druge mere reforme. \u201cPovec\u0301anje prihoda od preko 2% bruto doma\u0107eg proizvoda, osim onih koje donosi nedavni fiskalni paket, bic\u0301e neophodno u naredne dve godine\u201c, naglasio je on. Prema Me\u0111unarodnom monetarnom fondu, u srednjoro\u010dnom periodu rumunska ekonomija c\u0301e dostic\u0301i potencijal rasta od 3 do 3,25%, po\u0161to su potro\u0161nja i investicije podr\u017eane sredstvima iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti i dalje jake. Me\u0111unarodni monetarni fond je tako\u0111e nagovestio da c\u0301e se stopa inflacije smanjiti sa 7% na 4% na kraju 2024. godine, ali c\u0301e ostati iznad cilja Narodne banke Rumunije. Sa svoje strane, rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku je izjavio da je Vlada sna\u017eno posvec\u0301ena podr\u0161ci ekonomskom rastu, smanjenju javne potro\u0161nje i borbi protiv utaje poreza. On je rekao da delegacija Me\u0111unarodnog monetarnog fonda ceni izgled koji ima rumunska ekonomija, koja bele\u017ei poraste i ima va\u017enu ulogu u regionu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nobelovu nagradu za hemiju su ove godine dobila tri istra\u017eiva\u010da iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava za revolucionarna otkric\u0301a u oblasti kvantnih ta\u010daka. Kako se navodi u zvani\u010dnom saop\u0161tenju koje je objavio Nobelov komitet, laureati su nagra\u0111eni za otkric\u0301e i sintezu kvantnih ta\u010daka, \u010destica koje osvetljavaju kompjuterske monitore i televizijske ekrane i koje lekari koriste za mapiranje tumora. Laureati su Mungij Bavendi, Luj Brus i Aleksej Ekimov. Dodela Nobelovih nagrada za 2023. godinu nastavic\u0301e se dodelom nagrade za knji\u017eevnost 5. oktobra i nagrade za mir 6. oktobra. Nagrada Riksbank Sveriges za ekonomske nauke u znak sec\u0301anja na Alfreda Nobela bic\u0301e objavljena 9. oktobra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski predsednik Klaus Johanis sazvao je sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane koji c\u0301e se odr\u017eati 12. oktobra u palati Kotro\u010denj u Bukure\u0161tu. Me\u0111u temama koje c\u0301e biti obra\u0111ene je i upotreba droga ili drugih opojnih supstanci od strane mladih ili studenata, \u0161to predstavlja, po mi\u0161ljenju Predsedni\u010dke administracije, veliki rizik za individualnu i nacionalnu bezbednost. Nedavno, povodom otvaranja nove \u0161kolske godine, predsednik Rumunije je saop\u0161tio da je odlu\u010dio da ovu temu uvrsti na dnevni red sledec\u0301eg sastanka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane. Druga tema koja c\u0301e biti razmatrana ti\u010de se bezbednosne situacije u crnomorskom regionu u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu i implikacija po Rumuniju. Vrhovni savet nacionalne odbrane c\u0301e se fokusirati i na plan opremanja rumunske vojske u narednih deset godina, kao i na druga aktuelna pitanja iz oblasti nacionalne bezbednosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo unutra\u0161njih poslova organizovalo je poseban plan mera za suzbijanje trgovine drogom u \u0161kolama, sa svakodnevnim akcijama, izjavio je ministar Katalin Predoju u bukure\u0161tanskom parlamentu. Pozvan na Vladin \u010das, na zahtev Unije spasite Rumuniju (USR), precizirao je da je borba protiv ove pojave i organizovanog kriminala prioritet njegovog mandata. Unija spasite Rumuniju (USR) je izjavila da je nezadovoljna odgovorima ministra i preduzetim merama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije ponovo jeodlo\u017eio, za \u010detvrtak, odluku u vezi sa zakonom koji ima za cilj primanje penzije i plate. Ovo je trec\u0301e odlaganje Suda u vezi sa obave\u0161tenjem Vi\u0161eg kasacionog suda i pravde o ovoj temi. Normativni akt se odnosi na neke mere za nastavak delatnosti u slu\u010daju lica koja ispunjavaju uslove za penzionisanje. Vrhovni sud smatra da je dokument u celini neustavan. Po zakonu, dr\u017eavnim slu\u017ebenicima c\u0301e biti zabranjeno da zaradu akumuliraju uz penziju. Oni u ovoj situaciji imac\u0301e na raspolaganju 30 kalendarskih dana da se opredele za jedno od dva prava. Zakonom koji je Skup\u0161tina usvojila 28. juna predvi\u0111eni su i izuzeci – osobe koje su izabrane na polo\u017eaje vlasti ili poslanici moc\u0301i c\u0301e, izme\u0111u ostalih, da akumuliraju penziju od plate od dr\u017eave. Od devet sudija Ustavnog suda, \u0161estoro akumulira penziju sa platom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e od 16 miliona ljudi je zdravstveno osigurano u Rumuniji, ali manje od polovine plac\u0301a doprinose nacionalnom jedinstvenom fondu zdravstvenog osiguranja. Nacionalna kuc\u0301a zdravstvenog osiguranja prenosi da su ostale kategorije koje su oslobo\u0111ene plac\u0301anja, ali koje imaju koristi od dr\u017eavne zdravstvene za\u0161tite, kao \u0161to su deca do 18 godina ili mladi od 18 do 26 godina, ako su u\u010denici, uklju\u010dujuc\u0301i srednjo\u0161kolce, pripravnici, studenti ili doktoranti. Druga kategorija su mladi do 26 godina, koji dolaze iz sistema de\u010dije za\u0161tite, mu\u017e, \u017eena i roditelji bez sopstvenih prihoda ako ih izdr\u017eava osiguranik. Iste pogodnosti su na raspolaganju licima deportovanim u inostranstvo, ratnim veteranima, invalidima i ratnim udovicama. Tako\u0111e, od plac\u0301anja zdravstvenog doprinosa oslobo\u0111eni su invalidi, pacijenti sa stanjima obuhvac\u0301enim nacionalnim zdravstvenim programima do oporavka, trudnice i stara lica i penzioneri. Nacionalna ku\u0107a zdravstvenog osiguranja ka\u017ee da, u kontekstu rastuc\u0301ih tro\u0161kova le\u010denja, tra\u017ei re\u0161enja za povec\u0301anje prihoda, ali bezuspe\u0161no.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Cene nekretnina pale su za 1,1% u Evropskoj uniji u drugom kvartalu 2023. godine, u pore\u0111enju sa istim periodom 2022. godine, pokazuju podaci koje je objavio Evropski statisti\u010dki zavod, Evrostat. Razvoj predstavlja prvi godi\u0161nji pad od prvog kvartala 2014. godine. Me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama za koje su dostupni podaci, devet je prijavilo pad, a 17 povec\u0301anje. Najvec\u0301i pad zabele\u017een je u Nema\u010dkoj, skoro 10%, a najzna\u010dajniji rast zabele\u017een je u Hrvatskoj – 13,7 %. Rumunija je zabele\u017eila napredak od samo 0,1% u drugom kvartalu 2023. godine, nakon povec\u0301anja od 4,6% u prva tri meseca ove godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Advokati iz
\nBukure\u0161ta i iz vi\u0161e oblasti zemlje u\u010destvovali su u sredu na protestu koji je
\norganizovala Nacionalna unija advokatskih komora Rumunije, kojim \u017eele da skrenu
\npa\u017enju na disfunkcije u pravosudnom sistemu. Advokati su sat vremena odbijali
\nda se pojave na sudskim ro\u010di\u0161tima, osim za hitne slu\u010dajeve, u okviru kampanje
\npod nazivom Dan bez advokata, dan kada pravde nema. Oni navode
\nnekoliko problema, me\u0111u kojima su i sume od vi\u0161e stotina hiljada leja advokatskih
\nhonorara po slu\u017ebenoj du\u017enosti koji nisu ispla\u0107eni.<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovao je, putem telekonferencije, na poziv predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava D\u017eoa Bajdena, u novoj rundi politi\u010dkih konsultacija u ograni\u010denom formatu sa savezni\u010dkim globalnim liderima, u kontekstu nedavnih de\u0161avanja na popri\u0161tu rata u Ukrajini, uklju\u010dujuc\u0301i napade na civilnu infrastrukturu u blizini Rumunije. Klaus Johanis je izjavio da Rusija mora da zaustavi napade […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568890","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n