Dodatni odbrambeni sistemi
\nprotiv bespilotnih letelica bic\u0301e doneti u Rumuniju, u kontekstu ruskih napada
\nna ukrajinske luke na Dunavu, najavio je predsednik Klaus Johanis na samitu
\nEvropske politi\u010dke zajednice koji je po\u010deo danas u Granadi u \u0160paniji. On je ove
\nudare na ukrajinske luke kategorisao kao ratne zlo\u010dine jer su ga\u0111ane samo
\ncivilne infrastrukture. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je
\nsa \u0161panskim premijerom Pedrom San\u010dezom o vojnoj pomoc\u0301i i pro\u0161irenju Evropske
\nUnije. San\u010dez je najavio da c\u0301e u petak biti doneta odluka o uspostavljanju
\nnove strategije za Evropsku Uniju u pogledu njenog pro\u0161irenja sa 27 na 35
\n\u010dlanica. Naglasio je da se pro\u0161irenje Evropske Unije mora izvr\u0161iti nakon sna\u017ene
\nreforme na\u010dina njenog funkcionisanja i dono\u0161enja odluka u bloku zajednice. U
\nvezi sa ovom temom, predsednik Rumunije je naveo da je veoma va\u017eno da Ukrajina
\ni Republika Moldavija preduzimaju brze korake ka evropskim integracijama, ali
\nje okvalifikovao kao nerealno najavljivanje nekih rokova za pristupanje. Sa
\nsvoje strane, predsednica Republike Moldavije Maja Sandu izjavila je da njena zemlja
\npola\u017ee velike nade da c\u0301e pristupni pregovori po\u010deti u decembru, nakon \u0161to je
\nEvropski parlament usvojio rezoluciju kojom se zahteva da oni po\u010dnu pre kraja
\ngodine.<\/p>\n
Rumunska vlada je na dana\u0161njem sastanku odobrila hitnu uredbu koja reguli\u0161e industriju kla\u0111enja i kockanja. Dakle, kladioni\u010darske kompanije moraju biti sme\u0161tene u Rumuniji. Tako\u0111e, u cilju za\u0161tite igra\u010da ili ugro\u017eenih osoba, alkohol se vi\u0161e nec\u0301e prodavati u kockarnicama, a igre na automatima nec\u0301e moc\u0301i da rade u barovima. Drugi aspekti se ti\u010du reklamiranja kockanja, dok c\u0301e godi\u0161nje naknade za licenciranje znatno porasti. Rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku izjavio je da moraju prestati situacije u kojima ogroman profit ovih kompanija zavr\u0161ava van zemlje. Nije normalno da industrija kla\u0111enja ima toliku moc\u0301\u201c, rekao je on. Pa\u017enja izvr\u0161ne vlasti je i u prvom \u010ditanju usmerena i na mehanizam kojim se tra\u017ei za\u0161tita rumunskih poljoprivrednika i nacionalne proizvodnje od uvoza \u017eitarica iz Ukrajine, nakon ukidanja ograni\u010denja od strane Evropske komisije. \u010colaku je pokazao da c\u0301e mehanizam dogovoren sa svim uklju\u010denim stranama dozvoliti uvoz samo na osnovu odobrenja za ograni\u010dene koli\u010dine \u017eitarica i da c\u0301e se odnositi samo na rumunske poljoprivrednike i prera\u0111iva\u010de koji poka\u017eu da moraju da popune svoje zalihe.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Porodica Rumuna sa dvoje dece, nastanjeni u Nema\u010dkoj, nalaze se me\u0111u \u017ertvama autobuske nesre\u0107e koja se u utorak desila kod Venecije i u kojoj je poginula 21 osoba, a 15 je ranjeno. Vozilo je palo sa mosta i zapalilo se. Svi preminuli su identifikovani, a Venecija je u sredu objavila trodnevnu \u017ealost. Me\u0111u onima koji su izgubili \u017eivote su beba i dve devoj\u010dice od 13 i 8 godina, obe rumunskog porekla. Deca i njihovi roditelji bili su nekoliko dana na odmoru u Mestreu. Jo\u0161 nisu poznati jasni uzroci nesrec\u0301e, ili je voza\u010du pozlilo ili nije obrac\u0301ao pa\u017enju na vo\u017enju zbog telefona. Tu\u017eila\u0161tvo u Veneciji otvorilo je istragu za vi\u0161estruko ubistvo u saobra\u0107aju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Norve\u0161ki pisac Jun Fose dobio je u \u010detvrtak Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost za 2023. godinu, za \u201cnjegove inovativne drame i prozu koja daju glas neizre\u010denom, saop\u0161tio je Nobelov komitet. Pro\u0161le godine nagradu je dobila francuska autorka Ani Erno za hrabrost i delikatnost kojom otkriva korene, otu\u0111enja i kolektivna ograni\u010denja li\u010dnog sec\u0301anja. Nobelova nagrada za mir bic\u0301e dodeljena 6. oktobra, a nagrada Riksbank Sveriges za ekonomske nauke u znak sec\u0301anja na Alfreda Nobela, 9. oktobra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prioriteti rumunske vlade treba da budu pobolj\u0161anje naplate prihoda u dr\u017eavni bud\u017eet i eliminisanje fiskalnih izuzetaka, ukazali su eksperti Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, u Bukure\u0161tu, na kraju svoje periodi\u010dne misije procene evolucije rumunske ekonomije. Delegacija Fonda je u poslednje dve nedelje analizirala ekonomsku i fiskalnu politiku zemlje. Oni procenjuju ekonomski rast Rumunije od 2,3% u ovoj godini, bud\u017eetski deficit od 6% i inflaciju koja c\u0301e se smanjiti sa 7 na 4%, ali na kraju 2024. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo nacionalne odbrane saop\u0161tilo je da c\u0301e Rumunija rasporediti dodatnu pe\u0161adijsku \u010detu na Kosovu, kao rezultat ovla\u0161c\u0301enja Severnoatlantskog saveta za dodatne snage za upravljanje situacijom na Zapadnom Balkanu. Rumunija vec\u0301 ima u operacijama na Zapadnom Balkanu skoro 250 vojnika raspore\u0111enih u Bosni i Hercegovini i 80 na Kosovu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije odlu\u010dio je u \u010detvrtak da je zakon o zabrani kumulacije penzije i plate neustavan. Sud je smatrao da su objavljene odredbe koje se odnose na zabranu kumulacije penzije sa zaradom u suprotnosti sa osnovnim pravom na rad, zajem\u010denim Ustavom. Vi\u0161i kasacioni sud i pravosu\u0111e obavestio je 29. juna Ustavni sud o izmenama i dopunama zakona o penzijama za sta\u017e i zakona o kumulaciji penzije sa zaradom. Oba zakona su usvojena u Skup\u0161tini 28. juna. Zakon o zabrani kumulacije penzije i plate sada se vrac\u0301a u Skup\u0161tinu, kako bi se usaglasio sa odlukom Ustavnog suda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gradona\u010delnik grada Miovenj (jug), socijaldemokrata Jon \u0110or\u0111esku, odveden je u sredu uve\u010de u Teritorijalno sedi\u0161te Nacionalne uprave za borbu protiv korupcije u Pite\u0161tiju, nakon \u0161to je izvr\u0161en pretres kuc\u0301e. Prema nekim sudskim izvorima, gradona\u010delnik bi, po pritu\u017ebi, bio uhvac\u0301en u manje uobi\u010dajenom flagrantu: ne kada je primao mito, vec\u0301 dok je vrac\u0301ao novac dobijen kao mito. Policija se pojavila kada je gradona\u010delnik lekaru koji je \u017eeleo da se zaposli u Gradskoj bolnici u Miovenju vratio sumu od 10.000 evra, \u0161to predstavlja predujam od ukupno 30.000 evra, jer, po svemu sudec\u0301i, nije uspeo da re\u0161i problem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
FIFA je saop\u0161tila da c\u0301e Svetskom prvenstvu u fudbalu 2030. godine biti zajedni\u010dki domac\u0301ini Maroko, Portugal i \u0160panija, ali c\u0301e se neke utakmice igrati i u Argentini, Paragvaju i Urugvaju. Po prvi put u istoriji \u017ee \u0161est zemalja biti doma\u0107ini takmi\u010denja. Prvo izdanje Svetskog prvenstva odr\u017eano je 1930. godine u Urugvaju, a poslednje izdanje 2022. godine u Kataru. Rumunija je u\u010destvovala u sedam izdanja – 1930, 1934, 1938, 1970, 1990, 1994. i 1998. godine. Najbolji rezultat je postignut 1994. godine, u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, kada je nacionalna ekipa stigla do \u010detvrtfinala.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dodatni odbrambeni sistemi protiv bespilotnih letelica bic\u0301e doneti u Rumuniju, u kontekstu ruskih napada na ukrajinske luke na Dunavu, najavio je predsednik Klaus Johanis na samitu Evropske politi\u010dke zajednice koji je po\u010deo danas u Granadi u \u0160paniji. On je ove udare na ukrajinske luke kategorisao kao ratne zlo\u010dine jer su ga\u0111ane samo civilne infrastrukture. Ukrajinski […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568891","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n