Predsednik
\nRumunije Klaus Johanis boravi do ponedeljka u dr\u017eavnoj poseti Portugalu, na
\npoziv svog kolege Marsela Rebela de Souze. Njih dvojica c\u0301e se sastati u subotu
\nu Lisabonu. Oblast odbrane je jedna od klju\u010dnih komponenti bilateralne
\nsaradnje, sa ciljem ja\u010danja savezni\u010dke odbrane na isto\u010dnom krilu NATO-a, a
\nrezultat te saradnje je u\u010de\u0161c\u0301e Portugala sa kontingentom kopnenih snaga u
\nmultinacionalnoj NATO brigadi u Rumuniji, naglasila je predsedni\u010dka
\nadministracija. Na marginama dr\u017eavne posete bic\u0301e potpisana bilateralna
\ndokumenta iz oblasti energetike i investicija i trgovine. S druge strane, Klaus
\nJohanis c\u0301e u sredu boraviti u zvani\u010dnoj poseti Ma\u0111arskoj, gde c\u0301e razgovarati
\nsa ma\u0111arskom koleginicom Katalin Novak.<\/p>\n
Narodna banka Rumunije (BNR) odlu\u010dila je da zadr\u017ei kamatnu stopu monetarne politike na 7% godi\u0161nje, \u0161to je vrednost koja je ostala nepromenjena od januara. Upravni odbor Narodne banke Rumunije tako\u0111e je zadr\u017eao nepromenjenu kamatu po kojoj poslovne banke mogu da se zadu\u017euju kod Narodne banke Rumunije i kamatu koju dobijaju kada dr\u017ee novac u depozitima kod centralne banke. Prema novim procenama Narodne banke Rumunije, godi\u0161nja stopa inflacije nastavic\u0301e da se smanjuje do kraja tekuc\u0301e godine. Od sledec\u0301e godine, me\u0111utim, na inflaciju c\u0301e uticati postojanje velikih rizika, koji proisti\u010du iz novih fiskalno-bud\u017eetskih mera koje je usvojila vlada i stepena apsorpcije evropskih fondova, kao i rat u susednoj Ukrajini i ekonomski razvoj Evrope, koji je ispod o\u010dekivanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O mehanizmu koji c\u0301e dozvoliti uvoz ograni\u010denih koli\u010dina \u017eitarica iz Ukrajine i Republike Moldavije samo na osnovu dozvole, raspravljala je Vlada Bukure\u0161ta na sastanku u \u010detvrtak. Mera ima za cilj da za\u0161titi rumunske poljoprivrednike nakon \u0161to je Evropska komisija ukinula ograni\u010denja uvedena na uvoz \u017eitarica iz Ukrajine, rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku. On je rekao da c\u0301e ovaj mehanizam, dogovoren sa svim uklju\u010denim stranama, omoguc\u0301iti uvoz samo na osnovu odobrenja za ograni\u010dene koli\u010dine \u017eitarica i da c\u0301e se primenjivati samo na rumunske poljoprivrednike i prera\u0111iva\u010de koji doka\u017eu da su im potrebne dodatne koli\u010dine za dopunu zaliha. Na ovaj na\u010din obezbe\u0111ujemo da proizvodi koji su u skladu sa standardima kvaliteta stignu na tr\u017ei\u0161te Rumunije\u201c, istakao je \u010colaku. On je rekao i da Rumunija nastavlja da podr\u017eava Ukrajinu \u201csvim svojim snagama, ali da je obaveza administracije Bukure\u0161ta da za\u0161titi rad rumunskih poljoprivrednika. Nedavno je rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu precizirao da su poljoprivredni proizvodi koji su predmet uvoza i koji c\u0301e potpasti u delokrug ovog mehanizma p\u0161enica, kukuruz, seme suncokreta i uljana repica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zatvorena iranska aktivistkinja Narges Mohamadi dobila je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2023. godinu. Nagra\u0111ena je za borbu protiv ugnjetavanja \u017eena u Iranu i za promovisanje ljudskih prava i slobode za sve. Narges Mohamadi je jedan od najva\u017enijih aktivista za ljudska prava u Iranu, i koja je vodila kampanju za ukidanje smrtne kazne. Trenutno izdr\u017eava kaznu od 12 godina zatvora u kaznionici u Teheranu. Me\u0111u optu\u017ebama protiv nje je i \u0161irenje propagande protiv dr\u017eave. Narges Mohamadi je zamenica direktora Centra za branitelje ljudskih prava, nevladine organizacije koju vodi \u0160irin Ebadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine.<\/p>\n<\/p>\n
Vi\u0161e lidera
\nevropskih dr\u017eava odbacilo je 2030. godinu kao rok za pro\u0161irenje Unije, na
\nsamitu odr\u017eanom u petak u Granadi. Radilo bi se o uklju\u010divanju dr\u017eava Zapadnog
\nBalkana, Ukrajine i Republike Moldavije, ali je \u0161panski \u0161ef diplomatije
\nnaglasio da svaka zemlja prvo mora da uradi svoj domac\u0301i zadatak i da c\u0301e, na
\nosnovu svojih zasluga, onda uc\u0301i u Evropsku uniju. Druga va\u017ena tema o kojoj se
\nrazgovaralo bila je migracija, i u tom pogledu Poljska i Ma\u0111arska su jasno
\nstavile do znanja da se protive bilo kakvom zajedni\u010dkom paktu. Me\u0111u temama koje
\nsu obra\u0111ene bile su sajber bezbednost, vojna bezbednost i klimatske promene. Na
\nsastanku je u\u010destvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis.<\/p>\n<\/p>\n
Rumunski
\nministar nacionalne odbrane Angel Tilvar potpisao je zajedno sa svojim turskim
\nkolegom Ja\u0161arom Gulerom okvirni sporazum izme\u0111u dve zemlje u vojnoj oblasti.
\nDokument odra\u017eava \u017eelju da se a\u017eurira pravni okvir saradnje, koji c\u0301e
\nomoguc\u0301iti pro\u0161irenje i produbljivanje odbrambenih odnosa, uzimajuc\u0301i u obzir
\nnedavne promene u bezbednosnom okru\u017eenju. Sporazum odra\u017eava trenutni nivo
\nvojnih odnosa sa Turskom, jednim od najva\u017enijih strate\u0161kih partnera Rumunije,
\nposebno u kontekstu stogodi\u0161njice vojnih i diplomatskih odnosa izme\u0111u na\u0161ih
\nzemalja, rekao je rumunski zvani\u010dnik.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predstavnici nekoliko udru\u017eenja pacijenata sa hroni\u010dnim i autoimunim bolestima u Rumuniji protestovali su ispred Ministarstva zdravlja, nezadovoljni problemima u sistemu koji ih direktno poga\u0111aju. Oni su nagovestili ka\u0161njenje u isplatama apotekama za kompenzovane lekove i \u010dekaju hitnu korekciju bud\u017eeta ili povec\u0301anje izdvajanja bruto domna\u0107eg proizvoda za medicinski sistem. Resorni ministar Aleksandru Rafila razgovarao je sa predstavnicima pacijenata i uverio da c\u0301e po\u010detkom sledec\u0301eg meseca biti izvr\u0161ena rekonstrukcija bud\u017eeta po pitanju zdravstva i da su isplate kompenzovanih lekova za apoteke izvr\u0161ene za maj. Umesto toga, predsednica Udru\u017eenja pacijenata sa autoimunim bolestima Rozalina Lapadatu rekla je da isplate i dalje kasne, a apoteke su u opasnosti od kolapsa. Ona je cenila \u0161to je Odluka Vlade o a\u017euriranju liste besplatnih i kompenzacionih lekova blokirana za saglasnost Ministarstva finansija i najavila da c\u0301e organizacije pacijenata odlu\u010diti da li c\u0301e organizovati protest i ispred ovog ministarstva, kako bi se korekcija bud\u017eeta zaista i uradila po\u010detkom novembra.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravi do ponedeljka u dr\u017eavnoj poseti Portugalu, na poziv svog kolege Marsela Rebela de Souze. Njih dvojica c\u0301e se sastati u subotu u Lisabonu. Oblast odbrane je jedna od klju\u010dnih komponenti bilateralne saradnje, sa ciljem ja\u010danja savezni\u010dke odbrane na isto\u010dnom krilu NATO-a, a rezultat te saradnje je u\u010de\u0161c\u0301e Portugala sa kontingentom […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568892","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n