Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku i njegov ukrajinski kolega Denis \u0160mihal potpisali su, na kraju zajedni\u010dkog sastanka rukovodstva dve zemlje odr\u017eanog u Kijevu, memorandum o obezbe\u0111ivanju bezbednog tranzita ukrajinskih proizvoda i strategiji razvoja ta\u010daka prelaska ukrajinsko-rumunske granice i povezane putne infrastrukture\u201c. Tako\u0111e, potpisan je sporazum izme\u0111u Kabineta ministara Ukrajine i Vlade Rumunije o izgradnji grani\u010dnog drumskog mosta preko reke Tise, na rumunsko-ukrajinskoj granici, izme\u0111u lokaliteta Bila Cerkva i Sigetu Marmacijej. Na spisku potpisanih dokumenata na kraju zajedni\u010dkog sastanka dva rukovodioca nalaze se i Protokol o readmisiji lica, Memorandum o sporazumu o saradnji u odbrambenoj industriji i Memorandum o sporazumu u oblasti farmacije. Pre sastanka dve vlade, rumunski premijer je polo\u017eio venac na Spomenik palim borcima u ratu, koji se nalazi u centru Kijeva. Mar\u010dela
\n\u010colakua primio je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je pro\u0161le
\nnedelje boravio u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija pozdravlja potpisivanje Memoranduma o sporazumu izme\u0111u vlada Rumunije i Ukrajine, koji c\u0301e dodatno doprineti povec\u0301anju kapaciteta koridora solidarnosti, posebno s obzirom na \u0161tetu koju je pretrpela transportna infrastruktura u Ukrajini kao rezultat agresije Rusije. U saop\u0161tenju za javnost Izvr\u0161nog odbora zajednice, pokazuje se da Rumunija ima su\u0161tinsku ulogu u funkcionisanju koridora solidarnosti i da konstruktivno sara\u0111uje sa svim uklju\u010denim stranama. Unapre\u0111enje grani\u010dnog prelaza izme\u0111u dve zemlje, predvi\u0111eno ovim memorandumom, ne samo da c\u0301e slu\u017eiti neposrednim uvoznim i izvoznim potrebama Ukrajine, vec\u0301 c\u0301e je \u010dvrsto uvesti u transportni prostor Evropske Unije. Finansiranje je vec\u0301 dostupno, ka\u017eu briselski zvani\u010dnici.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije odbacio je tu\u017ebu koje su podnele Unija spasite Rumuniju i Snaga desnice, obe u opoziciji, u vezi sa nacrtom zakona o fiskalno-bud\u017eetskim merama za koji je Vlada preuzela odgovornost u parlamentu. Predsednik Ustavnog suda Marijan Enake izjavio je da je posvec\u0301enost Izvr\u0161ne vlasti na nacrtu zakona usmerena ka jedinstvenom i ujedinjuju\u0107em cilju, odnosno povec\u0301anju prihoda nacionalnog javnog bud\u017eeta i smanjenju dr\u017eavnih rashoda, kao i da je postupak usvajanja kroz preuzimanje odgovornosti usagla\u0161en sa zahtevima Ustava i jurisprudencije Ustavnog suda. Marijan Enake je pokazao da je vec\u0301inom glasova doneta odluka da se tu\u017eba odbije kao neosnovana. Nakon obrazlo\u017eenja odluke Suda, predsednik Rumunije Klaus Johanis mo\u017ee da promulgira zakon.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden ponovo je potvrdio svoju podr\u0161ku Izraelu, koji je u ratu sa palestinskom teroristi\u010dkom grupom Hamas. On se u sredu u Tel Avivu sastao sa premijerom Benjaminom Netanjahuom \u2013 budu\u0107i prvi ameri\u010dki predsednik koji je oti\u0161ao u Izrael tokom rata. Bajden je podr\u017eao izraelsku verziju u vezi sa eksplozijom u bolnici u Pojasu Gaze, odnosno da je do po\u017eara do\u0161lo zbog rakete koju je lansirala druga teroristi\u010dka organizacija \u2013 Islamski d\u017eihad \u2013 a ne od napada izraelske vojske. U Bukure\u0161tu, rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo je da je \u0161okirano i duboko o\u017ealo\u0161c\u0301eno eksplozijom i gubitkom nevinih \u017eivota u bolnici u Gazi. U poruci poslanoj u sredu, Ministarstvo spoljnih poslova nagla\u0161ava da svi civili i civilna infrastruktura moraju biti za\u0161tic\u0301eni u svakom trenutku i da odgovornost za napad mora biti jasno utvr\u0111ena. U raketnom napadu na bolnicu u Gazi, za koji Izrael i Palestinci krive jedni druge, poginulio je ili je povre\u0111eno na stotine ljudi. Napad je osudila me\u0111unarodna zajednica, a mnogi arapski lideri optu\u017eili su Izrael da je po\u010dinio ratni zlo\u010din.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Belgija, Francuska,
\nItalija i \u0160panija podigle su na maksimum nivo teroristi\u010dke uzbune nakon napada
\nkoji su poslednjih dana obele\u017eili zapad kontinenta. Deset regionalnih aerodroma
\nu Francuskoj su bili evakuisani, zbog teroristi\u010dkih uzbuna. U utorak je Versaj
\nu Parizu evakuisan i ostao je zatvoren ceo dan posle nove uzbune o bombi, kao i
\nu subotu, kada je teroristi\u010dka pretnja pogodila i muzej Luvr. U petak je ruski
\ndr\u017eavljanin \u010de\u010denske nacionalnosti ubio u\u010diteljicu u severnoj Francuskoj,
\ntako\u0111e u ime grupe Islamska dr\u017eava. Francuski predsednik Emanuel Makron priznao
\nje da je islamski terorizam ponovo na snazi i da su sve zemlje Evrope ranjive
\nna ovu pretnju. Vi\u0161e od 100 ljudi uhap\u0161eno je zbog antisemitskih dela i podr\u017eavanja
\nterorizma u Francuskoj pro\u0161le nedelje. U ponedeljak, ilegalni imigrant iz
\nTunisa je ubio dva \u0161vedska dr\u017eavljana u Briselu, a kasnije ga je belgijska
\npolicija identifikovala i ubila. Grupa Islamska Dr\u017eava je preuzela odgovornost
\nza ovaj napad i precizirala je da je ciljala \u0160vedsku zbog njenog \u010dlanstva u
\nglobalnoj koaliciji koja se bori protiv d\u017eihadista. Osetljiviji detektori
\nmetala postavljeni su na aerodromima u Italiji, a provera prtljaga je postala
\nveoma stroga.<\/p>\n
Generalni sekretar vlade iz Bukure\u0161ta Mir\u010da Abrudeanu izjavio je u utorak u Ki\u0161injevu da za susednu Republiku Moldaviju (biv\u0161u sovjetsku, sa vec\u0301inskim rumunski govornim stanovni\u0161tvom) predstoji klju\u010dni period, kada c\u0301e izve\u0161taj Evropske komisije o napredak ove dr\u017eave kandidata biti predstavljen po prijemu u Uniju. Rumunija se, rekao je on, nada da c\u0301e izve\u0161taj biti pozitivan i da c\u0301e prethoditi istorijskoj odluci na kraju godine, otvaranju pregovora o pridru\u017eivanju. Abrudean je u\u010destvovao u \u010detvrtom izdanju Platforme podr\u0161ke za Republiku Moldaviju, stvorenoj pro\u0161le godine na inicijativu Rumunije, Francuske i Nema\u010dke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Administracija Republike Moldavije razmatra izgradnju brze \u017eelezni\u010dke linije izme\u0111u Ki\u0161injeva i Bukure\u0161ta. To bi omoguc\u0301ilo da se vreme putovanja prepolovi, rekao je direktor Moldavske \u017eeleznice Oleg Tofilat. On je precizirao da c\u0301e pruga imati evropski kolosek, s obzirom na to da trenutno Voz prijateljstva\u201c Ja\u0161i-Ki\u0161injev gubi dosta vremena za prelazak sa evropskog sistema na sistem sovjetskog tipa, sa vec\u0301om distancom. izme\u0111u koloseka. Oleg Tofilat je rekao i da bi na novoj pruzi vozovi mogli da saobrac\u0301aju prose\u010dnom brzinom od 150 km\/h, \u0161to bi smanjilo vreme potrebno za putovanje sa 13 sati, koliko trenutno traje, na 6-7 sati. Potra\u017enja za vozovima izme\u0111u Republike Moldavije i Rumunije je veoma velika. Pored Voza prijateljstva, na ovoj relaciji svakodnevno saobrac\u0301aju jo\u0161 dva voza.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku i njegov ukrajinski kolega Denis \u0160mihal potpisali su, na kraju zajedni\u010dkog sastanka rukovodstva dve zemlje odr\u017eanog u Kijevu, memorandum o obezbe\u0111ivanju bezbednog tranzita ukrajinskih proizvoda i strategiji razvoja ta\u010daka prelaska ukrajinsko-rumunske granice i povezane putne infrastrukture\u201c. Tako\u0111e, potpisan je sporazum izme\u0111u Kabineta ministara Ukrajine i Vlade Rumunije o izgradnji grani\u010dnog drumskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568900","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n