Bud\u017eetski deficit Rumunije trebalo bi da se smanji na 5,7% bruto nacionalnog proizvoda posle primene Zakona o novim bud\u017eetsko-fiskalnim merama. Za ovaj zakon Vlade je preuzela odgovornost pred Parlamentom a Ustavni sud je nove bud\u017eetsko-fiskalne mere pre neki dan proglasio ustavnim. Premijer Ma\u010del \u010colaku je naglasio da se novi ciljni deficit mo\u017ee realizovati posle rebalansa bud\u017eeta. Naredne nedelje predstavnici Vlade Rumunije vodi\u0107e razgovore sa dru\u0161tvenim partnerima o minimalnoj plati u gradjevinarstvu i poljoprivredi, kako zaposleni u ovim sektorima ne bi bili pogodjeni uvodjenjem doprinosa za zdravstveno osigurenje od 1. oktobra u skladu sa novim zakonom. Premijer \u010colaku je kritikovao opozicionu Uniju spasite Rumuniju (USR) jer kada je ova bila na vlasti u Nacionalni plan oporavka i otpornosti predvidela je mere fiskalne reforme, a sada ih osporava. Unija spasite Rumuniju javlja da \u0107e tra\u017eiti utvrdjivanje politi\u010dke odgovornosti ministra za finansije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Luksemburgu je danas odr\u017eana sednica Saveta za pravosudje i unutra\u0161nje poslove u organizaciji \u0161paskog Predsedni\u0161tva Saveta Evropske unije. Na sednici je razmatrano i pitanje \u0160engen zone. Centralna ta\u010dka intervencije rumunske delegacije bili su postignuti rezultati u realizaciji dogovorenog pilot-programa sa Evropskom unijom u martu 2023. godine, koji je sproveden na granici sa Srbijom u posledjih 6 meseci. Medju konkretnim rezultatima projekta ubraja se i aktualizirano zakonodavstvo u oblast azila i vra\u0107anja migranata i u\u010de\u0161\u0107e u Programu Fronteks. Evropska komesarka za unutra\u0161nje poslove Ilva Johanson izjavila je da je impresionirana uspehom projekta i da odli\u010dni rezultati Rumunije u sprovodjenju mera mo\u017ee poslu\u017eiti za primer svim zemljama \u010dlanicama. Ilva Johanson je ocenila da ovim akcijama rumunske vlasti sprovode unapred odredbe Pakta o migraciji i azilu. Mnoge dr\u017eave \u010dlanice intervenisale su aktivno za integraciju Rumunije i Bugarske u \u0160engen zonu, a Predsedni\u0161tvo Saveta Evropske unije potvrdilo je da je finalizacija procesa jedan od n prioriteta. Podse\u0107amo da krajem pro\u0161le godine nije doneta jednoglasna odluka o ulasku Rumunije u zonu slobodnog kretanja zbog odbijanja Austrije dok se Holandija suprostavila ulasku Bugarske. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U rumunskom gradu Ja\u0161i u sredu je otvoren XI Medjunarodni festival knji\u017eevnosti i prevoda FILIT. Ovogodi\u0161nje izdanje Festivala odvija se pod pokroviteljstvom Predstavni\u0161tva Evropske komisije u Bukure\u0161tu i Nacionalne komisije Rumunije za UNESCO. Na FILIT-u u\u010destvuju knji\u017eevnici, prevodioci, izdava\u010di, organizatori festivala, knji\u017eevni kriti\u010dari, knj\u017eari, distribuderi knjiga, menad\u017eeri i novinari iz 25 dr\u017eava. Do 22. oktobra odr\u017ea\u0107e se brojne manifestacije, susreti sa po\u017enatim knji\u017eevnicima \u0161irom sveta, bele no\u0107i poezije i muzike, profesionalni okrugli stolovi, koncerti i lektire.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izrael je danas saop\u0161tio da je napao polo\u017eaje Hamasa u Libanu, a izve\u0161ta\u010d Radia Rumunija da se izraelska vojska sprema da otvori novi front na severu zemlje. Izraelski ministar odbrane Joav Galant je istakao da je Hezbolah 10 puta ja\u010di od Hamasa. Na humanitarnom planu, Izrael je dozvolio ulazak humanitarne pomo\u010di u Pojas Gaze iz Egipta, preko grani\u010dnog prelaza Rafah. Sa druge strane britanski premijer Ri\u0161i Sunak je izraelskom predsedniku Isaku Hercogu u Izraelu rekao da je Velika Britanija solidarna sa Izraelom i dodao da je veoma va\u017eno da se stanovni\u0161tvu Gaze po\u0161alje humanitarna pomo\u0107. U Kajiru, egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi i jordanski kralj Abdulah II tra\u017eili su da se bez odlaganja prekine sukob u Pojasu gaze i optu\u017eili Izrael za primenu kolektivne kazne. Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja o\u0161tro osudje brutalne napade Hamasa, zahteva hitno oslobadjanje svih talaca i priznaje pravo Izraela na samoodbranu, ali i nagla\u0161ava da svaka akcija treba strogo da po\u0161tuje medjunarodno humanitarno pravo. U medjuvremenu izraelske snage ponovo su raketirale Pojas gaze i saop\u0161tile da su likvidirale nekoliko lidera Hamasa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Protesni mitinzi protiv Izraela i SAD odr\u017eani su u vi\u0161e zemalja. U SAD demonstranati su upali u zgradu Kongresa SAD sa zahtevom da kongresmeni i predsednik D\u017eo Bajdenu izvrse pritisak za prekid vatre u Pojasu Gaze. U Gr\u010dkoj oko 10 000 osoba okupilo se u centu Atine u znak solidarnosti sa Palestincima. U Istambulu ljudi su nosili palestinske zastave isperd izraelskog konzulata i posle probijanja blokade u\u0161li u dvori\u0161te konzulata. Incidenti su zabele\u017eeni i u ambasadama SAD u Libanu i Iraku, u izraelskoj ambasadi u Jordanu i francuskoj u Iranu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je pristupila Deklaraciji o osudi programa iransjkih balisti\u010dkih raketa, izradjena pod okriljem Inicijative za bezbednost protiv proliferacije, u kojoj se navodi da je program Teherana jedna od najve\u010dih pretnji za napore za neproliferaciju, javlja Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu. Pozivaju se dr\u017eave da preduzmu potrebne mere za spre\u010davanje snabdevanja, prodaje i transfera materijala, opreme, tehnologije i komponenata za balisti\u010dke rakete kako bi se odbranio mir i bezbednost u regionu i \u0161ire. Program balisti\u010dkih i krstare\u010dih raketa predstavlja jedan od naja\u010dih kapaciteta Irana. 18. oktobra istekao je rok za pojedine sankcije Iranu u skladu sa rezolucijama Organizacije ujedinjenih nacija.<\/p>\n
<\/p>\n
Pretvaranje privrede Rumunije u zelenu i digitlnu ekonomiju je dugoro\u010dan proces koji predpostavlja solidan nacionalni plan i saglasnost svih politi\u010dkih, gradjanskih i poslovnih snaga, naglasio je premijer Mar\u010del \u010colaku u poruci u\u010desnicima drugog izdanja ,,Samita o klimatskim promenama“. Ubla\u017eavanje posledica klimatskih promena na kratki, srednji i dugi rok prioritet je sada\u0161njeg rumunskog kabineta kao i ja\u010danje otpornosti i odr\u017eivosti energetskog i agrarnog sistema i menad\u017ementa vodenih i mineralnih resursi. Premijer je precizirao da Nacionalni plan oporavka i otpornosti kao i drugi evropski i rumunski finansijski instrumenti u saradnji sa privatnim sektorom mogu da pronadju re\u0161enja za spremnost Rumunije za klimatske promene u 2030. godini. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na zajedni\u010dkoj sednici vlada Rumunije i Ukrajine u Kijevu premijeri dve zemlje Mar\u010del \u010colaku i Denis \u0160mihal utvrdili su uvozni mehanizam za ukrajiske \u017eitarice na teritoriji Rumunije, sa za\u0161titnim merama za rumunske proizvodja\u010de. Vlada u Kijevu je usvojila i dokument kojim se priznaje da rumunska zajednica u Ukrajini govori rumunskim jezikom a ne izmi\u0161ljenim moldavskim. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bud\u017eetski deficit Rumunije trebalo bi da se smanji na 5,7% bruto nacionalnog proizvoda posle primene Zakona o novim bud\u017eetsko-fiskalnim merama. Za ovaj zakon Vlade je preuzela odgovornost pred Parlamentom a Ustavni sud je nove bud\u017eetsko-fiskalne mere pre neki dan proglasio ustavnim. Premijer Ma\u010del \u010colaku je naglasio da se novi ciljni deficit mo\u017ee realizovati posle rebalansa […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568901","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n