Vlada iz Bukure\u0161ta usvojila je na dana\u0161njoj sednici hitnu uredbu kojom se za tri meseca produ\u017eava ograni\u010denje komercijalnih dodataka za osnovne namirnice i pro\u0161iruje njihova lista. Izvr\u0161na vlast je tako\u0111e odobrila projekat smanjenja tro\u0161kova lokalnih i centralnih javnih vlasti. Ministar finansija Mar\u010del Bolo\u0161 saop\u0161tio je da je bud\u017eetski deficit sada 3,55% bruto doma\u0107eg proizvoda i da cilj ostaje na 4,4% za kraj godine. On je objasnio da su prethodnih godina rashodi bud\u017eeta za robe i usluge u poslednja dva meseca u godini povec\u0301ani tri, \u010detiri ili pet puta u odnosu na ostale mesece. Zbog toga je odlu\u010deno da ove godine doti\u010dni tro\u0161kovi ne mogu biti vec\u0301i od proseka ostalih meseci. Tako\u0111e, bud\u017eetski rashodi c\u0301e se vr\u0161iti posebno za finansiranje evropskih projekata. Danas usvojena vanredna uredba odnosi se i na na\u010din na koji c\u0301e se akreditovati rezervni fond kojim raspola\u017ee Vlada. Preko ovog fonda ministarstvima c\u0301e se dodeljivati novac do sanacije bud\u017eeta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska
\nunija c\u0301e nastaviti da poma\u017ee Ukrajini zna\u010dajnim sredstvima. To je jedna od
\nodluka doneta u petak, u Briselu, drugog dana rada jesenjeg Evropskog saveta.
\nUkrajina ostaje prioritet za Evropsku uniju, a to se vidi i iz \u010dinjenice da je
\nnajvec\u0301i deo sredstava iz vi\u0161egodi\u0161njeg rebalansa bud\u017eeta namenjen pomoc\u0301i
\nKijevu, u ovom slu\u010daju pedeset milijardi evra. Predsednik Evropskog saveta \u0160arl
\nMi\u0161el izjavio je da je jo\u0161 jedan prioritet spre\u010davanje terorizma ili drugih
\nekstremisti\u010dkih akcija u prostoru zajednice, u kontekstu sukoba Izraela i
\nHamasa, ali i u pozadeini pritiska kojim je Unija izlo\u017eena zbog sve vec\u0301e
\nmigracije. Jo\u0161 jedna briga Unije je odnos Kosova i Srbije, koje imaju sve
\nnapetiji odnos. Trec\u0301a tema Saveta bila je ekonomska situacija Evrope, koja
\n\u017eeli da bude lider ne samo u pogledu zelenih tehnologija, vec\u0301 i u pogledu
\ntehnologija uop\u0161te. Rumuniju je predstavljao predsednik Klaus Johanis, koji je
\nponovio potrebu da se nastavi sa podr\u0161kom Ukrajini, sve dok to bude neophodno.
\nOn se zalo\u017eio za jasnu i jedinstvenu viziju na nivou zajednice o situaciji na Bliskom
\nistoku i istakao va\u017enost izbegavanja eskalacije sukoba. Johanis je tako\u0111e
\nnaglasio potrebu da se revidira bud\u017eet Evropske unije, kako bi odra\u017eavao nove
\nizazove.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pravoslavni hri\u0161c\u0301ani, koji su u vec\u0301ini u Rumuniji, u petak su proslavili Svetog Dimitrija Novog, za\u0161titnika Bukure\u0161ta. Na Patrijar\u0161ijskom brdu u prestonici nastavlja se pokloni\u010dko putovanje njegovim mo\u0161tima, uz mo\u0161ti Svetog velikomu\u010denika Dimitrija Miroto\u010divog, donetih iz Gr\u010dke. Sveti Dimitrije Novi, poznat i kao Basarabov, bio je monah koji je \u017eiveo ju\u017eno od Dunava, u dana\u0161njoj Bugarskoj, u 13. veku. Prona\u0111en je nakon smrti, \u010dudom. Monah se javio u snu bolesne mlade \u017eene i pokazao joj mesto gde c\u0301e ga nac\u0301i. Rekao joj je da c\u0301e, ako dotakne njegovo telo, biti izle\u010dena. Seljani su kopali na nazna\u010denom mestu i na\u0161li celo telo Svetog Dimitrija Basarabova. Njegove mo\u0161ti stigle su u Bukure\u0161t 1774. godine, tokom rusko-turskog rata. Od tada je duhovni za\u0161titnik prestonice i istorijske pokrajine na jugu Rumunije, Muntenije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija u noc\u0301i sa subote na nedelju prelazi na zimsko ra\u010dunanje vremena. Sat c\u0301e se vratiti unazad, 4 sata c\u0301e postati 3. U nedelju c\u0301e dan imati 25 sati, \u0161to je najdu\u017ee u godini. Vreme se u Rumuniji menja dva puta godi\u0161nje, u martu i oktobru. Sistem letnjeg i zimskog ra\u010dunanja vremena podrazumeva pode\u0161avanje satova za jedan sat, kako bi se bolje iskoristila prirodna svetlost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izraelska vojska izvr\u0161ila je novi kopneni upad u pojas Gaze, ga\u0111ajuc\u0301i borce Hamasa. Pe\u0161adijske i tenkovske jedinice bile su u pratnji helikoptera. Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da se trupe zemlje jo\u0161 uvek pripremaju za punu kopnenu invaziju, odlo\u017eenu, izme\u0111u ostalog, na izri\u010diti zahtev Pentagona, koji je tra\u017eio vreme da rasporedi svoje raketne baterije Patriot u nekoliko ameri\u010dkih baza na Bliskom istoku, rekao je dopisnik Radio Rumunije u Izraelu. Portparol Pentagona je saop\u0161tio da je pribli\u017eno 900 ameri\u010dkih vojnika raspore\u0111eno ili se raspore\u0111uje na Bliskom istoku, kako bi oja\u010dali za\u0161titne snage Sjedinjenih Dr\u017eava u regionu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis uputio je poruku sau\u010de\u0161c\u0301a svom ameri\u010dkom kolegi D\u017eou Bajdenu nakon oru\u017eanog napada u Luistonu u dr\u017eavi Mejn (severoistok Sjedinjenih Dr\u017eava). Rumunija se solidari\u0161e sa ameri\u010dkim gra\u0111anima i porodicama \u017ertava, kojima prenosimo na\u0161e saosec\u0301anje. Ujedno, povre\u0111enima \u017eelimo brz oporavak\u201c, navodi se u poruci. 18 osoba je poginulo i 13 je ranjeno, a za glavnim osumnji\u010denim – vojnim rezervistom – policija i dalje traga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu raspravlja o usvajanju odluke kojom bi se podr\u017eala kandidatura Rumunije za domac\u0301ina finala Lige Evrope 2026. ili 2027. godine, saop\u0161tio je rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku. Nadam se da c\u0301emo moc\u0301i da ponovimo trenutak 2012. godine kada je Nacionalna arena bila domac\u0301in finala istog takmi\u010denja\u201c, rekao je on na po\u010detku nedeljnog sastanka Izvr\u0161nog odbora. Projekat predvi\u0111a obezbe\u0111ivanje pravnog okvira za organizaciju doga\u0111aja, u tom smislu je potreban niz pisama garancije ili potvrde, koja zahtevaju anga\u017eovanje dr\u017eavnih institucija na razli\u010ditim nivoima. Istovremeno, bic\u0301e formiran i me\u0111uresorni koordinacioni komitet, \u010diji je cilj obezbe\u0111ivanje neophodnih uslova, dobijanje prava na organizovanje, kao i priprema i fakti\u010dko odr\u017eavanje finala UEFA Lige Evrope u prestonici Rumunije 2026. ili 2027. godine. Generalni gradona\u010delnik Bukure\u0161ta Niku\u0161or Dan saop\u0161tio je u sredu da je potpisao obavezu podno\u0161enja kandidature pod uslovima u kojima je rok do 15. novembra. Nema\u010dka, Turska i \u0160kotska su tako\u0111e kandidati za organizaciju doga\u0111aja. UEFA c\u0301e proglasiti gradove pobednike u maju 2024. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada iz Ki\u0161injeva odobrila je u petak Nacionalni akcioni plan do 2027. godine za pristupanje Republike Moldavije Evropskoj uniji. Dokument je strate\u0161ki i ima za cilj da uskladi zakonodavstvo sa normama zajednice. Ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Niku Popesku izjavio je da je cilj da se zemlja pripremi za pristupanje Uniji do 2030. godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada iz Bukure\u0161ta usvojila je na dana\u0161njoj sednici hitnu uredbu kojom se za tri meseca produ\u017eava ograni\u010denje komercijalnih dodataka za osnovne namirnice i pro\u0161iruje njihova lista. Izvr\u0161na vlast je tako\u0111e odobrila projekat smanjenja tro\u0161kova lokalnih i centralnih javnih vlasti. Ministar finansija Mar\u010del Bolo\u0161 saop\u0161tio je da je bud\u017eetski deficit sada 3,55% bruto doma\u0107eg proizvoda i […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568907","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n