Potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera \u017durova razgovarala je u ponedeljak u Bukure\u0161tu sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom o vladavini prava i reformama pravosu\u0111a, pristupanju Rumunije \u0160engenu, podr\u0161ci Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku. Prethodno se sastala sa ministarkom pravde Alinom Gorgju. Obra\u0111ene su, izme\u0111u ostalog, preporuke iz Izve\u0161taja o vladavini prava, zakon o penzijama iz radnog sta\u017ea, mere za adekvatno obezbe\u0111enje ljudskih resursa, predlozi mera za digitalizaciju, ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i borbu protiv kriminala u onlajn okru\u017eenju. U intervjuu nacionalnoj radio stanici, \u017durova je navela da Rumunija dobro radi sa pravosudnim sistemom, ali da ima jo\u0161 novih zakona koji se moraju primeniti u praksi, kako bi gra\u0111ani imali pristup veoma dobro pripremljenom pravosudnom sistemu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Pojasu Gaze, palestinskim civilima hitno su potrebni gorivo, hrana i voda. Palestinski Crveni polumesec saop\u0161tio je u nedelju uve\u010de da je izraelska vojska nekoliko puta bombardovala u blizini jedne od njenih bolnica u Gazi, nanev\u0161i \u0161tetu i ugroziv\u0161i pacijente i civile koji su ovde do\u0161li da se sklone. Istovremeno, hiljade ljudi je upalo u skladi\u0161ta i centre za distribuciju pomoc\u0301i na jugu i centru Gaze, uzimajuc\u0301i osnovnu hranu. 33 kamiona natovarena humanitarnom pomoc\u0301i u\u0161la su u nedelju preko grani\u010dnog prelaza Rafa na granici sa Egiptom. Bio je to najvec\u0301i konvoj koji je u\u0161ao u opkoljenu palestinsku teritoriju od kada je po\u010deo ograni\u010deni nastavak isporuke humanitarne pomoc\u0301i. Spre\u010davanje pristupa humanitarnoj pomoc\u0301i\u201c Pojasu Gaze moglo bi da predstavlja zlo\u010din\u201c, izjavio je u nedelju u Kairu glavni tu\u017eilac Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda (MKS) Karim Kan, nakon posete Rafi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nove minimalne zarade u gra\u0111evinarstvu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji trebalo bi da u utorak usvoji Vlada iz Bukure\u0161ta, na vanrednoj sednici. Minimalna zarada u gra\u0111evinarstvu iznosic\u0301e oko 920 evra, a u poljoprivredi i prehrambenoj industriji oko 690 evra. Ovim pove\u0107anjima, Izvr\u0161na vlast \u017eeli da zaposleni u ovim sektorima ne izgube novac prilikom uplate zdravstvenih osiguranja kojih su do sada bili oslobo\u0111eni. U tom kontekstu, premijer Mar\u010del \u010colaku je izjavio da c\u0301e nastaviti konsultacije sa sindikatima i poslodavcima o utvr\u0111ivanju vrednosti minimalne zarade od 1. januara 2024. godine. Istovremeno, Ministarstvo finansija c\u0301e po\u010deti da radi na izradi dr\u017eavnog bud\u017eeta za slede\u0107u godinu. Prema re\u010dima resornog ministra Mar\u010dela Bolo\u0161a, projekat bi ove godine trebalo da bude upuc\u0301en u parlament.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu
\nraspravljao je u ponedeljak o pozivu na politi\u010dku odgovornost ministra finansija Mar\u010dela
\nBolo\u0161a iz kabineta koalicije Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne
\nliberalne partije (PNL). Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice
\n(liberalni disident), koji su podneli predlog, smatraju ga odgovornim za
\npovec\u0301anje poreza, kao rezultat primene fiskalnih mera za koje je Vlada nedavno
\npreuzela odgovornost u Parlamentu. Potpisnici dokumenta ka\u017eu i da je glavni
\nuzrok bud\u017eetskog deficita eksplozija dr\u017eavnih rashoda i isti\u010du da vladine mere
\nnec\u0301e re\u0161iti situaciju. Zamenik Unije spasite Rumuniju (USR) Klaudiju Nasuj,
\nbiv\u0161i ministar privrede, ka\u017ee da c\u0301e novi porezi pogoditi male preduzetnike,
\nkoji c\u0301e morati da smanje broj zaposlenih, povec\u0301aju cene roba i usluga, a to c\u0301e
\nimati direktan uticaj na gra\u0111ane. U odgovoru Mar\u010del Bolo\u0161 navodi da se Rumunija
\nnalazi na raskrsnici i da su potrebne konkretne i odr\u017eive mere za
\nprevazila\u017eenje situacije. U njihovom odsustvu postoji rizik od blokade
\nevropskih fondova, skrec\u0301e pa\u017enju ministar finansija. Glasanje o predlogu
\nzakazano je za utorak.<\/p>\n
Otpu\u0161tanje, smanjenje plata i prekovremeni rad najvi\u0161e zabrinjavaju rumunske zaposlene tokom ovog perioda, pokazalo je istra\u017eivanje koje je pro\u0161log meseca sprovela onlajn platforma za zapo\u0161ljavanje. Spisak strahova upotpunjuje moguc\u0301a ekonomska kriza, koja c\u0301e verovatno uticati na prihode kompanije u kojoj rade, povec\u0301anje ciljeva koje namec\u0301e menad\u017ement ili postavljanje o\u0161trijih \u0161efova. \u0160to se ti\u010de svakodnevnih aktivnosti, oni koji su odgovorili na pitanja ka\u017eu da se \u010desto pla\u0161e poziva \u0161efova, pojedina\u010dnih sastanaka sa njima, prezentacija pred kolegama, pa \u010dak i veoma kratkih rokova. Istra\u017eivanje je sprovedeno na uzorku od 743 korisnika interneta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izraelska vojska saop\u0161tila je da je ga\u0111ala ciljeve u Siriji i Libanu kao odgovor na raketnu vatru ovih zemalja. S druge strane, novi raketni napadi iz Pojasa Gaze danas su ga\u0111ali jug Izraela, a najvi\u0161e je pogo\u0111en grad Netivot, gde je pogo\u0111en stambeni blok, pi\u0161e The Times of Israel, uz napomenu da nema \u017ertava. Palestinci u severnom delu Pojasa Gaze su tako\u0111e rekli da je bilo intenzivnih vazdu\u0161nih i artiljerijskih udara dok su izraelske trupe, uz podr\u0161ku tenkova, izvr\u0161ile kopneni napad na enklavu. Izraelska vojska saop\u0161tila je da je pogodila vi\u0161e od 600 ciljeva poslednjih dana, ubiv\u0161i desetine terorista i nastaviv\u0161i da \u0161iri svoje kopnene operacije u Gazi. Nakon napada islamisti\u010dke grupe Hamas 7. oktobra, u Izraelu je ubijeno vi\u0161e od 1.400 ljudi. S druge strane, vlasti Hamasa u Gazi ka\u017eu da je broj Palestinaca ubijenih u izraelskim represalijama prema\u0161io 8.300.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ozbiljna ograni\u010denja tokom pandemije uticala su na kulturni \u017eivot Rumuna, otkriva Barometar kulturne potro\u0161nje, najvec\u0301a nacionalna studija koja meri praksu kulturnih potro\u0161a\u010da. Vrac\u0301a se posle trogodi\u0161nje pauze izazvane pandemijom. Samo 20% Rumuna ka\u017ee da je i\u0161lo na predstavu pro\u0161le godine, u pore\u0111enju sa 29% 2019, a 30% Rumuna je i\u0161lo u muzeje, izlo\u017ebe ili umetni\u010dke galerije 2022. godine, za 8% manje nego pre pandemije. Me\u0111utim, povec\u0301an je apetit za posetom atrakcijama na otvorenom, istorijskim spomenicima ili arheolo\u0161kim nalazi\u0161tima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ponedeljak je bio poslednji dan Nacionalnog pozori\u0161nog festivala za 2023. godinu, organizovanog u Bukure\u0161tu, koji je uklju\u010divao 30 rumunskih i tri strane pozori\u0161ne predstave. Program je uklju\u010divao debate, konferencije, izlo\u017ebe, predstavljanje pozori\u0161nih knjiga, \u010ditala\u010dke predstave, kreativne radionice, onlajn doga\u0111aje i, na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, radio emisije. Festival se zatvorio predstavom pod nazivom Egzodus iz Narodnog pozori\u0161ta Mihaj Eminesku Temi\u0161var (zapad) Podsec\u0301amo da je grad Temi\u0161var ove godine progla\u0161en za evropsku prestonicu kulture.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski \u0161ampion u \u017eenskom rukometu CSM pobedio je u nedelju u gostima podgori\u010dku Buduc\u0301nost iz Crne Gore rezultatom 29-24, u grupi A Lige \u0161ampiona. Tim iz Bukure\u0161ta ostvario je trec\u0301u pobedu u ovoj evropskoj sezoni. Rumunski \u0161ampion je posle \u0161est etapa na 4. mestu, sa 6 bodova, u grupi u kojoj dominira \u0110ori Audi iz Ma\u0111arske. U sledec\u0301oj fazi, CSM c\u0301e 11. novembra igrati kod kuc\u0301e protiv Debrecina iz Ma\u0111arske. U subotu je u grupi B takmi\u010denja vice\u0161ampion Rapid Bukure\u0161t savladao slovena\u010dki Krim iz Ljubljane sa 27-22. U narednom kolu 12. novembra gostuju kod kuc\u0301e protiv Vipersa Kristijansanda iz Norve\u0161ke.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vera \u017durova razgovarala je u ponedeljak u Bukure\u0161tu sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom o vladavini prava i reformama pravosu\u0111a, pristupanju Rumunije \u0160engenu, podr\u0161ci Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku. Prethodno se sastala sa ministarkom pravde Alinom Gorgju. Obra\u0111ene su, izme\u0111u ostalog, preporuke iz Izve\u0161taja o vladavini prava, zakon […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568908","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n