Rumunija c\u0301e zabele\u017eiti
\npad privrednog rasta zbog visoke inflacije, prema jesenjim ekonomskim
\nprognozama Evropske komisije. Tako je rast rumunskog bruto domac\u0301eg proizvoda
\nkorigovan na 2,2% u odnosu na 4,6% pro\u0161le godine, zbog vec\u0301e inflacije od
\nevropskog proseka, niske spoljne potra\u017enje i ograni\u010denih uslova finansiranja.
\nInflacija bi trebalo da se naglo smanjuje u naredne dve godine, \u0161to c\u0301e uravnote\u017eiti
\nop\u0161tu ekonomsku situaciju. I pored umerenijeg privrednog rasta na kraju godine,
\ntr\u017ei\u0161te rada ostaje stabilno. Istovremeno, uprkos smanjenju rasta maloprodaje i
\nusluga, kao i usporavanju industrijske proizvodnje, solidno povec\u0301anje plata i
\npenzija, kao i blago ubrzanje dr\u017eavne potro\u0161nje podr\u017eali su op\u0161ti rast privatne
\npotro\u0161nje. S druge strane, poo\u0161travanje monetarne politike i uslova
\nfinansiranja doveli su do naglog usporavanja kreditiranja privatnog sektora,
\n\u0161to se negativno odra\u017eava na investicije. Realni rast bruto doma\u0107eg proizvoda
\nRumunije mogao bi da bude 3,1% u 2024. i 3,4% u 2025. godini. Predvi\u0111a se da
\nc\u0301e se javni deficit smanjiti sa 6,3% bruto doma\u0107eg proizvoda u 2023. na 5,3% u
\n2024. i 5,1% u 2025. godini, kao rezultat mera fiskalne konsolidacije, koja \u0107e
\nbiti sprovedena u januaru.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novi zakon o penzijama,
\nkoji je izradila Vlada iz Bukure\u0161ta, uc\u0301i c\u0301e u raspravu Predstavni\u010dkog doma
\nkao tela odlu\u010divanja narednog ponedeljka, nakon \u0161to je usvojen, u utorak, u
\nSenatu. Projekat c\u0301e biti analiziran 20. novembra od strane specijalizovane
\nkomisije koja \u0107e podneti izve\u0161taj i istog dana c\u0301e se odr\u017eati plenarne debate.
\nSenatori iz koalicije koja ima ve\u0107inu, Socijaldemokratska stranka i Nacionalna
\nliberalna partija (PSD-PNL), tvrdili su da normativni akt elimini\u0161e
\nnejednakosti iz sistema, a oni iz opozicije optu\u017euju nedostatak odr\u017eivog izvora
\nfinansiranja za zna\u010dajno povec\u0301anje penzija sledec\u0301e godine. Odredbe novog
\nzakona o penzijama favorizuju sada\u0161nje penzionere i ka\u017enjavaju ljude koji su
\naktivni, rekao je u sredu predsednik Nacionalnog sindikalnog bloka, koji je
\npredstavio analizu dokumenta. Dumitru Kostin tako\u0111e isti\u010de da c\u0301e finansijski
\nuticaj biti ogroman i da se ne zna u kojoj meri c\u0301e biti pokriven.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih
\nposlova iz Bukure\u0161ta saop\u0161tilo je da je 17 rumunskih dr\u017eavljana i \u010dlanova
\nnjihovih porodica u utorak napustilo Pojas Gaze preko grani\u010dnog prelaza Rafa i
\nda sledi repatrijacija. Evakuacija je izvr\u0161ena nakon slo\u017eenih napora
\nMe\u0111uinstitucionalne krizne c\u0301elije, preko rumunske ambasade u Kairu i rumunskog
\npredstavni\u0161tva u Ramali. Do sada je u zemlju stiglo 220 rumunskih dr\u017eavljana i
\n\u010dlanova porodica evakuisanih iz Pojasa Gaze.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posetom Keniji rumunski
\npredsednik Klaus Johanis zapo\u010deo je u utorak turneju po afri\u010dkim zemljama, koja
\nuklju\u010duje i Tanzaniju, Republiku Zelenortska ostrva i Senegal. Turneja
\npredstavlja prvi politi\u010dko-diplomatski pristup na ovom nivou u poslednjih 30
\ngodina i ima za cilj da ponovo pokrene odnose Rumunije sa afri\u010dkim kontinentom.
\nJohanis je na zajedni\u010dkoj konferenciji za novinare u utorak istakao potrebu za
\nrumunskom strategijom za Afriku, osmi\u0161ljenom na srednji i dugi rok i zasnovanom
\nna konkretnoj saradnji na nivou vlade, a kenijski predsednik Vilijam Ruto
\ngovorio je o efektima rata u Ukrajini na afri\u010dkom kontinentu. Potpisana su
\n\u010detiri memoranduma o sporazumu u oblastima za\u0161tite \u017eivotne sredine i klimatskih
\npromena, nau\u010dne saradnje, bezbednosti hrane i diplomatske obuke. Predsednik
\nJohanis se u sredu sastao sa kenijskim ministrom za za\u0161titu prirode Alfredom
\nNgangom Mutuaom tokom posete Nacionalnom parku Najrobiju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska vojska je
\nu sredu testirala rad raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot, koji je u sastav
\nRatnog vazduhoplovstva u\u0161ao 2020. godine. Test je obavljen tokom takti\u010dke ve\u017ebe
\nPATRIOT SPARK 23, odr\u017eane ovih dana u poligonu Kapu Midija, na jugoistoku
\nzemlje. Sistem Patriot koji je kupila Rumunija je najsavremeniji u upotrebi
\n\u0161irom sveta, sposoban da identifikuje, prati i neutrali\u0161e bilo koju vrstu
\nvazdu\u0161ne pretnje. Komandant 74. PATRIOTSKOG puka, pukovnik Vir\u0111il To\u0161a, izjavio
\nje da je ovo dobrodo\u0161ao test, s obzirom da je, nakon dve uspe\u0161ne paljbe, trec\u0301i
\nomanuo. Doga\u0111aju su prisustvovali \u0161ef vlade iz Bukure\u0161ta Mar\u010del \u010colaku,
\npredsednik Senata, biv\u0161i premijer Nikolaje \u010cuka i ministar odbrane An\u0111el
\nTilvar. Vazduhoplovstvo je do sada dobilo jo\u0161 tri sistema Patriot, koji c\u0301e
\npostati operativni do kraja 2024. godine. Bic\u0301e im dodata jo\u0161 tri sistema koji
\nc\u0301e biti isporu\u010deni Rumuniji po ugovoru vrednom 4 milijarde dolara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlasti u
\nRumuniji uveravaju da zalihe energije za zimu su dovoljne i da Rumunija ne\u0107e
\nimati potrebe da uvozi energiju, u normalnim meteorolo\u0161kim uslovima. Ipak, u
\nslu\u010daju posebne potra\u017enje od strane susedne Republike Moldavije ili drugih
\ndr\u017eava u regionu, Bukure\u0161t mo\u017ee apelovati na spoljne resurse prirodnog gasa. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u
\nprvih deset zemalja sveta po stopi starenja stanovni\u0161tva, a ta pojava c\u0301e na
\nkraju dovesti do velikog pritiska na ceo ekonomski sistem zemlje, posebno na
\nzdravstvo i penzije. Saop\u0161tenje je dato u sredu, na otvaranju specijalizovanog
\nkongresa koji se odr\u017eava u Bukure\u0161tu. Prema sociolo\u0161kim studijama, 55% starijih
\nljudi u Rumuniji ka\u017ee da se osec\u0301aju usamljeno, preko 30% ne komunicira sa vi\u0161e
\nod tri ili \u010detiri osobe mese\u010dno, a tri od deset starijih osoba nemaju na koga
\nda se oslone za pomo\u0107.<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija c\u0301e zabele\u017eiti pad privrednog rasta zbog visoke inflacije, prema jesenjim ekonomskim prognozama Evropske komisije. Tako je rast rumunskog bruto domac\u0301eg proizvoda korigovan na 2,2% u odnosu na 4,6% pro\u0161le godine, zbog vec\u0301e inflacije od evropskog proseka, niske spoljne potra\u017enje i ograni\u010denih uslova finansiranja. Inflacija bi trebalo da se naglo smanjuje u naredne dve godine, […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568920","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n