Rumunija c\u0301e ostati pristalica produbljivanja odnosa izme\u0111u Evropske unije i Republike Zelenortska ostrva, izjavio je u ponedeljak predsednik Klaus Johanis koji je boravio u poseti Praji. U zajedni\u010dkoj izjavi za novinare sa predsednikom Hozeom Marijom Nevesom, Johanis je precizirao da c\u0301e saradnja Rumunije i ove afri\u010dke dr\u017eave biti intenzivirana, potpisivanjem tri bilateralna sektorska dokumenta u oblastima obrazovanja, zdravstva i veterine i civilne za\u0161tite. Rumunski \u0161ef dr\u017eave zapo\u010deo je pro\u0161log utorka turneju po Africi koja je uklju\u010divala Keniju, Tanzaniju, Zanzibar (autonomna teritorija koja pripada Tanzaniji). Poslednja etapa turneje je zvani\u010dna poseta Senegalu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku boravila je u ponedeljak u poseti Parizu, gde je razgovarala sa \u0161eficom francuske diplomatije Katarinom Kolona. Na dnevnom redu razgovora su bili bilateralna saradnja u oblasti spoljnih poslova i odbrane, aktuelne me\u0111unarodne krize, posebno situacija na Bliskom istoku i rat u Ukrajini. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, \u0161ef francuske diplomatije Ketrin Kolona je jo\u0161 jednom istakla dugoro\u010dnu posvec\u0301enost Francuske kao okvirne nacije Multinacionalne komande NATO-a u Rumuniji da oja\u010da odbranu na isto\u010dnom krilu Saveza. Susret dve ministaarke predstavljao je dodatnu priliku da se ponovo potvrdi zajedni\u010dka odluka o trajnoj podr\u0161ci Ukrajini u svim oblastima, pozdravljajuc\u0301i napore Rumunije za funkcionisanje koridora za izvoz ukrajinskih \u017eitarica. Razgovori su bili usmereni i na izglede pro\u0161irenja Evropske unije sa zemljama Zapadnog Balkana, Republikom Moldavijom i Ukrajinom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rimu se danas otvara izlo\u017eba Dakija – poslednja granica Rima, koja se mo\u017ee posetiti do kraja aprila. Izlo\u017eeno je na stotine arheolo\u0161kih predmeta sa teritorije Rumunije, starih vi\u0161e od hiljadu godina. Artefakti poti\u010du iz 47 muzeja u Rumuniji, Republici Moldaviji i Italiji, i nude sna\u017eno svedo\u010danstvo o rimskoj civilizaciji. Prema re\u010dima ambasadora Gabrijele Dankau, izlo\u017eba spaja arheologiju sa tehnologijom, omoguc\u0301avajuc\u0301i pristup univerzumu u kojem su evoluirali preci Geto-Da\u010dana. Na otvaranju izlo\u017ebe, koja se nalazi u Narodnom muzeju Terme di Dioklecijano u Rimu, prisustvovali su ministri kulture iz Rumunije, Republike Moldavije i Italije – Raluka Turkan, Ser\u0111iu Prodan, odnosno \u0110enaro San\u0111ulijano.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Blok 1 Nuklearne elektrane \u010cernavoda ponovo je sinhronizovan sa nacionalnim energetskim sistemom i tokom ovog dana c\u0301e raditi u nominalnoj snazi, saop\u0161tilo je Ministarstvo energetike. Agregat je u noc\u0301i sa subote na nedelju automatski isklju\u010den sa nacionalne elektrodistributivne mre\u017ee zbog vetra koji je duvao preko 100 kilometara na sat. U okrugu Konstanca, na jugoistoku Rumunije, oluja je tokom vikenda sru\u0161ila 240 stabala, otkinula 50 krovova i o\u0161tetila 60 automobila. Istovremeno, bez struje je ostalo oko 40.000 potro\u0161a\u010da iz 80 lokaliteta u regionu Dobrud\u017ee. Snabdeva\u010d energijom je izvestio da je u me\u0111uvremenu struja obnovljena za skoro 93% pogo\u0111enih.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Brod Galaxy Leader 19. novembra pod zastavom Bahama, koji je plovio u Crvenom moru, zarobili su Huti i odveli blizu obale dr\u017eave Jemen, a prema prvim izve\u0161tajima, me\u0111u \u010dlanovi posade je bio i rumunski dr\u017eavljanin, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova iz Bukure\u0161ta. Aktivirana je Me\u0111uinstitucionalna krizna c\u0301elija i zapo\u010dete su standardne procedure za takve slu\u010dajeve koji uklju\u010duju rumunske dr\u017eavljane. Ministarstvo spoljnih poslova, u koordinaciji sa drugim rumunskim vlastima sa atributima u ovoj materiji i u bliskoj vezi sa drugim me\u0111unarodnim partnerima, preduzelo je korake za re\u0161avanje ove situacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Vladi c\u0301e izrada projekta bud\u017eeta za 2024. godinu uc\u0301i, ove nedelje, pravolinijski. Koalicija Socijaldemokratske stranke i Narodne liberalne partije (PSD-PNL) se vec\u0301 dogovorila da c\u0301e, uz finansijske investicije, prioriteti biti obrazovanje i zdravstvo, ali izgleda da ni ova ministarstva nec\u0301e dobiti onoliko koliko bi htela, s obzirom na ograni\u010denja vezana za deficit. A, u me\u0111uvremenu, sve je vi\u0161e zahteva za novcem krajem ove godine iz op\u0161tina, ali i iz Ministarstva saobrac\u0301aja. Glavni resurs za podr\u0161ku buduc\u0301em bud\u017eetu bic\u0301e borba protiv utaje poreza. Socijaldemokratski premijer Mar\u010del \u010colaku rekao je da se otklanjanjem ove pojave mogu dobiti neophodna sredstva za povec\u0301anje penzija, obrazovanje i zdravstvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji Poslani\u010dki dom je usvojio Nacrt zakona o javnom penzionom sistemu,
\ntelo koje odlu\u010duje u ovom slu\u010daju. Normativni akt je pro\u0161ao ubrzanu proceduru,
\nu jednom danu, a na plenarnoj sednici raspravljalo se samo sat vremena. Pro\u0161le
\nnedelje ga je na sli\u010dan na\u010din usvojio i Senat. Ministarka rada Simona Bukura-Opresku
\nizjavila je da ovaj zakon ima za cilj da donese ‘pravednost Rumunima’,
\nnapominjuc\u0301i da se zasniva na dva stuba: doprinosu i radu. Predstavnici
\nopozicije, me\u0111utim, tvrde da za povec\u0301anje penzija po novim odredbama nema
\nfinansijskih sredstava. Vlada je izra\u010dunala da joj je za povec\u0301anje primanja
\npenzionera potrebno 5 milijardi evra i jo\u0161 uvek nije jasno odakle c\u0301e taj novac
\ndo\u0107i. Prema projektu, sledec\u0301e godine usledila bi dva povec\u0301anja: 1. januara sa
\n13,8% za svih oko pet miliona penzionera, a u septembru novo povec\u0301anje, po
\nnovoj formuli obra\u010duna, koja uzima u obzir sta\u017e, doprinos ili vrednost indeksa
\nkorekcije, ovoga puta za pribli\u017eno tri miliona penzionera.<\/p>\n
Narodna banka Rumunije namerava da organizuje nekoliko doga\u0111aja kako bi ponovo potvrdila, posebno na me\u0111unarodnom nivou, \u010dinjenicu da zemlja ima pravo na svoje zlatno le\u017ei\u0161te koje je evakuisano u Moskvu tokom 1916-1917 i koje je kasnije zaplenio Sovjetski Savez. Guverner Mugur Isaresku ka\u017ee da je Banka kontinuirano sprovodila akcije za povratak trezora, ali da je na nivou evropskih donosilaca odluka problem rumunskog trezora ostao uglavnom nepoznat. U javnosti u inostranstvu, kako nau\u010dnoj tako i popularizatorskoj literaturi, nema radova na me\u0111unarodnim jezicima posvec\u0301enih ovoj temi, a rumunski istori\u010dari i stru\u010dnjaci za pravne nauke nisu se bavili ovim pitanjem spolja, \u017eali se Isaresku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija c\u0301e ostati pristalica produbljivanja odnosa izme\u0111u Evropske unije i Republike Zelenortska ostrva, izjavio je u ponedeljak predsednik Klaus Johanis koji je boravio u poseti Praji. U zajedni\u010dkoj izjavi za novinare sa predsednikom Hozeom Marijom Nevesom, Johanis je precizirao da c\u0301e saradnja Rumunije i ove afri\u010dke dr\u017eave biti intenzivirana, potpisivanjem tri bilateralna sektorska dokumenta u […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568923","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n