Predsednik Rumunije Klaus Johanis zapo\u0107eo je u utorak zvani\u010dnu posetu Senegalu, poslednju etapu svoje posete Afri\u010dkom kontinentu. Na dnevnom redu je bila poseta Senegalskom udru\u017eenju za za\u0161titu dece sa mentalnim poreme\u0107ajima u Dakaru. Predsednik Johanis \u0107e u sredu otputovati na ostrvo Gore, koje je deo UNESKO-ove ba\u0161tine, i nekada\u0161nja ispostava trgovine robljem, gde \u0107e se sastati sa lokalnim zvani\u010dnicima. Kako javlja dopisnik Radija Rumunija, zvani\u010dni razgovori predsednika Rumunije sa njegovim kolegom Maki Salom bi\u0107e odr\u017eani u \u010detvrtak, kada \u0107e biti potpisan niz zvani\u010dnih dokumenata. Tako\u0111e u \u010detvrtak Johanis \u0107e u\u010destvovati na sve\u010danom otvaranju Ku\u0107e Ujedinjenih Nacija u Senegalu i otvaranju izlo\u017ebe tradicionalnih maski. Ima\u0107e i susret sa biv\u0161im studentima iz Senegala koji su studirali u Rumuniji. Tokom posete Africi, rumunski predsedni\u010dki par posetio je i Keniju, Tanzaniju i Zelenortska ostrva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacrt novog zakona o penzijama usvojio je u ponedeljak Dom poslanika iz Bukure\u0161ta, telo koje odlu\u010duje u ovom slu\u010daju. Dokumentom, koji treba da stupi na snagu po\u010detkom naredne godine, predvi\u0111eno je povec\u0301anje penzijskog boda za 13,8% od 1. januara, s tim da se od 1. septembra utvr\u0111uje novo povec\u0301anje. Opozicija smatra da zakon stvara novu seriju nepravdi za neke dru\u0161tvene kategorije, a obec\u0301ana povec\u0301anja nemaju izvor finansiranja. Projekat se mo\u017ee osporiti na Ustavnom sudu u roku dva dana, nakon \u010dega c\u0301e biti upuc\u0301en predsedniku na promulgaciju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Senat i Predstavni\u010dki dom iz Bukure\u0161ta imali su u utorak tajni sastanak posvec\u0301en nedavnim de\u0161avanjima i situaciji u Dr\u017eavi Izrael – odlu\u010dilo je rukovodstvo parlamenta. Zajedni\u010dki sastanak predlo\u017eio je poslanik iz Jevrejske zajednice u Rumuniji Silviu Veksler. Ovom prilikom pogledao se film izraelske vojske, za koji parlamentarac tvrdi da sadr\u017ei osetljive slike. Novinari nisu imali pristup ovom sastanku, a u\u010desnicima je zabranjeno da fotografi\u0161u, prave audio-video snimke ili da u\u017eivo snimaju sastanak sa svojih ure\u0111aja. Palestinski islamisti\u010dki pokret Hamas preselio je oko 240 talaca u pojas Gaze tokom napada 7. oktobra na jugu Izraela u kojem je poginulo 1.200 ljudi. Odgovor izraelske vojske u Gazi rezultirao je sa vi\u0161e od 12 hiljada mrtvih, uklju\u010dujuc\u0301i 5.000 dece.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lideri vladajuc\u0301e koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) imali su u utorak novu raspravu o pripremi dr\u017eavnog bud\u017eeta za narednu godinu, koji mora da bude usvojen do 10. decembra. Prema nekim vladinim izvorima, \u0161ef Izvr\u0161ne vlasti, socijaldemokrata Mar\u0107el \u010colaku, planira da promeni na\u010din dodeljivanja bud\u017eeta ministarstvima, tako da c\u0301e izdvajanja biti vr\u0161ena po programima i projektima. Isti izvori tvrde da je na sastanku koalicije bilo re\u010di i o promeni rukovodstva agencija pri Ministarstvu finansija, sa izuzetkom Nacionalne agencije za fiskalnu administraciju (ANAF), gde je ove godine imenovan novi predsednik. Nakon smena, premijer razmi\u0161lja i o reorganizaciji ovih struktura, jer je nezadovoljan na\u010dinom na koji funkcioni\u0161u. U utorak je u okviru Tripartitnog vec\u0301a odr\u017ean sastanak predstavnika Vlade i predstavnika sindikata i poslodavaca. Predsednik udru\u017eenja malih i srednjih preduzec\u0301a u Rumuniji Florin \u017dijanu ka\u017ee da se o\u010dekuje da c\u0301e sindikati tra\u017eiti povec\u0301anje minimalne zarade od 1. januara 2024. godine. On tvrdi da poslovno okru\u017eenje u ovom trenutku vi\u0161e ne mo\u017ee da podnese novo povec\u0301anje minimalne zarade u privredi, nakon \u0161to je 1. oktobra porasla za 10%, odnosno sa oko 600 evra na oko 660 evra mese\u010dno bruto zarade.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dva broda rumunske obalske stra\u017ee vratila su se kuc\u0301i iz me\u0111unarodnih misija u Sredozemnom moru. Obalska stra\u017ea je u utorak obavestila da su dva broda u\u010destvovala u akcijama potrage i spasavanja na moru, gde je vi\u0161e od 3.000 ljudi bilo u opasnosti. Brodovi su u\u010destvovali u zajedni\u010dkoj operaciji THEMIS 2023\u201c, organizovanoj pod pokroviteljstvom FRONTEKS-a. Glavni cilj operacije je podr\u0161ka italijanskih vlasti u nadzoru i kontroli pomorskih granica Evropske unije, kao i traganje i spasavanje osoba u nevolji na moru na pomorskoj granici bloka Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Republika Moldavija (biv\u0161a sovjetska, vec\u0301ina stanovni\u0161tva govori rumunski) nastavic\u0301e da \u0161titi svoj informacioni prostor bez obzira na odluke ili odgovore Moskve\u201c — saop\u0161tilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Ki\u0161injevu, nakon \u0161to je Rusija uvela zabranu ulaska na svoju teritoriju za nekoliko republi\u010dkih zvani\u010dnika. Ranije je moskovska diplomatija uputila \u010dvrst protest“ zbog takozvanog politi\u010dkog progona \u0161tampe na ruskom jeziku u Republici Moldaviji“ i blokiranja njenih sajtova. Republika Moldavija je u oktobru blokirala 31 internet portal, od kojih ve\u0107ina je kontrolisana iz Rusije, uklju\u010dujuc\u0301i one novinskih agencija TASS i Interfaks, radio stanicu Sputnjik i novine kao \u0161to su Izvestija\u201c i Komsomolskaja pravda\u201c. Prema Ki\u0161injevu, re\u010d je o internet portalima koji emituju informacije sposobne da generi\u0161u dru\u0161tvene tenzije ili sukobe\u201d i koje dolaze od javnih vlasti dr\u017eave (ume\u0161ane) u vojni sukob i priznate kao agresora\u201d, nakon \u0161to su moskovske trupe izvr\u0161ile invaziju na Ukrajinu, suseda Republike Moldavije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111unarodni sajam knjiga Gaudeamus, koji organizuje Radio Rumunija, otvara se u sredu u Bukure\u0161tu. Ovim se obele\u017eava i 95 godina od prvog emitovanja Radija Rumunije i 30 izdanja najdugovje\u010dnijeg sajma knjiga u zemlji, preko 140 nacionalnih i lokalnih izdanja koja su zna\u010dajno doprinela strukturisanju nacionalnog tr\u017ei\u0161ta knjiga. Skoro 200 u\u010desnika c\u0301e predlo\u017eiti preko 500 ure\u0111iva\u010dkih doga\u0111aja. Sajam c\u0301e trajati do 26. novembra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije namerava da se ponovo pokrene proces obave\u0161tavanja inostranstva o problemu rumunske riznice evakuisane u Moskvu tokom Prvog svetskog rata. U javnosti u inostranstvu, uklju\u010dujuc\u0301i i nau\u010dnu zajednicu, nema radova posvec\u0301enih ovoj temi, a rumunski istori\u010dari i stru\u010dnjaci za pravne nauke nisu se bavili ovim pitanjem u inostranstvu, izjavio je guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Tokom Prvog svetskog rata, zbog te\u0161ke situacije na frontu, Narodna banka Rumunije je preduzela mere da za\u0161titi riznicu. Tako je, prema zvani\u010dnim dokumentima, Rumunija deponovala u Moskvu preko 91 tonu \u010distog zlata i dragulja kraljice Marije. Nakon \u0161to su bolj\u0161evici osvojili vlast, najavili su, izme\u0111u ostalog, i konfiskaciju riznice, koja jo\u0161 nije vrac\u0301ena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Temi\u0161varu se nastavljaju Dani srpske kulture, koje od 6. do 27. novembra organizuje Savez Srba u Rumuniji, u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije. U utorak, 21. novembra, u Srpskom kulturnom centru u Temi\u0161varu odr\u017ean je sve\u010dani sabor povodom Dana srpskog jezika u Rumuniji. U sredu, 22. novembra, u Narodnom muzeju Banata, Bastion, Galerija Marija Terezija\u201c, zakazan je nau\u010dni skup Kulturno nasle\u0111e rumunskih Srba odra\u017eeno u istorijskoj zbirci Narodnog muzeja Banata u Temi\u0161varu\u201c, koji \u0107e odr\u017eati dr. Zoran Markov. U \u010detvrtak, 23. novembra, u Srpskom kulturnom centru odr\u017eac\u0301e se sajam knjiga sa izdava\u010dkim kuc\u0301ama iz Rumunije i Srbije, kao i Srpsko-rumunsko knji\u017eevno ve\u010de. U subotu, 25. novembra, u Srpskoj gimnaziji Dositej Obradovic\u0301i\u201c u Temi\u0161varu, odr\u017eac\u0301e se okrugli sto Srpski jezik i izazovi obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina\u201c, a u Srpskom kulturnom centru bi\u0107e susret knji\u017eevnog kru\u017eoka Krila\u201c, kome \u0107e prisustvovati pisci iz Rumunije i Srbije. istog dana, u Temi\u0161varskoj Banatskoj filharmoniji (sala Kapitol), odr\u017ea\u0107e se koncert sa Folklornim ansamblom Mladost\u201c iz Temi\u0161vara. U ponedeljak, 27. novembra, u Srpskom kulturnom centru mo\u017ee se pogledati predstava 500 kada\u201d Pozori\u0161nog studija Talija\u201d — veterani.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Srpskom regionalnom kulturnom centru Sannikolau Mare 24. novembra odr\u017eac\u0301e se 9. Me\u0111unarodni tambura\u0161ki festival Tamburica banatske ravnice\u201c, kao i jubilej lokalnog tambura\u0161kog orkestra Batini Bec\u0301ari\u201c. Na festivalu u\u010destvuje 13 ansambala iz Temi\u0161vara, Sannikolau Mare, \u010cenada, Dinia\u0161a, Sanmartinul Sarbesk, Kikinde (Srbija), Dezka (Ma\u0111arska), Bihac\u0301a (Bosna i Hercegovina). Ulaz je besplatan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalni umetni\u010dki muzej Temi\u0161var domac\u0301in je izlo\u017ebe Paralele. Temi\u0161var\/Novi Sad\u201c, plod saradnje Muzeja Temi\u0161vara i Galerije Matice srpske. Projekat Paralele. Temi\u0161var\/Novi Sad\u201c, 2023, 3. je izdanje i deo je serije doga\u0111aja organizovanih u okviru protokola o saradnji potpisanog u decembru 2019. godine, u kontekstu Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022. i Temi\u0161var 2023. Protokol se sastoji od organizovanje 3 manifestacije, reprezentativne izlo\u017ebe kulturnog nasle\u0111a Galerije Matice srpske, u Temi\u0161varu, koja je odr\u017eana 2021. godine, kao i zajedni\u010dke izlo\u017ebe organizovane u Novom Sadu 2022. i Temi\u0161varu 2023. godine. Galerija Matice srpske Novi Sad i Muzej nacionalne umetnosti Temi\u0161var imaju za cilj da sa\u010duvaju i kapitalizuju zajedni\u010dko nasle\u0111e regiona, ali i da duhovno obogate javnost, pretvarajuc\u0301i dva muzeja u interaktivne prostore, koji favorizuju prekograni\u010dni kulturni dijalog. Izlo\u017eba Paralele. Temi\u0161var\/Novi Sad\u201c predstavlja prodor u istoriju i kulturu dva grada, po\u010dev\u0161i od 18. veka pa sve do danas. I ove godine, izlo\u017eba objedinjuje, kroz logi\u010dnu narativnu nit, umetni\u010dka dela odabrana kao rezultat dijaloga dve kulturne institucije. Izlo\u017eba predstavlja radove sa potpisima umetnika predstavnika istorijskog Banata, koji se nalaze kako u zbirkama Narodnog umetni\u010dkog muzeja Temi\u0161var, tako i u kolekcijama Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Nedelku Zugrav Popovic\u0301, \u0160tefan Tenec\u0301i, Konstantin Daniel, Sava Petrovic\u0301, Pavel Petrovic\u0301, Ljubomir Aleksandrovic\u0301, Donat Jano\u0161, Stevan Aleksic\u0301, Miroslav Pavlovic\u0301 su neki od autora dela kojima se u Temi\u0161varu mogu diviti posetioci. Finansijer je \u017dupanijsko ve\u0107e Timi\u0161, a koorganizator Srpska pravoslavna episkopija temi\u0161varska.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis zapo\u0107eo je u utorak zvani\u010dnu posetu Senegalu, poslednju etapu svoje posete Afri\u010dkom kontinentu. Na dnevnom redu je bila poseta Senegalskom udru\u017eenju za za\u0161titu dece sa mentalnim poreme\u0107ajima u Dakaru. Predsednik Johanis \u0107e u sredu otputovati na ostrvo Gore, koje je deo UNESKO-ove ba\u0161tine, i nekada\u0161nja ispostava trgovine robljem, gde \u0107e se […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568924","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n