U Parlamentu u Bukure\u0161tu odr\u017ean je, u ponedeljak, sve\u010dani sastanak povodom obele\u017eavanja Nacionalnog dana Rumunije, koji se slavi 1. decembra. U\u010destvovali su predstavnici rukovodstva dva doma i poslani\u010dkih grupa, \u010dlanovi Vlade, predstavnici verskih kultova u Rumuniji, \u010dlanovi diplomatskog kora. Ovom prilikom ispred plenarne sale Poslani\u010dkog doma postavljena je bronzana bista velikog predratnog rumunskog politi\u010dara Julijua Manijua. U petak, u zemlji, u susednoj Republici Moldaviji (vec\u0301inski rumunski) i u dijaspori, slavio se Dan dr\u017eavnosti Rumunije. Nakon Prvog svetskog rata 1. decembar 1918. godine, sve pokrajine sa vec\u0301inskim rumunskim stanovni\u0161tvom do\u0161le su pod vlast Bukure\u0161ta. Na skupu u Alba Juliji, u centru, predstavnici Rumuna u Transilvaniji, Banatu, Maramure\u0161u i Kri\u0161ani, teritorijama koje su bile u sastavu Austrougarske imperije, glasali su ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunijom. Ranije, 28. novembra, sli\u010dna odluka doneta je na Generalnom kongresu Bukovine, jo\u0161 jedne pokrajine koju su Habzburzi pripojili. . Dana 27. marta 1918. godine, u pozadini raspada carske imperije, Dr\u017eavni savet u Ki\u0161injevu je vec\u0301 izglasao uniju Besarabije sa Rumunijom. U leto 1940. godine, nakon ultimatuma, SSSR je anektirao i Besarabiju i severnu Bukovinu, koje danas pripadaju biv\u0161im sovjetskim republikama Moldaviji i Ukrajini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija se pridru\u017eila Me\u0111unarodnoj solarnoj alijansi, organizacija koja obuhvata 120 zemalja. Predstavnici administracije Bukure\u0161ta potpisali su obavezu u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, COP 28, koja se odr\u017eava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Energetska bezbednost Rumunije \u0107e se pove\u0107ati pristupanjem Me\u0111unarodnoj solarnoj alijansi, izjavio je ovom prilikom predsednik Rumunije Klaus Johanis. U svom obra\u0107anju u Dubaiju, \u0161ef rumunske dr\u017eave je potvrdio \u010dvrstu posvec\u0301enost Rumunije da postane neutralna u pogledu emisije ugljen-dioksida, uklju\u010dujuc\u0301i i kori\u0161c\u0301enje obnovljivih izvora energije. Johanis je tokom vikenda imao sastanak sa specijalnim izaslanikom ameri\u010dkog predsednika za klimu D\u017eonom Kerijem, sa kojim je razgovarao o pro\u0161irenju komponente koja se odnosi na klimatske promene, \u017eivotnu sredinu i zelenu tranziciju Strate\u0161kog partnerstva Rumunije i SAD. Rumunski predsednik se sastao i sa \u010dlanovima Evropskog omladinskog foruma, najvec\u0301e platforme koja predstavlja mlade na evropskom nivou, koja ima za cilj, izme\u0111u ostalog, da za\u0161titi Planetu i uklju\u010di mlade u demokratske konsultativne procese.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku i \u010dlanovi kabineta borave u zvani\u010dnoj poseti Sjedinjenim Dr\u017eavama. Rumunska delegacija, danas je prisustvovala na ceremoniji polaganja venaca na groblju heroja Arlingtona u Va\u0161ingtonu. Takodje danas \u0161ef vlade iz Bukure\u0161ta sastac\u0301e se sa ameri\u010dkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom i \u0161efom ameri\u010dke diplomatije Entonijem Blinkenom. Kasnije danas, trebalo bi da se sastane i sa sekretarkom za energetiku D\u017eenifer Granholm. \u010colakua u poseti SAD prate ministar odbrane Angel Tilvar, ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku i ministar ekonomije Radu Oprea. Premijer c\u0301e se u utorak sastati sa predstavnicima \u010duvene kompanije za proizvodnju oru\u017eja Lockheed Martin i sa \u010delnicima odbora za oru\u017eane snage u Predstavni\u010dkom domu i za spoljne odnose u Senatu. \u010colaku c\u0301e razgovarati i sa kopredsednicima Grupe prijateljstva sa Rumunijom u Predstavni\u010dkom domu, a kasnije i sa predstavnicima Gugla i Udru\u017eenja za energetiku Sjedinjenih Dr\u017eava. Rumunski premijer c\u0301e se u sredu u Njujorku, poslednjeg dana svoje posete SAD, sastati sa predsednikom Svetskog jevrejskog kongresa Ronaldom S. Lauderom, generalnim sekretarom UN Antoniom Gutere\u0161om i predsednikom Generalne skup\u0161tine UN Denisom Fransisom.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
U Rumuniji skoro 3,5 miliona gradjana koristi za grejanje
\npe\u0107 na drva, za koje ekolo\u0161ki stru\u010dnjaci smatraju izvorima zaga\u0111enja. Iz tog
\nrazloga Ministarstvo \u017eivotne sredine radi na pokretanju programa kroz koji c\u0301e
\nse stare, zaga\u0111ujuc\u0301e pec\u0301i moc\u0301i zameniti sa novim energetski efikasnim, uz
\nbespovratna dr\u017eavna sredstva. Dr\u017eavni sekretar Jonut Ban\u010diu ka\u017ee da c\u0301e to biti
\nprogram koji c\u0301e doneti vi\u0161estruku korist: smanjenje potro\u0161nje ogrevnog drveta,
\nsmanjenje zaga\u0111enja vazduha i smanjenje ra\u010duna za grejanje.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u nedelju uve\u010de u Herningu u Danskoj pobedila Srbiju sa 37-28 u grupi E na Svetskom prvenstvu u rukometu. Po\u0161to je tako\u0111e pobedila u prvom me\u010du u petak protiv \u010cilea rezultatom 44-19, Rumunija se vec\u0301 kvalifikovala u tkz. grupe takmi\u010denja. U svom finalnom me\u010du u grupi, u utorak uve\u010de c\u0301e igrati protiv Danske. Rumunska zvezda Kristina Neagu, \u010detiri puta osvaja\u010dica titule najbolje rukometa\u0161ice sveta, tek treba da nastupi na ovom \u0161ampionatu. Rumunija je jedina ekipa koja je u\u010destvovala na svih 26 izdanja Svetskog prvenstva u rukometu, osvojiv\u0161i titulu svetskog prvaka 1962. godine, kao i dve srebrne medalje, 1973. i 2005. godine, i bronzanu medalju 2015. godine. u prethodnom izdanju, Rumunija je bila na 13. mestu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija odobrila je 33,9 miliona evra iz Fonda solidarnosti Evropske unije (EUSF), za podr\u0161ku Rumuniji nakon velike \u0161tete izazvane po\u017earima i su\u0161om 2022. godine navodi se u saop\u0161tenju Izvr\u0161nog odbora Zajednice. Fond solidarnosti Evropske unije je opipljiv na\u010din da poka\u017eemo na\u0161u solidarnost i podr\u0161ku od klju\u010dnog je zna\u010daja u kontekstu klimatskih promena\u201c, rekla je komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira. U periodu od marta do avgusta 2022. Rumuniju je pogodila te\u0161ka su\u0161a uzrokovana nedovoljnom koli\u010dinom padavina. U mnogim regionima \u017eetva je bila slabija, a bilo je i \u0161umskih po\u017eara i nesta\u0161ice tekuc\u0301e i pijac\u0301e vode. Pomoc\u0301 EUSF-a c\u0301e pokriti deo tro\u0161kova hitnih operacija i poravka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izraelske bezbednosne snage nastavljaju kopneni napad u ju\u017eni Pojas Gaze nakon \u0161to je okon\u010dan jednonedeljni sporazum o prekidu vatre. Vojska je pokrenula kopnenu operaciju u pravcu Kan Junisa, drugog po veli\u010dini grada u Gazi, i upozorila stanovnike da napuste grad. Izraelske vlasti smatraju da se u gradu kriju \u010dlanovi rukovodstva Hamasa, me\u0111u stotinama hiljada izbeglica sa severa, \u010dija je situacija katastrofalna, navode humanitarni zvani\u010dnici UN. Sa neuspehom pregovora u Kataru o produ\u017eenju primirja koje bi olak\u0161alo osloba\u0111anje jo\u0161 talaca, Izrael je nastavio svoje velike napade u Gazi sa navedenim ciljem da elimini\u0161e grupu Hamas. \u0160ef slu\u017ebe unutra\u0161nje bezbednosti Ronen Bar rekao je da c\u0301e Izrael loviti islamiste gde god da se nalaze i koliko god bude potrebno nakon napada 7. oktobra u kojem je ubijeno vi\u0161e od 1.200 ljudi i kidnapovano nekoliko stotina. Tako\u0111e je napravio pore\u0111enje sa masakrom izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kada je palestinska teroristi\u010dka organizacija Crni septembar ubila 11 \u010dlanova delegacije. Po\u010dinioci su uhvac\u0301eni i likvidirani 20 godina kasnije. U me\u0111uvremenu, Hamas ka\u017ee da c\u0301e razgovarati o osloba\u0111anju nekoliko izraelskih talaca samo u slu\u010daju trajnog prekida vatre.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zemljotres ja\u010dine 4,8 stepeni Rihterove skale dogodio se u Rumuniji tokom noc\u0301i izmedju nedelje na ponedeljak, u seizmi\u010dkoj zoni Vrance (istok), saop\u0161tio je Nacionalni istra\u017eiva\u010dko-razvojni institut za fiziku Zemlje. Zemljotres, koji se osetio na desetinama lokaliteta i u glavnom gradu Bukure\u0161tu, imao je epicentar na dubini od 132,5 kilometara. Od po\u010detka decembra u Rumuniji su zabele\u017eena tri zemljotresa ja\u010dine 2,1, 3,2 i 4,8 stepeni Rihterove skale. Najja\u010di tektonski pokret od 2023. godine zabele\u017een je 14. februara u okrugu Go\u017e (jugozapad). Zemljotres se dogodio , na dubini od 6,3 km, i imao je intenzitet od 5,7 stepeni Rihterove skale.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Parlamentu u Bukure\u0161tu odr\u017ean je, u ponedeljak, sve\u010dani sastanak povodom obele\u017eavanja Nacionalnog dana Rumunije, koji se slavi 1. decembra. U\u010destvovali su predstavnici rukovodstva dva doma i poslani\u010dkih grupa, \u010dlanovi Vlade, predstavnici verskih kultova u Rumuniji, \u010dlanovi diplomatskog kora. Ovom prilikom ispred plenarne sale Poslani\u010dkog doma postavljena je bronzana bista velikog predratnog rumunskog politi\u010dara Julijua […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568932","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n