Rumunija je zainteresovana za razvoj, kori\u0161c\u0301enje i proizvodnju zelenih tehnologija, rekao je predsednik Klaus Johanis u ponedeljak na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama odr\u017eanoj u Dubaiju. \u0160ef dr\u017eave je istakao, tokom doga\u0111aja Forum odr\u017eivih inovacija 2023\u201c, da vlade moraju da razviju sna\u017eno partnerstvo sa preduzec\u0301ima, finansijskim institucijama, istra\u017eiva\u010dkim i inovacionim subjektima i nevladinim organizacijama, kako bi efikasno odgovorile na klimatske promene. On je precizirao da veliki univerzitetski centri, poput onih u Bukure\u0161tu i Klu\u017eu (severozapad), inoviraju u oblasti odr\u017eivih gra\u0111evinskih materijala i primene energetske efikasnosti. Istovremeno, rumunske kompanije podr\u017eavaju napredak tehnologije toplotnih pumpi, neophodne za dekarbonizaciju sektora grejanja i hla\u0111enja zgrada – dodao je \u0161ef dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Briselu je u utorak nastavljen rad Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove u kome se tema \u0160engena ponovo razmatra iz ugla efikasnosti upravljanja problemom migracija. Re\u010d je o analizi stanja \u0161engenskog prostora koja se ponavlja na osnovu klju\u010dnih indikatora, kao \u0161to je broj odbijenih tra\u017eilaca azila. Rumunija i Bugarska su sprovele nekoliko pilot projekata u vezi sa upravljanjem migracijama. I Komisija i \u0161pansko predsedavanje Savetom podr\u017eavaju ulazak dve dr\u017eave u \u0161engenski prostor. Podsec\u0301amo da su Rumunija i Bugarska dobile, u okviru Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove odr\u017eanog od 8. do 9. decembra 2022. godine, negativan glas Holandije i Austrije za pristupanje Zoni slobodnog kretanja. U ponedeljak, prvog dana Saveta, razgovaralo se o krivi\u010dnom i finansijskom pozivanju Rusije na odgovornost za invaziju na Ukrajinu, ali i o efikasnijem evropskom javnom tu\u017eila\u0161tvu. Ministri dr\u017eava \u010dlanica i glavna evropska tu\u017eiteljka Laura Kodruca Kjove\u0161i analizirali su najnoviji zakonski predlog o prenosu postupaka u krivi\u010dnim stvarima. \u0160to se ti\u010de toga kako Rusija mo\u017ee da odgovara za rat u Ukrajini, radi se o privo\u0111enju krivih pred lice pravde, ali i o kori\u0161c\u0301enju zamrznute ruske imovine u me\u0111unarodnom prostoru za obnovu Ukrajine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova pozdravlja izbor prof. Julije Motok za sudiju Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda (MKS), povodom izbora koji su odr\u017eani u ponedeljak u Njujorku. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, ovo imenovanje, prvo za Rumuniju, predstavlja uspeh rumunske diplomatije i ponovo potvr\u0111uje profil zemlje kao dr\u017eave koja je duboko vezana za me\u0111unarodno pravo i me\u0111unarodni pravni poredak, kao i za vrednosti humanizma koje stalno podr\u017eava rumunska diplomatija. Trenutno 123 dr\u017eave su potpisnice Statuta Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda, koji je komplementaran nacionalnim krivi\u010dnim jurisdikcijama, a njegova jurisdikcija uklju\u010duje najte\u017ee zlo\u010dine koji se ti\u010du \u010ditave me\u0111unarodne zajednice. Julia Motok je biv\u0161a sudija Evropskog suda za ljudska prava i biv\u0161a sudija Ustavnog suda. Podsec\u0301amo, Bogdan Auresku, biv\u0161i ministar spoljnih poslova i savetnik predsednika za spoljnu politiku, izabran je, tako\u0111e u Njujorku, pre mesec dana, za sudiju Me\u0111unarodnog suda pravde, \u010dime je postao prvi Rumun na toj funkciji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dokumentarni film Srpski konaci iz Banata izgubljeni u vremenu\u201c postavljen je na Youtube kanalu Saveza Srba u Rumuniji. Autor filma je Nikola Lakic\u0301, a reditelj Goran Pantin. Re\u010d je o uzbudljivom putovanju kroz istoriju koje kroz ru\u0161evine njihovih rezidencija otkriva aristokratski sjaj srpskih plemic\u0301kih porodica iz Banata. Ovi zapu\u0161teni arhitektonski biseri pri\u010daju pri\u010du o evropskoj kulturnoj ba\u0161tini na na\u0161im prostorima i zato je pri\u010da va\u017ena, da ne zaboravimo da se srpski duh na ovim prostranim prostorima vekovima kretao po koordinatama multikulturalnosti i evropske civilizacije, koju je komunizam sovjetskog modela poku\u0161ao da slomi, ka\u017eu autori. Film je poslednji estetski otpor propadanju i oma\u017e multikulturalnom Banatu, koji je sa ovim gra\u0111evinama nekada zaista izgledao kao luksuzna mala Evropa\u201c, dodaje ekipa filma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Preko 500 dece, odnosno 20 dru\u0161tava iz Rumunije koja \u010dine deca iz srpskih odeljenja zabavi\u0161ta iz Temi\u0161vara, u\u010denici Srpske gimnazije Dositej Obradovi\u0107\u201c, u\u010denici Gimnazije u Novoj Moldavi, u\u010denici \u0161kole i zabavi\u0161ta iz \u010ceneja, kao i \u0161kole folklora kulturno-umetni\u010dkih dru\u0161tava koja su pod okriljem Saveza Srba u Rumuniji iz tri \u017eupanije — Timi\u0161, Kara\u0161-Severin i Mehedinci, ukrasi\u0107e Salu Lira Doma kulture grada Temi\u0161vara 9. decembra, sa po\u010detkom u 11 \u010dasova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konzularno odeljenje Ambasade Srbije u Bukure\u0161tu poziva zainteresovane na Me\u0111unarodni dobrotvorni Bo\u017ei\u0107ni bazar koji \u0107e se odr\u017eati u Bukure\u0161tu, u organizaciji Me\u0111unarodne organizacije \u017eena 10. decembra sa po\u010detkom u 10:00 \u010dasova u Nacionalnoj biblioteci Rumunije. Ulaznice i svi prihodi koji se prikupe od prodaje bi\u0107e donirani u humanitarne svrhe socijalno ugro\u017eenim kategorijama lica, prema odluci organizatora. Pored mnogobrojnih ambasada koje tradicionalno u\u010destvuju, Srbiju \u0107e predstavljati Ambasada Srbije u Bukure\u0161tu na svom \u0161tandu. Posetiocima \u0161tanda \u0107e biti dostupni materijal o turisti\u010dkom potencijalu Republike Srbije, kao i dobro poznati srpski proizvodi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na jubilarnom 30. izdanju Sajma knjiga Gaudeamus Radija Rumunija, odr\u017eanog od 22. do 26. novembra u Centralnom Paviljon Romexpo u Bukure\u0161tu predstavljena su i dva najnovija prevoda sa srpskog na rumunski jezik. Promocija knjige Srbi me\u0111u evropskim narodima\u201c Sime \u0106irkovi\u0107a odr\u017eala se 24. novembra na \u0161tandu izdava\u010dke ku\u0107e Kartijer; moderator je bio Emilijan Galajku-Paun, a u\u010destvovali su Miruna Tronkota, Drago\u0161 Jonica i prevoditeljka, univerzitetska profesorica Oktavija Nedelku, uz prisustvo Ambasadora Republike Srbije Stefana Toma\u0161evi\u0107a. U okviru proslave Biblioteka Polirom — 25 godina, na \u0161tandu izdava\u010dke ku\u0107e Polirom 25. novembra predstavljen je prevod dela Ive Andri\u0107a, Pri\u010de o \u017eenama\u201c, a odabir i prevod tako\u0111e pripadaju profesorici Oktaviji Nedelku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je zainteresovana za razvoj, kori\u0161c\u0301enje i proizvodnju zelenih tehnologija, rekao je predsednik Klaus Johanis u ponedeljak na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama odr\u017eanoj u Dubaiju. \u0160ef dr\u017eave je istakao, tokom doga\u0111aja Forum odr\u017eivih inovacija 2023\u201c, da vlade moraju da razviju sna\u017eno partnerstvo sa preduzec\u0301ima, finansijskim institucijama, istra\u017eiva\u010dkim i inovacionim subjektima i nevladinim organizacijama, […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568933","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n