Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku izneo je u ponedeljak prve podatke o dr\u017eavnom bud\u017eetu za narednu godinu. On je najavio da c\u0301e projekat ove nedelje biti usvojen u Vladi, a do Bo\u017eic\u0301a c\u0301e biti izglasan u parlamentu. Premijer je rekao da c\u0301e fokus biti na investicijama, koje c\u0301e dobiti 7,3% bruto doma\u0107eg proizvoda, \u0161to je najvec\u0301i iznos koji je rumunska izvr\u0161na vlast ikada dodelila ovoj oblasti. On je pokazao da c\u0301e obrazovanje imati istorijski procenat od 4,1% i da c\u0301e dobiti 60% vi\u0161e novca. Ostala povec\u0301anja bud\u017eeta su u Ministarstvu zdravlja, skoro 26% i u Ministarstvu saobrac\u0301aja, 30%. Istovremeno, premijer je precizirao da c\u0301e bud\u017eetskim radnicima sledec\u0301e godine biti povec\u0301ane plate za 5%, izuzev zvani\u010dnika, i da c\u0301e se nastaviti razgovori sa predava\u010dima o povec\u0301anju plata. Vlada im predla\u017ee povec\u0301anje od 13% od januara i 7% od avgusta. Tako\u0111e, \u010colaku je uverio da su u bud\u017eetu predvi\u0111eni i iznosi za povec\u0301anje penzija. Sa svoje strane, biv\u0161i premijer Nikolaje \u010cuka, lider liberala, u vladinoj koaliciji sa socijaldemokratama Mar\u010dela \u010colakua, rekao je da je tra\u017eio od ministra finansija da obezbedi finansiranje projekata koji se sprovode kroz Program An\u0111el Salinji. \u010cuka je rekao da je re\u010d o radovima koji su zapo\u010deti ili za koje su ugovori o izvr\u0161enju vec\u0301 potpisani i koji u nedostatku bud\u017eetskih izdvajanja rizikuju da budu blokirani. Nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2024. godinu je od danas dostupan javnosti, a u \u010detvrtak bi mogao biti odobren na sednici Vlade.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji, specijalizovano i srodno pomoc\u0301no osoblje iz sudova i tu\u017eila\u0161tava usvojic\u0301e od ponedeljka na neodre\u0111eno vreme nekoliko oblika protesta. Na dan izglasavanja bud\u017eeta za 2024. godinu, rad u sudovima i tu\u017eila\u0161tvima bic\u0301e obustavljen na 4 sata. Sindikalci tra\u017ee od vladajuc\u0301e koalicije da hitno obezbedi sredstva za punu isplatu zarada za mesec novembar 2023. godine, priznatih i prera\u010dunatih pravosna\u017enim sudskim odlukama i odobrenih administrativnim spisima platnih spiskova izdatim 2023. godine i isplate rata od pravosna\u017enih sudskih odluka i administrativnih platnih isprava koje dospevaju u 2023. godini. Zahtevaju i obezbe\u0111ivanje u bud\u017eetu za 2024. godinu neophodnih sredstava za punu isplatu zarada i drugih prava platnog karaktera.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska ministarka
\nspoljnih poslova Luminica Odobesku u\u010destvuje na sastanku svojih kolega iz
\nzemalja \u010dlanica Evropske unije – Saveta za spoljne poslove (CAE), koji se
\nodr\u017eava u Briselu. Evropski zvani\u010dnici raspravljaju o pomoc\u0301i Ukrajini i
\nstrategiji dugoro\u010dne podr\u0161ke, u kontekstu u kojem Ma\u0111arska blokira \u010ditav niz
\nakcija svaki put kada je potreban njen glas za odluku u tom pravcu.
\nBudimpe\u0161tanska administracija se tako pona\u0161a nakon \u0161to je briselska izvr\u0161na
\nvlast blokirala njene evropske fondove jer nije izvr\u0161ila obec\u0301ane reforme i
\nnije smanjila proklizavanja po pitanju vladavine prava. Luminica Odobesku je
\nrekla da Uniji nije dozvoljeno da pokazuje znake umora, posebno kada je re\u010d o
\nevropskoj bezbednosti. Izuzetno je va\u017eno da Evropska unija zadr\u017ei politi\u010dku i
\nprakti\u010dnu podr\u0161ku Ukrajini, izjavila je ona i istakla da Rumunija podr\u017eava
\nzemlje \u010dlanice da usvoje vi\u0161egodi\u0161nji paket podr\u0161ke Ukrajini i da poja\u010daju
\npritisak na Rusiju usvajanjem 12. paket sankcija. Drugi cilj sastanka u Briselu
\nje ispravljanje vi\u0161egodi\u0161njeg bud\u017eeta Evropske unije kako bi se uklju\u010dila
\nfinansijska pomoc\u0301 od pribli\u017eno 50 milijardi evra Ukrajini u naredne 4 godine.<\/p>\n
Rumunski ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoiu u\u010destvuje na Salcbur\u0161kom forumu koji se odr\u017eava u ponedeljak i utorak u Sloveniji. To je prva prilika za direktne susrete rumunske i austrijske strane, nakon signala Be\u010da o fleksibilnosti u pogledu pro\u0161irenja \u0161engenskog prostora. Austrijski ministar unutra\u0161njih poslova Gerhard Karner izjavio je u ponedeljak da je Evropskoj komisiji izneo jasne uslove za njeno sprovo\u0111enje pre nego \u0161to Vlada u Be\u010du pristane na ulazak Rumunije i Bugarske u \u0161engenski prostor ukidanjem vazdu\u0161nih granica. Karner je rekao da je potreban napredak u oblasti za\u0161tite spoljnih granica Evropske unije, u smislu utrostru\u010denja broja policajaca. Tako\u0111e, Komisija mora da izdvoji sredstva za za\u0161titnu infrastrukturu bugarsko-turske i rumunsko-srpske granice. Pored toga, zatra\u017eio je poja\u010dane kontrole na kopnenim granicama, kao i da Rumunija i Bugarska preuzmu tra\u017eioce azila, posebno Avganistance i Sirijce. Neki od zahteva Austrije da primi Rumuniju u \u0160engen sa aerodromima nisu preterani, rekao je rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku. On tvrdi da se akcenat mora staviti na ja\u010danje granica kroz integrisani sistem, zasnovan na digitalizaciji, i pokazao da trenutno na jednom grani\u010dnom prelazu funkcioni\u0161u \u010detiri sistema digitalizacije odvojeno. \u0160ef vlade iz Bukure\u0161ta je dodao da postoji program Evropske komisije vredan 1,2 milijarde evra za granicu sa Ukrajinom i pilot grani\u010dnu ta\u010dku sa Srbijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Trgovinski deficit Rumunije smanjen je za skoro 19% u prvih 10 meseci ove godine i dostigao je pribli\u017eno 23 milijarde evra, izve\u0161tava Nacionalni institut za statistiku u Bukure\u0161tu. Izvoz je iznosio skoro 79 milijardi evra, \u0161to je 2,4% vi\u0161e u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Uvoz je prema\u0161io 100 milijardi evra i tako\u0111e je povec\u0301an za 3,2%. Neto investicije u nacionalnu ekonomiju porasle su za vi\u0161e od 14% u prvih 10 meseci ove godine u pore\u0111enju sa istim periodom pro\u0161le godine i prema\u0161ile su oko 24 milijarde evra. Prema Nacionalnom institutu za statistiku, najvi\u0161e investicija je ulo\u017eeno u nove gra\u0111evinske radove, sa skoro 15 milijardi evra. Skoro 7 milijardi evra je usmereno na ma\u0161ine i transportna sredstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u017delezni\u010dki sistem u Rumuniji jedan je od najneefikasnijih u Evropskoj uniji, pokazuju podaci Evropske \u017eelezni\u010dke agencije. Rumunija poseduje 10.600 kilometara pruga, malo u pore\u0111enju sa zemljama sli\u010dne veli\u010dine, poput Poljske ili Italije, koje imaju duplo. Istovremeno, samo 38% rumunske \u017eeleznice je elektrificirano, dok je evropski prosek 50%, a u zemljama poput Belgije taj procenat dosti\u017ee 90%. Rumunija nema nijedan kilometar brze pruge, situacija u kojoj se nalazi jo\u0161 11 zemalja \u010dlanica. Kada je re\u010d o ta\u010dnosti lokalnih i regionalnih putni\u010dkih vozova, Rumunija je na poslednjem mestu, sa skoro 30% ka\u0161njenja, a \u0161to se ti\u010de domac\u0301ih teretnih vozova, ima jo\u0161 jedan negativan rekord: najni\u017eu prose\u010dnu brzinu u Evropskoj uniji, ispod 20 kilometara na sat. Me\u0111utim, kada je re\u010d o kadru zaposlenih u \u017eelezni\u010dkom sektoru, Rumunija je na petom mestu, sa preko 23.000 ljudi – iznad evropskog proseka. U kategoriji zna\u010dajnih nezgoda Rumunija je na \u010detvrtom mestu, sa 115 slu\u010dajeva u poslednjih 12 godina, a u kategoriji fatalnih incidenata na trec\u0301em mestu, sa 82 slu\u010daja. \u0160to se ti\u010de lokomotiva, Rumunija koristi lokomotive koje najvi\u0161e zaga\u0111uju u Evropskoj uniji, 1.263, dok je broj elektri\u010dnih lokomotiva samo 904.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat Temi\u0161var \u2013 evropska prestonica kulture\u201c je priveden kraju. Krajem pro\u0161le nedelje organizovano je preko 100 doga\u0111aja povodom zavr\u0161etka programa. Naji\u0161\u010dekivaniji trenutak bio je \u0161ou akrobacija u vazduhu u petak uve\u010de. Gradona\u010delnik grada Dominik Fric smatra da je 2023. godina privukla jo\u0161 vec\u0301u pa\u017enju gradu, pa c\u0301e program biti nastavljen simboli\u010dno, pod transparentom Temi\u0161var, bez kraja\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku izneo je u ponedeljak prve podatke o dr\u017eavnom bud\u017eetu za narednu godinu. On je najavio da c\u0301e projekat ove nedelje biti usvojen u Vladi, a do Bo\u017eic\u0301a c\u0301e biti izglasan u parlamentu. Premijer je rekao da c\u0301e fokus biti na investicijama, koje c\u0301e dobiti 7,3% bruto doma\u0107eg proizvoda, \u0161to je najvec\u0301i […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568937","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n