Predsednik Rumunije Klaus Johanis
\nvodio je u utorak dijalog sa koleginicom iz Republike Moldavije Majom Sandu, u
\nkojem je ponovio podr\u0161ku koju Rumunija daje evropskom putu susedne zemlje.
\nRumunija, istakao je lider iz Bukure\u0161ta, \u010dvrsto podr\u017eava otvaranje pristupnih
\npregovora sa Republikom Moldavijom. Predsednik Johanis c\u0301e od srede do petka
\nu\u010destvovati u Briselu na Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan i Evropskom
\nsavetu, u okviru kojeg c\u0301e podr\u017eati dono\u0161enje odluka o otvaranju pristupnih
\npregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. Tako\u0111e u utorak, premijer
\nRumunije Mar\u010del \u010colaku
\nimao je u utorak telefonski razgovor sa premijerom Republike Moldavije (biv\u0161a
\nsovjetska, vec\u0301inski romunofonskog stanovni\u0161tva) Dorinom Re\u0107eanom, tokom kojeg
\nje ponovio sna\u017enu podr\u0161ku Vlade Bukure\u0161ta za Evropski put Ki\u0161injeva. Kako se
\nnavodi u saop\u0161tenju Vlade, premijer \u010colaku je istakao aktivnu podr\u0161ku koju
\nRumunija pru\u017ea susednoj dr\u017eavi za po\u010detak procesa pregovora o pristupanju EU, u
\nkontekstu Evropskog saveta koji c\u0301e se odr\u017eati ove nedelje. Dvojica premijera
\nrazgovarala su i o projektima bilateralne saradnje, posebno u oblastima
\nprekograni\u010dnih energetskih interkonekcija i finansijske pomoc\u0301i koju Rumunija
\npru\u017ea za razvoj Republike Moldavije.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Rumunski ministar unutra\u0161njih poslova
\nKatalin Predoju istakao je u utorak, u izjavi nakon Salcbur\u0161kog foruma u
\n\u200b\u200bSloveniji, napredak u razgovorima o pristupanju Rumunije \u0160engenu. On je
\nprecizirao da je u decembru imao razgovore u vezi sa tehni\u010dkim moguc\u0301nostima
\ndono\u0161enja odluke. Povodom bojazni u vezi sa transferom ilegalnih migranata iz
\nAustrije, Predoju je precizirao da se to odnosi samo na one koji su prvobitno
\nregistrovani u Rumuniji. Prema va\u017eec\u0301im pravilima Dablina, kada budu uhvac\u0301eni
\nu Austriji i kada se utvrdi da su u stanju ilegalne migracije, \u0161alju se u
\nzemlju iz koje su do\u0161li, rekao je rumunski ministar. U 2023. godini, 120 ljudi
\nje bilo u ovoj situaciji, pomenuo je Predoju.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Bud\u017eetski deficit Rumunije, 2024. godine, bic\u0301e ispod 5 odsto bruto domac\u0301eg proizvoda, manji od onog sa kojim c\u0301e se zavr\u0161iti ova godina. Prema rumunskoj vladi, sledec\u0301e godine bic\u0301e dodeljeni zna\u010dajni dodatni iznosi za obrazovanje, zdravstvo, transport i investicije. Prema nacrtu bud\u017eeta za 2024. povec\u0301ac\u0301e se plate bud\u017eetskih radnika i nastavnika, kao i penzije. Sva ta povec\u0301anja plata i bud\u017eetskih izdvajanja bic\u0301e izvr\u0161ena i bez povec\u0301anja poreza, ka\u017eu u Vladi. \u0160efovi vladajuc\u0301e koalicije ra\u010dunaju na buduc\u0301i paket mera za povec\u0301anje naplate i smanjenje utaje poreza, kao i na digitalizaciju Nacionalne agencije za fiskalnu upravu.<\/span><\/p>\n
Prema re\u010dima predsednika Klausa Johanisa, pristupanje Rumunije \u0161engenskom prostoru poslalo bi sna\u017enu poruku solidarnosti i jedinstva iz Evropske unije. Predsednik je pozvao na pozitivnu odluku u ovom pogledu \u0161to je pre moguc\u0301e. Zauzvrat, premijer Mar\u010del \u010colaku smatra da neki od uslova Austrije za pristup Rumunije u \u0161engensku zonu, po\u010dev od aerodroma, nisu preterani. Iz opozicije Unija Spasimo Rumuniju poru\u010duju da Rumunija zaslu\u017euje pun prijem u \u0160engen i pozivaju vlasti da donesu konkretan plan za postizanje ovog cilja.<\/p>\n
Ministarstvo prosvete, danas je organizovalo sve\u010danu dodelu nagrada u\u010denicima laureatima na ovogodi\u0161njoj me\u0111unarodnoj olimpijadi, njihovim nastavnicima i ih \u0161kolama. Na manifestaciji u Narodnom pozori\u0161tu u Bukure\u0161tu nagra\u0111eno je 138 u\u010denika koji su osvojili 164 medalje, nagrade i priznanja na 28 me\u0111unarodnih olimpijada i regionalnih takmi\u010denja po disciplinama. Re\u010d je o 6 zlatnih medalja sa maksimalnim brojem poena, 51 zlatna medalja odnosno prva nagrada, 55 srebrnih medalja\/druge nagrade, 30 bronzanih medalja\/trec\u0301e nagrade i 22 diploma za u\u010de\u0161\u0107e ili ekvivalentne diplome.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu se u sredu otvara izlo\u017eba Univerzum Salvadora Dalija, koja po prvi put u Rumuniji predstavlja izbor dela katalonskog umetnika. Bic\u0301e izlo\u017eeno 170 radova koji ilustruju ekstravagantnu Dalijevu genijalnost – skulpture, grafike, gravure, litografije, minijature od zlata, rubina, dijamanata, smaragda, safira i stakla, kao i nadrealisti\u010dki name\u0161taj. Izlo\u017eba c\u0301e biti otvorena do maja sledec\u0301e godine.<\/p>\n
Reprezentacija Rumunije zavr\u0161ila je u\u010de\u0161c\u0301e na Svetskom prvenstvu u rukometu za \u017eene u Danskoj, Norve\u0161koj i \u0160vedskoj pobedom u poslednjem me\u010du trec\u0301e glavne grupe, nad Poljskom rezultatom 27-26, u ponedeljak uve\u010de. Rumunija je zavr\u0161ila takmicenje na trec\u0301em mestu u grupi i nije uspela da ispuni svoj cilj na ovom zavr\u0161nom turniru \u2013 plasman u \u010detvrtfinale. Rumunke su zauzele 12. mesto u kona\u010dnom plasmanu takmi\u010denja i vrlo verovatno c\u0301e propustiti u\u010de\u0161c\u0301e na Olimpijskim igrama 2024. Rumunija je jedina reprezentacija koja je u\u010destvovala na svih 26 izdanja Svetskog prvenstva u rukometu za \u017eene. Ima svetsku titulu (1962), dve srebrne medalje (1973, 2005) i jednu bronzanu (2015). U prethodnom izdanju, Rumunija je bila na 13. mestu.<\/p>\n
Rumunija i Srbija potpisale su projekat o prekograni\u010dnoj saradnji u oblasti upravljanja vanrednim situacijama koji ce se sprovesti u korist lokalnih zajednica u rumunsko-srpskom pograni\u010dnom podru\u010dju. Potpisan je ugovor o finansiranju projekta Bezbednije prekograni\u010dno podru\u010dje unapre\u0111enjem kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama\u201c. Projekat je finansiran sredstvima Instrumenta predpristupne pomoc\u0301i (IPA), nosilac projekta je Generalni inspektorat za vanredne situacije u partnerstvu sa Ministarstvom unutra\u0161njih poslova Srbije i Inspektoratom za vanredne situacije Banat\u201c okruga Timi\u0161. Saradnja ima za cilj povec\u0301anje bezbednosti i za\u0161tite stanovni\u0161tva unapre\u0111enjem i ja\u010danjem interventnih kapaciteta profesionalnih hitnih slu\u017ebi i lokalnih zajednica u prekograni\u010dnom podru\u010dju.<\/p>\n
Projekat ima za cilj prevenciju i upravljanje prirodnim rizicima i opasnostima koji se odnose na ljudske aktivnosti, a sa druge strane razvoj sistema i infrastrukture civilne za\u0161tite i upravljanja katastrofama. Projekat c\u0301e trajati 36 meseci i podrazumeva izgradnju i operacionalizaciju centra za obuku pri Inspektoratu za vanredne situacije Banat\u201c u Timi\u0161u, gde \u0107e 340 vatrogasaca -spasioca uve\u017ebavati procedure i tehnike specifi\u010dne za intervencije ga\u0161enja po\u017eara, kao i akcije koje se sprovode prilikom spasavanja ljudi iz okru\u017eenja koje je opasno po zdravlje ili okolinu. Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Srbije nabavic\u0301e specijalizovanu opremu za intervencije u vanrednim situacijama u prekograni\u010dnom podrucju, kao \u0161to su vozila za traganje i spasavanje i vozila za ga\u0161enje po\u017eara. Tako\u0111e, bic\u0301e sprovedene kampanje podizanja svesti i informisanja gradjana u oblasti \u017eivotne sredine i pripravnosti za vanredne situacije, uklju\u010dujuc\u0301i i decu i mlade. Vrednost ovog projekta je 9.500.000 evra, od \u010dega 8.075.000 evra predstavlja bespovratno finansiranje iz fonda Evropske unije Interreg IPA program Rumunija \u2013 Srbija 2021-2027.<\/p>\n
Program Interreg IPA Rumunija-Srbija 2021-2027 ima bud\u017eet od 74,5 miliona evra i finansira tri vrste projekata: projekte od strate\u0161kog zna\u010daja, projekte velike infrastrukture, kao i projekte odabrane u okviru konkursa koji se odnose na za\u0161titu \u017eivotne sredine i prilago\u0111avanje klimatskim promenama, zdravstvo i obrazovanje, turizam i kulturu, upravljanje granicom, a koji \u0107e biti sprovedeni u okviru Programa (Timi\u0161, Kara\u0161-Severin i Mehedinci u Rumuniji i \u0161est okruga u Republici Srbiji: Severnobanatski, Srednjobanatski, Ju\u017enobanatski, Brani\u010devski, Borski i Podunavski). U narednom periodu nastaviti\u0107e se proces ugovaranja izabranih projekata.<\/p>\n
Diplomatska predstavni\u0161tva iz preko 55 zemalja u\u010destvovala su 10. decembra u Nacionalnoj biblioteci u Bukure\u0161tu na 31. Diplomatskom bazaru. Doga\u0111aj, pravi interkulturalni festival izuzetno zanimljiv i sa\u017eet, organizovalo je Me\u0111unarodno udru\u017eenje \u017eena (IWA) Bukure\u0161t. Osoblje Ambasade Srbije donelo je na prodaju izmedju ostalog, slatki\u0161e, pic\u0301e i konzervisane proizvode. Sa prostora biv\u0161e Jugoslavije u\u010destvovale su i ambasade Hrvatske, Slovenije i Crne Gore.<\/p>\n
U Sali Lira, u Temi\u0161varu, 9. decembra odr\u017ean je De\u010dji sabor narodnog stvarala\u0161tva i obi\u010daja VENAC\u201c. Organizatori su pozvali publiku da dodje i da zajedno u\u017eiva u de\u010dijoj pesmi i igri i na taj na\u010din da podr\u017ee rad i trud malisana.<\/p>\n
Na inicijativu, i uz podr\u0161ku, predsednika Saveza Srba u Rumuniji i narodnog poslanika, Ognjana Krstic\u0301a, sve\u010dano je otvoren Regionalni kulturni centar Saveza Srba Stara Moldava i sedi\u0161te Mesne organizacije Saveza Srba u Rumuniji. To je trec\u0301i kulturni centar Saveza Srba u Rumuniji otvoren 2023. godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik Rumunije Klaus Johanis
vodio je u utorak dijalog sa koleginicom iz Republike Moldavije Majom Sandu, u
kojem je ponovio podr\u0161ku koju Rumunija daje evropskom putu susedne zemlje.
Rumunija, istakao je lider iz Bukure\u0161ta, \u010dvrsto podr\u017eava otvaranje pristupnih
pregovora sa Republikom Moldavijom. Predsednik Johanis c\u0301e od srede do petka
u\u010destvovati u Briselu na Samitu Evropska […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568938","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n