Na Evropskom savetu,
\n\u0161panski premijer Pedro San\u010dez rekao je u petak da bi voleo da vidi Rumuniju i
\nBugarsku u \u0161engenskom prostoru do kraja 2023. godine. Rumunski predsednik Klaus
\nJohanis izjavio je, tako\u0111e u Briselu, da je ova tema i dalje komplikovana
\ni da u ovom dosijeu ima vi\u0161e o \u010demu se treba pregovarati. On je imao
\nneformalni sastanak, na poziv predsednice Evropske komisije Ursule fon der
\nLajen, kome su prisustvovali austrijski kancelar Karl Nehamer i bugarski
\npremijer Nikolaj Denkov. S druge strane, Holandija je u petak zvani\u010dno
\nsaop\u0161tila da je saglasna sa ulaskom Bugarske u evropsku zonu slobodnog
\nkretanja. U tom kontekstu, jedina zemlja koja treba da promeni svoj stav i
\nprihvati pristupanje Rumunije i Bugarske – dr\u017eave koje tehni\u010dki ispunjavaju
\nneophodne kriterijume – u \u0160engenu je Austrija. Be\u010d se pro\u0161le godine izjasnio
\nprotiv pro\u0161irenja podru\u010dja slobodnog kretanja, navodec\u0301i \u010dinjenicu da ono nije
\nfunkcionalno jer mnogo neregistrovanih migranata sti\u017ee u centralnu i zapadnu
\nEvropu. Austrija je krajem pro\u0161le godine na Savetu pravde i unutra\u0161njih poslova
\nglasala protiv prijema obe zemlje u \u0161engenski prostor, dok se Holandija
\nusprotivila samo Bugarskoj, pri \u010demu se dve dr\u017eave analiziraju u zajedni\u010dkom
\ndosijeu.<\/p>\n
Vlada iz Bukure\u0161ta je u petak poslala Briselu trec\u0301i zahtev za isplatu iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost – rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku, na sastanku Me\u0111uministarskog koordinacionog komiteta Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Zahtev ima ukupnu vrednost od 2,7 milijardi evra, od \u010dega je oduzeto vec\u0301 primljeno predfinansiranje, i pokriva 74 ciljeva i prekretnica u vezi sa 3. i 4. kvartalom iz 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija se pridru\u017euje me\u0111unarodnoj zajednici da podr\u017ei napore Izraela da oslobodi taoce koje je oteo Hamas, rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku. On se u Bukure\u0161tu sastao sa ministrom unutra\u0161njih poslova Izraela Mo\u0161om Arbelom i sa \u010dlanovima porodica izraelskih dr\u017eavljana rumunskog porekla koji su dr\u017eani kao taoci u Pojasu Gaze. U istom kontekstu, \u0161ef izvr\u0161ne vlasti je ponovio da je deeskalacija odr\u017eivo re\u0161enje za vrac\u0301anje bezbednosti u regionu\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova obave\u0161tava da je danas organizovan generalni \u0161trajk na nacionalnom nivou u sektoru javnog prevoza u Italiji, sa o\u010dekivanim trajanjem od 24 sata. U saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova se vidi da su moguc\u0301i vec\u0301i poremec\u0301aji u saobrac\u0301aju javnog prevoza. Preko milion rumunskih dr\u017eavljana \u017eivi u Italiji, koja je tako\u0111e jedna od omiljenih turisti\u010dkih destinacija Rumuna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161i upravnik \u017dupanijske urgentne bolnice Mavromati\u201c u Boto\u0161anj (severoisto\u010dna Rumunija) i direktor zdravstvene za\u0161tite iste bolnice preventivno su uhap\u0161eni u slu\u010daju korupcije zbog prevare na konkurisma zapo\u0161ljavanja u ovoj zdravstvenoj jedinici. Tako\u0111e su prethodno uhap\u0161ena dva lekara, zajedno sa jo\u0161 \u0161estoro zaposlenih u \u017dupanijskoj bolnici Boto\u0161anj, kao i upravnik komercijalnog preduzec\u0301a. Svi su optu\u017eeni za mito, trgovinu uticajem i kori\u0161c\u0301enje informacija koje nisu javne. Istovremeno, jo\u0161 \u010detiri osobe su stavljene pod sudsku kontrolu. Dela su se navodno de\u0161avala u periodu 2018-2023, a sume koje se terete kao mito bile su izme\u0111u 2.000 i 15.000 evra. Tako\u0111e, za zapo\u0161ljenje nu\u0111eni su i zlatni nakit i luksuzni satovi. U \u010detvrtak je izvr\u0161eno vi\u0161e pretresa, kako u bolnici, tako i u sedi\u0161tu \u017dupanijskog vec\u0301a ili u sedi\u0161tu \u017dupanijske organizacije Socijaldemokratske stranke (PSD, broj jedan u koalicionoj Vladi iz Bukure\u0161ta).<\/p>\n<\/p>\n
Polovina stanovni\u0161tva
\nEvropske unije izme\u0111u 16 i 74 godine ima barem osnovne digitalne ve\u0161tine,
\npokazuju podaci koje je u petak objavio Evropski zavod za statistiku. Prema
\npodacima Evrostata, najmanji udeo je u Rumuniji – skoro jedna trec\u0301ina.
\nBugarska i Poljska stoje ne\u0161to bolje, ali i dalje ispod evropskog proseka.
\nIpak, najbolje su Holandija i Finska sa preko 80% i Danska sa 70% stanovni\u0161tva
\nsa takvim znanjem. Indikator digitalnih ve\u0161tina je jedan od klju\u010dnih faktora
\nu\u010dinka koji postavlja viziju Evropske unije za elektronsku transformaciju. Cilj
\nza 2030. godinu je da 80% gra\u0111ana Evrope starosti izme\u0111u 16 i 74 godine ima
\nbarem osnovne digitalne ve\u0161tine.<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na Evropskom savetu, \u0161panski premijer Pedro San\u010dez rekao je u petak da bi voleo da vidi Rumuniju i Bugarsku u \u0161engenskom prostoru do kraja 2023. godine. Rumunski predsednik Klaus Johanis izjavio je, tako\u0111e u Briselu, da je ova tema i dalje komplikovana i da u ovom dosijeu ima vi\u0161e o \u010demu se treba pregovarati. On […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568941","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n