Bud\u017eetsko-finansijski odbori bukure\u0161tanskog parlamenta nastavili su danas raspravu o nacrtu bud\u017eeta za narednu godinu. Jednoglasno je usvojen predlog liberala, koji su zajedno sa socijaldemokratima u vladajuc\u0301oj koaliciji, da zakon jasno predvi\u0111a da se 2024. godine nec\u0301e primenjivati nove takse i novi porezi. Opozicija je podnela preko 4.000 amandmana, ali je do sada prihvac\u0301eno samo nekoliko predloga za preraspodelu sredstava. Debate na plenarnoj sednici odr\u017eane su danas. Ministar finansija Mar\u010del Bolo\u0161 rekao je da su u nacrtu bud\u017eeta za narednu godinu predvi\u0111eni iznosi potrebni za povec\u0301anje penzija i plata nastavnog osoblja, nastavak investicionih programa i modernizaciju sektora poput zdravstva i obrazovanja. Opozicija, umesto toga, ka\u017ee da projekat predstavljen u parlamentu je zasnovan na la\u017enim brojkama i nerealnim prognozama. O\u010dekuje se da c\u0301e kona\u010dno glasanje o dr\u017eavnom bud\u017eetu i bud\u017eetu za socijalno osiguranje biti u sredu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Republike Moldavije Dorin Re\u0107ean izjavio je da je njegovoj zemlji, biv\u0161oj sovjetskoj, potreban moderan sistem protivvazdu\u0161ne odbrane kako bi se suprotstavila pretnjama iz Rusije, poja\u010danim napadima Moskve na Ukrajinu, isto\u010dnog suseda njegove zemlje – prenosi Rojters . Dorin Re\u0107ean je dao izjavu tri dana nakon \u0161to je parlament Ki\u0161injeva odobrio novu bezbednosnu strategiju koja Moskvu identifikuje kao najvec\u0301u pretnju bezbednosti zemlje i proevropske moldavske vlade. Evropska unija pristala je pro\u0161le nedelje da zapo\u010dne razgovore o pristupanju i Republike Moldavije i Ukrajine. Ali, za razliku od Ukrajine, Republika Moldavija po Ustavu ima neutralan status i ne \u017eeli da se pridru\u017ei NATO-u. Ki\u0161injev \u2013 precizirao je premijer Rec\u0301ean \u2013 namerava, umesto toga, uz pomoc\u0301 EU i Alijanse, da kupi savremeni protivvazdu\u0161ni odbrambeni sistem. Republika Moldavija, jedna od najsiroma\u0161nijih zemalja u Evropi, trenutno ima zastareo protivvazdu\u0161ni sistem, iz sovjetske ere.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Temi\u0161varu (zapadna Rumunija) nastavljaju se doga\u0111aji povodom obele\u017eavanja 34. godi\u0161njice antikomunisti\u010dke revolucije decembra 1989. godine. Danas se obele\u017eava pomen 43 \u017ertve koje su ubile represivne snage. Tela \u017ertava su iz Temi\u0161vara odneta u Bukure\u0161t, kremirana, a pepeo ba\u010den u kanal, u poku\u0161aju da se prikriju zlo\u010dini. U spomen na njih danas se odr\u017eava hodo\u010da\u0161c\u0301e. Istori\u010dari ka\u017eu da je operacija Trandafirul (Ru\u017ea), kako ju je nazvala politi\u010dka policija komunisti\u010dkog re\u017eima, bila krajnje okrutna. Nakon \u0161to je izbila u Temi\u0161varu, pobuna naroda protiv re\u017eima predvo\u0111enog diktatorom Nikolajem \u010cau\u0161eskuom pro\u0161irila se na nekoliko gradova u zemlji. U nasilju koje je usledilo, \u017eivot je izgubilo preko 1.000 ljudi, a povre\u0111eno je oko 3.000.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godi\u0161nja stopa inflacije u Evropskoj uniji je zna\u010dajno smanjena u novembru u odnosu na oktobar, medjutim Rumunija je me\u0111u zemljama EU sa najvi\u0161om godi\u0161njom stopom inflacije, pokazuju podaci koje je u utorak objavio Evrostat. U novembru je godi\u0161nja stopa inflacije u EU pala na 3,1%, sa 3,6% prethodnog meseca. Zemlje \u010dlanice sa najvi\u0161om stopom inflacije u novembru bile su \u010ce\u0161ka (8%), Ma\u0111arska (7,7%), Slova\u010dka i Rumunija (obe sa 6,9%). Belgija, Danska i Italija su zemlje EU sa najni\u017eom godi\u0161njom stopom inflacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U 2022. godini, najve\u0107i broj gra\u0111ana EU koji su \u017eiveli u drugim dr\u017eavama \u010dlanicama EU bili su dr\u017eavljani Rumunije (3,1 milion ili 23,3% svih gra\u0111ana EU koji \u017eive u drugoj zemlji EU), a zatim slede dr\u017eavljani Poljske, Italije i Portugala, pokazuje istra\u017eivanje koje je u utorak ojavio Nacionalni institut za statistiku. \u0160tavi\u0161e, od 27 dr\u017eava \u010dlanica, \u010detiri zemlje imaju vec\u0301i udeo emigranata od imigranata: Letonija, Gr\u010dka, Hrvatska i Rumunija. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, u Rumuniji \u017eivi ukupno preko 200.000 stranaca. Skoro 70% njih dolazi iz izvan Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U toku je policijska istraga u Odorhejul Sekujesku (centralna Rumunija), nakon uru\u0161avanja zida lokalnog srednjo\u0161kolskog internata kada je jedan student preminuo, tri studenta starosti izme\u0111u 15 i 17 godina preve\u017eena su u bolnici u te\u0161kom stanju, a \u010detvorica ostala zarobljena ispod ru\u0161evina. Zgrada, stara preko 100 godina, pripada Rimokatoli\u010dkoj crkvi i u njoj je boravilo skoro 100 u\u010denika. Neki od njih su se sami evakuisali kada se zid uru\u0161io. Lokalne vlasti ne isklju\u010duju da je do incidenta do\u0161lo zbog radova na kanalizacionoj mre\u017ei. Prema re\u010dima ministarke Ligie Deka, Kontrolno telo Ministarstva prosvete c\u0301e tako\u0111e pokrenuti istragu o ovom slu\u010daju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu odbacio je u utorak predlog za pokretanje odgovornosti protiv ministra obrazovanja Ligie Deke. Za\u201c je glasalo 81 poslanik, protiv\u201c 189 i 9 uzdr\u017eanih. Predlog pod naslovom Ministar koji la\u017ee ne mo\u017ee da upravlja obrazovanjem podneli su poslanici USR i oni iz Forta Dreptei, a o njemu je raspravljano u ponedeljak na plenarnoj sednici Vec\u0301a. Inicijatori predloga za odgovornost tra\u017ee ostavku ministarke koju optu\u017euju za katastrofalne rezultate rumunskih u\u010denika na PISA testovima. Deka je optu\u017eena i za najvec\u0301i \u0161trajk nastavnika u zemlji u poslednjih 18 godina i \u010dinjenicu da se Vlada nije dr\u017eala postignutog dogovora. Ministarka prosvete je odbacila optu\u017ebe i rekla da c\u0301e se vremenom videti efekti reformi koje se sada uvode u rumunskom obrazovanju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunske pomorske snage organizovale su u utorak, u vojnoj luci Konstanca na Crnom moru, ceremoniju dolaska lovca na mine M 270 Podporu\u010dnik Jon Gikulesku\u201c. To je prvo od dva plovila tog tipa kupljena kroz me\u0111uvladin sporazum zaklju\u010den izme\u0111u Rumunije i Velike Britanije. Vojni brod je interoperabilan sa strukturama NATO-a i opremljen je borbenim sposobnostima za detekciju i neutralizaciju morskih mina. Nakon \u0161to je Ruska Federacija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajinu, rumunska vojska je reorganizovala svoje planove zadu\u017ebinarstva i planove aktivnosti. To je prvi bojni brod koji je u\u0161ao u opremu rumunskih pomorskih snaga, posle 18 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bud\u017eetsko-finansijski odbori bukure\u0161tanskog parlamenta nastavili su danas raspravu o nacrtu bud\u017eeta za narednu godinu. Jednoglasno je usvojen predlog liberala, koji su zajedno sa socijaldemokratima u vladajuc\u0301oj koaliciji, da zakon jasno predvi\u0111a da se 2024. godine nec\u0301e primenjivati nove takse i novi porezi. Opozicija je podnela preko 4.000 amandmana, ali je do sada prihvac\u0301eno samo nekoliko […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568943","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n