U Bukure\u0161tu je danas odr\u017ean pomen herojima koji su poginuli za slobodu u antikomunisti\u010dkoj revoluciji pre 34 godine. 21. decembar 1989. godine smatra se prvim danom Revolucije u glavnom gradu, nakon neuspelog mitinga koji je sazvao diktator Nikolaje \u010cau\u0161esku, prac\u0301enog podizanjem barikada u centru grada i krvavom represijom protiv antikomunisti\u010dkih demonstranata. \u010cau\u0161eskuov govor, pun obec\u0301anja i u kome su evocirane tekovine komunizma, prekinut je zvi\u017educima u\u010desnika. Obra\u0107anje naciji je emitovano na radiju i televiziji, ali prenos je naglo prekinut. Uve\u010de su se okupile grupe demonstranata, na koje su represivne snage otvorile vatru, ubiv\u0161i i raniv\u0161i mnoge od njih. Tako\u0111e, mnogi demonstranti su uhap\u0161eni. Pokrenuta nedelju dana ranije, u Temi\u0161varu (zapad) i propagirana u drugim velikim gradovima, Revolucija je kulminirala u Bukure\u0161tu, 22. decembra, bekstvom \u010cau\u0161eskua iz sedi\u0161ta Centralnog komiteta komunisti\u010dke partije. Uhvac\u0301eni i su\u0111eni po kratkom postupku, \u010cau\u0161esku i njegova supruga Elena pogubljeni su 25. decembra. Rumunija je bila jedina komunisti\u010dka zemlja u Evropi u kojoj je promena re\u017eima izvr\u0161ena krvoprolic\u0301em. U decembru 1989. godine ubijeno je vi\u0161e od hiljadu ljudi. Mladi moraju da znaju da je sloboda koju danas imaju plac\u0301ena \u017eivotima hiljada heroja, rekao je danas premijer Mar\u010del \u010colaku. U poruci je istakao da je rumunska revolucija iz decembra 1989. godine bila trenutak kada je ideal slobode pobedio teror koji je bio sna\u017eno uspostavljen nad stanovni\u0161tvom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada Bukure\u0161ta odobrila je na sastanku u \u010detvrtak nacrt zakona o razvoju investicija u oblasti energije vetra na moru u Crnom moru. Prema normativnom aktu, Ministarstvo energetike je nadle\u017eno u oblasti vetroelektrana na moru. Usvajanje zakonodavnog okvira za po\u010detak eksploatacije rumunskih izvora vetra na moru je vitalni korak u obezbe\u0111ivanju energetske nezavisnosti i otpornosti Rumunije, \u0161to je istovremeno i opredeljenje na\u0161e zemlje u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost\u201c, \u201c, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva energetike. Prema saop\u0161tenju, podaci Svetske banke pokazuju da Rumunija ima potencijal vetra na moru od 76 GW instalisane snage, \u0161to predstavlja povoljan ambijent za razvoj ove vrste obnovljive energije. Kroz ovaj projekat, Rumunija napreduje u postizanju \u017eeljene tranzicije i dekarbonizacije energetskog sistema, kao i u konsolidaciji svog statusa regionalnog lidera u oblasti energetike.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je na prvom mestu u Evropskoj uniji po broju smrtnih slu\u010dajeva od uzroka koji su mogu biti spre\u010deni i od uzroka koji se mogu le\u010diti, prema izve\u0161taju o stanju zdravlja EU 2023. U 2020. godini, u Rumuniji je registrovano 358 smrtnih slu\u010dajeva koji se mogu spre\u010diti na 100.000 stanovnika, \u0161to je skoro dvostruko vise od proseka EU (180 smrtnih slu\u010dajeva na 100.000 stanovnika) i 235 smrtnih slu\u010dajeva od izle\u010divih uzroka na 100.000 stanovnika, 2,5 puta vi\u0161e od proseka EU koji belezi 92 smrtna slu\u010daja na 100.000 stanovnika. Rashodi za zdravstvo po glavi stanovnika u Rumuniji su i dalje najni\u017ei u zemljama EU brojne kategorije oslobo\u0111ene su plac\u0301anja zdravstvenog osiguranja. Rumunija izdvaja samo 6,5% BDP-a za zdravstvo. O\u010dekivani \u017eivotni vek pri ro\u0111enju u Rumuniji, koji se povec\u0301ao do 2019. na 75,3 godine, smanjen je za skoro 3 godine na 72,8 godina izme\u0111u 2019. i 2021. godine, trenutno je trec\u0301i najni\u017ei u Evropskoj uniji i 5,4 godine ni\u017ei od proseka EU.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska dr\u017eavna vazduhoplovna kompanija TAROM saop\u0161tila je za javnost, da c\u0301e od 1. januara 2024. obnoviti letove, sa dva nedeljna leta, na liniji Tel Aviv. Takodje avio kompanije je potvrdila da prati bezbednosnu situaciju u Izraelu i u stalnoj je komunikaciji sa lokalnim i me\u0111unarodnim vlastima kako bi nastavila sa radom. U kontekstu promene trenutne situacije u Izraelu, red letenja c\u0301e se shodno tome prilagoditi i odraziti se na sisteme rezervacija \u2013 napominje citirani izvor.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Evropska komisija izdvojila je preko 65 miliona
\nevra kako bi \u010detiri zemlje \u010dlanice mogle da pru\u017ee podr\u0161ku ljudima koji be\u017ee od
\nrata koji je pokrenula Ruska Federacija u Ukrajini. Novac je stavljen na
\nraspolaganje Bugarskoj, \u010ce\u0161koj, Poljskoj i Rumuniji i dolazi iz Fonda Zajednice
\nza azil, migracije i integraciju. Mo\u017ee se koristiti, na primer, za pomo\u0107
\nukrajinskim izbeglicama da pre\u0111u iz kolektivnog sme\u0161taja u privatni sme\u0161taj, za
\njezi\u010dku i stru\u010dnu obuku i za pristup medicinskim uslugama. Evropska unija
\ntrenutno ugo\u0161c\u0301uje preko \u010detiri miliona Ukrajinaca koji imaju privremenu
\nza\u0161titu.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski parlamentarci i predstavnici zemalja \u010dlanica Evropske unije i Evropskog parlamenta postigli su u sredu dogovor o sveobuhvatnom pristupu politici migracija i azila. Dokument ima za cilj, izme\u0111u ostalog, da standardizuje i ubrza procedure za proveru migranata na spoljnim granicama Unije, mehanizam solidarnosti i vrac\u0301anje onih koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje statusa izbeglice. Ova reforma evropske politike azila predvi\u0111a posebno konsolidovanu kontrolu nad ulaskom migranata u Evropsku uniju i stvaranje centara u blizini spoljnih granica bloka zajednice kako bi se olak\u0161ala repatrijacija onih koji nemaju pravo na azil, ali i sistem obavezne solidarnosti koji c\u0301e se sastojati od obaveznih kvota za preraspodelu migranata koji sti\u017eu u zemlje sa spoljnim granicama Unije u druge zemlje \u010dlanice zajednice. Zemlje koje to odbiju morac\u0301e da plate nov\u010dane doprinose za svakog odbijenog migranta.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Ukrajina je objavila da je bila podvrgnuta novom
\nmasovnom napadu ruske vojske, sa 35 bespilotnih letelica iranske proizvodnje
\n\u0160ahed, od kojih su 34 oborene. Napadi su se odvijali u talasima
\ntokom noc\u0301i i dolazili su sa okupiranog Krima na isto\u010dnoj obali Azovskog mora,
\nkao i iz Kurska, ruskog grada u blizini granice. Rusija skoro svake noc\u0301i
\nizvodi napade na Ukrajinu dronovima i raketama. Kijev optu\u017euje Moskvu da
\npoku\u0161ava da terori\u0161e civile i uni\u0161ti energetsku infrastrukturu kako bi gurnula
\nstanovni\u0161tvo u mrak i hladnoc\u0301u, ba\u0161 kao pro\u0161le zime. Kijev je, me\u0111utim, od
\ntada oja\u010dao svoje sisteme protivvazdu\u0161ne odbrane zapadnim oru\u017ejem, koje omoguc\u0301ava
\nuni\u0161tavanje vec\u0301ine dronova ili projektila.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Bukure\u0161tu je danas odr\u017ean pomen herojima koji su poginuli za slobodu u antikomunisti\u010dkoj revoluciji pre 34 godine. 21. decembar 1989. godine smatra se prvim danom Revolucije u glavnom gradu, nakon neuspelog mitinga koji je sazvao diktator Nikolaje \u010cau\u0161esku, prac\u0301enog podizanjem barikada u centru grada i krvavom represijom protiv antikomunisti\u010dkih demonstranata. \u010cau\u0161eskuov govor, pun obec\u0301anja […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568946","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n