Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je u \u010detvrtak Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu i Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu za socijalno osiguranje za sledec\u0301u godinu. Normativne akte Vlada je usvojila 15. decembra, a parlament, po ubrzanoj proceduri usvojio ih je pet dana kasnije. Bud\u017eet Rumunije za 2024. godine bic\u0301e usmeren na investicije u vrednosti od oko 7% BDP-a, kao i na privredni rast od 3,4%, dok je deficit procenjen na 5% BDP-a.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo unutra\u0161njih poslova iz Bukure\u0161ta postiglo je politi\u010dki dogovor sa svojim kolegama iz Be\u010da i Sofije, o delimi\u010dnom pro\u0161irenju \u0161engenskog prostora sa Rumunijom i Bugarskom na vazdu\u0161noj i pomorskoj granici, po\u010dev od marta 2024. godine. Slede\u0107e godine c\u0301e se nastaviti pregovori za ulazak dve zemlje u zonu slobodnog kretanja i sa kopnenim granicama. U utorak i sredu vodjeni su diplomatski razgovori na nivou ministarstava unutra\u0161njih poslova, ministarstava spoljnih poslova, uz u\u010de\u0161\u0107e diplomatskih misija akreditovanih pri EU, o nacrtu odluke Saveta za pravosudje i unutra\u0161nje poslove kojom bi ovaj politi\u010dki sporazum bio pravno inkorporira. Razgovori su nastavljeni i danas. Materijalizacija politi\u010dkog dogovora u odluci zahteva saglasnost svih dr\u017eava \u010dlanica EU. Podsec\u0301amo, krajem pro\u0161le godine u Savetu za pravosudje i unutrasnje poslove nije usvojena jednoglasna odluka o ulasku Rumunije i Bugarske u \u0161engenski prostor, \u010dlanice EU od 2007. godine, zbog protivljenja Austrije i Holandije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na poslednjem ovogodi\u0161njem sastanku, Vlada Bukure\u0161ta danas je analizira i nacrt uredbe o smanjenju javnih rashoda, od 1. januara naredne godine. Cilj je da se pojedine kategorije sluzbenika, koji su imali koristi od pove\u0107anja plata ove godine, izuzmu od povec\u0301anja od 5% naredne godine. Re\u010d je o zaposlenima u Ministarstvu finansija, u nacionalnoj agenciji za zdravstvo osiguranje, u pravosu\u0111u, ali i zaposlenima iz prosvete, jer c\u0301e sledec\u0301e godine dobiti povec\u0301anje od 20 odsto. Vlada \u017eeli da novac, koji c\u0301e dobiti od ove u\u0161tede iskoristi za povec\u0301anje niskih plata u javnom sektoru. Na dnevnom redu sastanka bio je i uvoz \u0161ec\u0301era i bra\u0161na iz Ukrajine. Vlada je ove godine donela hitnu uredbu kojom se postavljaju jasni uslovi pod kojima rumunske kompanije mogu da kupuju \u017eito iz Ukrajine. Vlada \u017eeli da donese novu uredbu kojom se postavljaju sli\u010dni uslovi za kupovinu bra\u0161na i \u0161ec\u0301era iz susedne Ukrajine. Vlada tako\u0111e danas \u017eeli da usvoji hitnu uredbu za postepeno uvo\u0111enje novih elektronskih li\u010dnih karata, koje c\u0301e zameniti starije koje nisu u skladu sa bezbednosnim standardima EU.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sjedinjene Dr\u017eave su najavile isplatu dodatnih 250 miliona dolara vojne pomoc\u0301i Ukrajini. Me\u0111unarodni mediji pi\u0161u da c\u0301e ovo biti poslednji paket vojne pomoc\u0301i Ukrajini pre novog glasanja u Kongresu, gde je republikanska vec\u0301ina pokazala nespremnost prema inicijativama Bajdenove administracije, koja je Ukrajini obec\u0301ala preko 61 milijardu dolara. Imperativ je da Kongres reaguje brzo, \u0161to je pre moguc\u0301e, kako bi unapredio na\u0161e interese nacionalne bezbednosti poma\u017euc\u0301i Ukrajini da se odbrani\u201c, rekao je ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken. Ovaj paket pomoc\u0301i uklju\u010duje municiju za protivvazdu\u0161nu odbranu, druge komponente za sisteme protivvazdu\u0161ne odbrane, dodatnu municiju za artiljerijske raketne sisteme visoke pokretljivosti, artiljerijsku municiju 155 mm i 105 mm i protivoklopnu municiju, navodi se u saop\u0161tenju Stejt departmanta. Hvala vam na pomoc\u0301i. Pobedic\u0301emo, napisao je na mr\u017ei X (biv\u0161i Tviter) \u0161ef administracije ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izraelska vojska je u \u010detvrtak koncentrisala svoje operacije u centru Pojasa Gaze, odakle ka\u017ee da \u017eeli da elimini\u0161e palestinski islamisti\u010dki pokret Hamas. Prema podacima Ministarstva zdravlja takozvane Hamasove vlade u Pojasu Gaze, izraelske snage su ubile 195 ljudi za 24 sata. Prema istom izvoru, od po\u010detka sukoba ubijeno je 21.110 Palestinaca, uklju\u010dujuc\u0301i 6.300 \u017eena i 8.800 dece. Vojska tako\u0111e poja\u010dava svoje napade noc\u0301u u vec\u0301im gradovima okupirane Zapadne obale, posebno u D\u017eeninu i Ramali, gde se nalazi sedi\u0161te palestinskih vlasti, koje predvodi Mahmud Abas. General\u0161tab vojske upozorio je da se inteziviraju sukobi du\u017e granice sa Libanom, odakle deluje Hezbolah, \u0161iitski pokret koji je, poput sunitskog Hamasa, deo takozvane osovine otpora\u201c oru\u017eanih grupa bliskih Iranu, koje Izrael smatra velikim neprijateljima. U blizini granice sa Libanom, na Golanskoj visoravni, koju je anektirao Izrael, sru\u0161io se dron. Na\u010delnik general\u0161taba izraelske vojske Herci Halevi rekao je da su njegovi ljudi spremni za pro\u0161irenje borbe na severu protiv Hezbolaha.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osoba koja se nalazila u pansionu Ferma Dacilor u Prahovu (ju\u017ena Rumunija), uni\u0161tenom u po\u017earu koji se dogodio pre dva dana, i dalje se vodi kao nestala, a vlasti pro\u0161iruju istragu kako bi otkrile uzrok po\u017eara u kojem je poginulo sedam osoba. Pokrenut je krivi\u010dni postupak za nekoliko krivi\u010dnih dela, a stru\u010dnjacima na mestu nesrec\u0301e pridru\u017eio se i tim stru\u010dnjaka Nacionalnog instituta za bezbednost i protiveksplozivnu za\u0161titu Petro\u0161ani. U me\u0111uvremenu, na\u010delnik Odeljenja za vanredne situacije Raed Arafat poslao je kontrolni tim da proveri rad Inspektorata za vanredne situacije Prahova, a po prvim dobijenim informacijama, smenio je na\u010delnik \u017dupanijske preventivne inspekcije. Sa svoje strane, na\u010delnik \u017dupanijskog inspektorata podneo je ostavku, na zahtev Arafata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski policajci stigli su u planinsko odmarali\u0161te Bansko, u Bugarsku, da bi zajedno patrolirali sa bugarskim kolegama tokom zimske turisti\u010dke sezone – najavljuju mediji iz Bukure\u0161ta. Me\u0161oviti timovi c\u0301e do 26. marta 2024. vr\u0161iti patrolne aktivnosti na o\u010duvanju javnog reda. Zajedni\u010dka praksa patroliranja, koja je vec\u0301 uspostavljena, koristic\u0301e stranim turistima u Banskom, a prisustvo rumunskih policajaca doprinec\u0301e miru gra\u0111ana obe zemlje – ka\u017eu nadle\u017eni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom Bukure\u0161ta odbacio je u \u010detvrtak, sa 260 glasova za i 16 protiv, tri inicijative Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (opozicije) u vezi sa autonomijom takozvane \u017eupanije Sekujesk (centar), koju \u010dine okrug Harghita i Kovasna i deo okruga Mure\u0161. Sve ostale politi\u010dke stranke su tokom debata isticale da ova tri dokumenta kr\u0161e nekoliko \u010dlanova Ustava i \u0161tete vladavini prava. Zakonski predlozi se ti\u010du statusa autonomije oblasti, statusa kulturne autonomije ma\u0111arske zajednice u Rumuniji i okvirnog zakona o kulturnoj autonomiji nacionalnih zajednica. Dakle, pomenuta oblast treba da bude autonomna regija sa pravnim subjektom u okviru Rumunije, sa svojim predsednikom. Normativni akt tako\u0111e predvi\u0111a da regionalnu autonomiju vr\u0161i administrativni savet, dok bi ma\u0111arski jezik imao isti status kao slu\u017ebeni jezik rumunske dr\u017eave. Lider PSD-a, premijer Mar\u010del \u010colaku, pozdravio je glasanje poslanika kojim su odba\u010dene one toksi\u010dne inicijative vezane za autonomiju \u0162inutului Secuiesc (Zemlje Seljaka) i kulturnu autonomiju zasnovanu na etni\u010dkim kriterijumima. Tri dokumenta c\u0301e najverovatnije sledec\u0301e nedelje stic\u0301i u Senat, organ koji donosi odluke.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je u \u010detvrtak Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu i Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu za socijalno osiguranje za sledec\u0301u godinu. Normativne akte Vlada je usvojila 15. decembra, a parlament, po ubrzanoj proceduri usvojio ih je pet dana kasnije. Bud\u017eet Rumunije za 2024. godine bic\u0301e usmeren na investicije u vrednosti od oko 7% […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568949","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n