Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu i Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu za socijalno osiguranje za 2024. godinu. Bud\u017eet Rumunije c\u0301e sledec\u0301e godine biti usmeren na investicije u vrednosti od oko 7% BDP-a, kao i na privredni rast od 3,4%, dok je bud\u017eetski deficit procenjen na 5% BDP-a. Vlada je 15. decembra usvojila predloge zakona o dr\u017eavnom bud\u017eetu i bud\u017eetu dr\u017eavnog osiguranja za 2024. Bud\u017eeti su usvojeni pet dana kasnije na plenarnoj sednici Skup\u0161tine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Senat Republike Rumunije odbacio je u petak tri zakonodavne inicijative Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) u vezi sa autonomijom takozvane \u017eupanije Sekujesk, u centru zemlje. Inicijative je u \u010detvrtak uve\u010de obdbo Poslani\u010dki dom. Poslanici svih ostalih partija su na plenarnoj raspravi isticali da se ovakvim predlozima zakona kr\u0161e pojedini \u010dlanovi Ustava i \u0161teti vladavini prava, dok su inicijatori tvrdili suprotno, navode\u0107i da teritorijalna autonomija funkcioni\u0161e u nekoliko evropskih dr\u017eava. Poslanici Alijanse za ujedinjenje Rumuna (nacionalisti\u010dka opozicija) kritikovali su hitnost zakazivanja debata tokom skup\u0161tinskog odmora i optu\u017eili sporazum izme\u0111u PSD-a (stranka vladaju\u0107e koalicione vlade, zajedno sa PNL-om) i UDMR-a u izborne svrhe. Odbijeni tekstovi predvi\u0111ali su autonomizaciju okruga Kovasna, Hargita i dela okruga Mure\u0161 i njihovo uspostavljanje kao autonomne regije sa pravnim subjektivitetom\u201c. U hipoteti\u010dkom autonomnom entitetu, ma\u0111arski jezik bi imao isti status kao slu\u017ebeni jezik rumunske dr\u017eave. Zemlja bi tako\u0111e imala svog predsednika, izabranog na \u010detvorogodi\u0161nji mandat op\u0161tim pravom glasa. Takozvana teritorija Sekujesk (\u021ainut Secuiesc), jedina oblast u Rumuniji u kojoj ma\u0111arsko stanovni\u0161tvo \u010dini vec\u0301inu, tako\u0111e je imala koristi od autonomije izme\u0111u 1952. i 1968. Istori\u010dari ka\u017eu da je to u Rumuniji koju su okupirale sovjetske trupe bio eksperiment koji je vazalnom re\u017eimu u Bukure\u0161tu nametnuo diktator Kremlja Josifa Staljina, na insistiranje komunisti\u010dkih lidera u Budimpe\u0161ti. Etni\u010dko ma\u0111arsko stanovni\u0161tvo u Rumuniji smanjilo se, prema popisu iz 2021. godine, kako u apsolutnim vrednostima (sa 1,22 miliona 2011. na 1,002 miliona sada), tako i kao udeo u ukupnom stanovni\u0161tvu (sa 6,5% na 6%) \u2013 otkrivaju podaci Nacionalnog instituta za statistiku. Njena glavna politi\u010dka formacija, Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR), zastupljena je, bez prekida, u Parlamentu postkomunisti\u010dke Rumunije, od 1990. godine do danas. Od 1996. UDMR je deo brojnih koalicionih vlada u Bukure\u0161tu, bilo desnih ili levi\u010darskih.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Rumunska vlada je u petak usvojila Nacionalnu strategiju za
Aktivnosti koje se sprovode u okviru programa Temi\u0161var \u2013 Evropska prestonica kulture 2023\u201c, uklju\u010dujuc\u0301i izlo\u017ebu Konstantina Brancu\u0161ija, dobile su najvi\u0161e glasova (29%) za titulu doga\u0111aja 2023. godine u Rumuniji\u201c, u anketi koji sprovodi Rumunski institut za evaluaciju i strategiju (IRES). Prema sociolo\u0161kim istra\u017eivanjima, drugi doga\u0111aj koji je obele\u017eio 2023. godine u Rumuniji bile su kvalifikacije fudbalske reprezentacije na zavr\u0161ni turnir Evropskog prvenstva – UEFA EURO 2024, koji c\u0301e se sledec\u0301eg leta odr\u017eati u Nema\u010dkoj (24 odsto odgovora). \u0160to se ti\u010de kulture i slobodnog vremena, 58% ispitanika je reklo da je u 2023. pro\u010ditalo bar jednu knjigu, a 41% da je kupilo knjige, 36% gradjana je bilo na predstavi, a 20% na stadion ili prisustvovali na nekom sportskom takmi\u010denju. Vi\u0161e od tri \u010detvrtine u\u010desnika ankete (76%) izjavilo je da je ove godine bilo u crkvi.<\/p>\n
Rumunska mu\u0161ka rukometna reprezentacija osvojila je Trofej
<\/p>\n
Skoro 24.000 slu\u017ebenika MUP-a Rumunije de\u017eurac\u0301e tokom \u010detiri dana novogodi\u0161njeg mini-praznika, a sigurnost na putevima Saobrac\u0301ajna policija pratiti sa 360 radara, a takodje ucestvovace i timovi za proveru i otkrivanje vo\u017enje u pijanom ili drogiranom stanju. S druge strane, iz MUP-a saop\u0161tavaju da su zaplenili vi\u0161e od 100 tona pirotehni\u010dkih sredstava, pokrenuli vi\u0161e od 500 krivi\u010dnih dela i apeluju na roditelje da deci ne kupuju petarde, koje mogu biti izuzetno opasne.<\/span><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu i Zakon o dr\u017eavnom bud\u017eetu za socijalno osiguranje za 2024. godinu. Bud\u017eet Rumunije c\u0301e sledec\u0301e godine biti usmeren na investicije u vrednosti od oko 7% BDP-a, kao i na privredni rast od 3,4%, dok je bud\u017eetski deficit procenjen na 5% BDP-a. Vlada je 15. decembra […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nobrazovanje odraslih za period 2024-2027, \u010diji je cilj povec\u0301anje u\u010de\u0161c\u0301a
\ngra\u0111ana u programima celo\u017eivotnog u\u010denja i pobolj\u0161anje kvaliteta obrazovanja i
\nobuke odraslih. Ciljana stopa u\u010de\u0161c\u0301a do kraja 2027. godine iznosi 12%, prema
\nsada\u0161njim 5,9%. Prose\u010dna stopa u\u010de\u0161c\u0301a u celo\u017eivotnom u\u010denju u EU je 11,9%.
\nNizak nivo u\u010de\u0161c\u0301a u programima do\u017eivotnog u\u010denja doveo je do stalnog
\nnedostatka ve\u0161tina, \u0161to spre\u010dava ekonomski razvoj i ometa prilago\u0111avanje Rumunije
\ntr\u017ei\u0161tu rada koji se brzo menja u digitalnoj eri, navodi se u saop\u0161tenju
\nvlade. Vlada je po hitnom postupku usvojila i povec\u0301anje plata u obrazovanju. Re\u010d je o povec\u0301anju od skoro 20 odsto u proseku, koje c\u0301e se izdvajati u dve rate: po\u010dev od 1. januara i 1. juna 2024. godine. Oko 350.000 ljudi u sistemu imac\u0301e koristi od ove mere. Direktori i zamenici direktora \u0161kola primac\u0301e plate 36 odsto vec\u0301e nego ovog meseca.<\/span><\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nKarpata, savladav\u0161i u odlu\u010dujuc\u0301em me\u010du Gruziju sa 31 prema 25. Turnir je
\nodr\u017ean u Pite\u0161tiju, na jugu Rumunije. U malom finalu Gr\u010dka je savladala
\nSloveniju rezultatom 35:23. Za Rumuniju, koju vodi slavni \u0161panski selektor
\nC\u0301avi Paskual, Trofej Karpata bio je poslednja provera pred Evropsko prvenstvo
\n– EHF EURO 2024 u Nema\u010dkoj, izme\u0111u 10. i 28. januara 2024. godine. Rumuni c\u0301e
\nigrati u grupi B, zajedno sa \u0160panijom, Austrijom i Hrvatskom. Prve dve rangirane
\nekipe kvalifikuju se u tzv. glavne grupe. \u010cetvorostruki svetski \u0161ampion
\n1960-70-ih, Rumunija se nije kvalifikovala za Evropsko prvenstvo od 1996.
\ngodine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n