Rumunski premijer, socijaldemokrata Mar\u010del \u010colaku, nalo\u017eio je da se brzo re\u0161i problem lekara rezidenata koji su pro\u0161le godine polo\u017eili specijalisti\u010dke ispite. On je, na otvaranju prve sednice Vlade u ovoj godini, izjavio da \u017eeli da ovi lekari ne odu na rad u inostranstvo i zatra\u017eio od ministarstava koja imaju ovla\u0161c\u0301enja da preduzmu potrebne korake. Ranije su se i Unija spasite Rumuniju (USR, u opoziciji) i Uprava bolnica i medicinskih usluga u Bukure\u0161tu \u017ealili na nedostatak osoblja i optu\u017eivali vladu Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) da su doveli medicinski sistem do neminovnog kolapsa, ignorisanjem krize na terenu i drasti\u010dnim smanjivanjem sredstava koja se dodeljuju bolnicama i na taj na\u010din ugro\u017eavaju \u017eivote pacijenata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije o\u010dekuje godi\u0161nju stopu inflacije u decembru negde iznad 6%, rekao je za Radio Rumunija portparol Narodne banke Rumunije Dan Su\u010du. Indeks je pokazao znake umerenosti od novembra, kada je dostigao 6,7% u pore\u0111enju sa preko 8% u oktobru. Dan Su\u010du smatra da c\u0301e po\u010detak godine vratiti porast inflacije, s obzirom na to da je 1. januara na snagu stupio novi fiskalni paket, ali c\u0301e se posle prvog kvartala vratiti u opadajuc\u0301i trend. Portparol Narodne banke ka\u017ee i da spoljni faktori imaju zna\u010dajan uticaj na evoluciju cena, pominjuc\u0301i povec\u0301anje cene goriva, u kontekstu tenzija na Bliskom istoku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Parlament iz Bukure\u0161ta ove godine ima na dnevnom redu nekoliko zakonodavnih prioriteta, a neki od njih \u010dekaju samo kona\u010dno glasanje u Poslani\u010dkom domu. Novi zakon o platama, uslov preuzet iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, ostaje u analizi vladajuc\u0301e koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL). Projekat je trebalo da bude usvojen jo\u0161 pro\u0161le godine, ali se na ovu temu razgovara sa svim socio-profesionalnim kategorijama. Uslov koji namec\u0301e Nacionalni plan za oporavak i otpornost je ograni\u010denje dodataka na najvi\u0161e 20% osnovne plate. Nacrt zakona kojim se voza\u010di uhvac\u0301eni pijani ili drogirani i koji su bili osu\u0111eni gube prava na vrac\u0301anje dozvole na 10 godina \u010deka raspravu i kona\u010dno glasanje u Poslani\u010dkom domu. Inicijativa socijaldemokrate Roberta Kazan\u010duka predvi\u0111a o\u0161tre sankcije, uklju\u010dujuc\u0301i i ote\u017eavajuc\u0301e okolnosti za osobe ume\u0161ane u upotrebu droge. Drugi va\u017ean projekat je Urbanisti\u010dki zakonik, koji bi trebalo da razjasni na\u010din na koji c\u0301e se moc\u0301i graditi na nacionalnoj teritoriji, projekat koji je tako\u0111e u pa\u017enji poslanika na kona\u010dnom glasanju. Bonus od 3% za kompanije koje plac\u0301aju porez na poslovanje kvartalno, na vreme, vec\u0301 je pro\u0161ao glasanje senatora. Inicijativa koju je preduzeo predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje \u010cuka predvi\u0111a da c\u0301e olak\u0161ica za poreske obveznike koji su dobre plati\u0161e moc\u0301i da se koristi isklju\u010divo za nova ulaganja samo u godini kada je dodeljena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predstavnici Rumunije i Ukrajine potpisali su sporazum za razvoj odnosa u oblasti digitalizacije i sajber bezbednosti, saop\u0161tilo je Ministarstvo za istra\u017eivanje, inovacije i digitalizaciju iz Bukure\u0161ta. Na ovaj na\u010din postavljaju se temelji mehanizma kroz koji c\u0301e Evropska unija finansirati projekte transfera tehnologije i znanja Ukrajini, projekte u kojima c\u0301e Rumunija biti vodec\u0301i partner. Glavni pravci delovanja imaju za cilj: – povec\u0301anje otpornosti i za\u0161tite digitalne infrastrukture u Ukrajini i Rumuniji; – ja\u010danje nivoa sajber za\u0161tite nacionalnih mre\u017ea i infrastrukture Ukrajine i Rumunije; – razvoj Cloud infrastrukture za elektronske javne usluge; – razmena iskustava u vezi sa formiranjem politika u oblasti elektronskih komunikacija i tehnologija u nastajanju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bugarska, Rumunija i Turska \u0107e potpisati zajedni\u010dki sporazum o pokretanju misije razminiranja u Crnom moru. Bugarski ministar odbrane Todor Tagarev rekao je da se na ovom sporazumu vec\u0301 dugo radi i da su strane sada postigle konsenzus o tome kako c\u0301e se sva pitanja re\u0161avati. Sporazum c\u0301e biti potpisan sledec\u0301e nedelje i predvi\u0111a uspostavljanje trilateralne akcione grupe protiv mina u Crnom moru. Od po\u010detka rata u Ukrajini nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, bilo je nekoliko incidenata u kojima su eksplodirale plutajuc\u0301e pomorske mine, a poslednji takav incident je uklju\u010divao gr\u010dki brod krajem decembra.<\/p>\n
\u0160panski premijer Pedro
\nSan\u010dez c\u0301e doc\u0301i u Rumuniju radi naprednih razgovora o dvojnom dr\u017eavljanstvu.
\nIzvori iz Vlade u Madridu ka\u017eu da je dokument kojim se utvr\u0111uju uslovi za
\nnjegovo dobijanje vec\u0301 sa\u010dinjen, a poseta c\u0301e biti u narednom periodu. U
\n\u0160paniji zvani\u010dno \u017eivi 629.000 Rumuna. Ova mera bi se primenila na njih, prema
\npristupu zapo\u010detom u novembru 2022. godine, kada je odr\u017ean zajedni\u010dki sastanak
\nvlada Rumunije i \u0160panije u mediteranskom gradu Kasteljon de la Plana. Potom su
\nosnovane ruta rada i bilateralne komisije za prakti\u010dnu primenu dodele dvojnog
\ndr\u017eavljanstva. \u0160panija je jedna od dr\u017eava koja ne nudi dvojno dr\u017eavljanstvo,
\nali pravi dva izuzetka: za Francusku i Portugaliju.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski poslodavci ove
\ngodine mogu da dovedu 100 hiljada stranih radnika u zemlju, prema odluci Vlade.
\nRadi se o plafonu sli\u010dnom onom od pro\u0161le godine, kada je raspisano vi\u0161e od 80
\nhiljada konkursa za prijem u radni odnos, a re\u0161eno je jo\u0161 10 hiljada zahteva.
\nZvani\u010dni podaci govore da je broj slobodnih radnih mesta u prvih 8 meseci
\npro\u0161le godine prema\u0161io 500 hiljada, od kojih su vi\u0161e od polovine poslodavci
\nvi\u0161e puta prijavljivali, jer nisu bila popunjena. <\/p>\n
Sezona virusa i gripa je usledila u Rumuniji. Broj obolelih je sve vec\u0301i i bolnice i lekarske ordinacije su prepune, a situacija bi mogla da se pogor\u0161a u narednom periodu, jer od ponedeljka po\u010dinje nastava u \u0161kolama. Lekari ka\u017eu da je posebno re\u010d o deci sa akutnim, virusnim respiratornim infekcijama, ali i o odraslima i hroni\u010dnim bolesnicima kod kojih se bolest zakomplikovala akutnom patologijom. Na primer, respiratorni virusi koji izazivaju ka\u0161alj nekoliko nedelja, \u0161to nije sasvim normalno. Porastao je i broj slu\u010dajeva Covid-a.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski premijer, socijaldemokrata Mar\u010del \u010colaku, nalo\u017eio je da se brzo re\u0161i problem lekara rezidenata koji su pro\u0161le godine polo\u017eili specijalisti\u010dke ispite. On je, na otvaranju prve sednice Vlade u ovoj godini, izjavio da \u017eeli da ovi lekari ne odu na rad u inostranstvo i zatra\u017eio od ministarstava koja imaju ovla\u0161c\u0301enja da preduzmu potrebne korake. Ranije […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568953","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n