Vi\u0161e od 7.600 radnih mesta u zdravstvenom sistemu deblokirala je u \u010detvrtak vlada u Bukure\u0161tu. Ova mera ce omoguciti raspisavanje konkursa za zaposljavanje u medicinskim jedinicama koje imaju manjak osoblja. Od 7600 novih radnih mesta 2.500 ce biti otvorena za lekare. Tako\u0111e, u slu\u017ebama hitne pomoc\u0301i mo\u017ee biti zaposleno 365 ljudi \u2013 najavio je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. Kao rezultat toga, sve vec\u0301e bolnice kojima su potrebni lekari, medicinske sestre i pomo\u0107no medicinsko osoblje moc\u0301i c\u0301e brzo da se zaposle. Premijer Mar\u010del \u010colaku izjavio je da nec\u0301e biti finansijskih problema, pogotovo \u0161to ove godine Ministarstvo zdravlja ima 40 odsto vec\u0301i bud\u017eet nego 2023. . Zdravstveni sistem Rumunije se suo\u010dava sa nedostatkom specijalizovanog osoblja, lekara i medicinskih sestara.<\/p>\n
<\/p>\n<\/p>\n
Evropska komisija
\nodobrila je dr\u017eavnu pomoc\u0301 u vrednosti od 126 miliona evra za investicije u rumunske
\nluke kroz koje prolazi ukrajinski izvoz. Ova mera dolazi u pozadini povec\u0301anja
\ntranzita robe koja se izvozi iz Ukrajine, \u0161to predstavlja logisti\u010dke probleme
\nza aktivnosti u rumunskim lukama na Dunavu i Crnom moru. Finansijska pomoc\u0301 za
\nsvaku kompaniju u ovim lukama ne mo\u017ee biti vec\u0301a od 10 miliona evra ili da
\npokrije 65% tro\u0161kova za projekte. Izvr\u0161na potpredsednica Evropske komisije
\nMargrete Vestager ka\u017ee da c\u0301e 126 miliona evra pomoc\u0301i Rumuniji da otkloni
\nblokade u lukama koje stvara veliki obim robe izvezene iz Ukrajine. Od pro\u0161le
\ngodine najvec\u0301i deo ukrajinskog izvoza ostvaruje se preko Rumunije, nakon \u0161to je Rusija blokirala tranzit preko Crnog mora.<\/p>\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija, Turska i Bugarska potpisale su u Istanbulu Memorandum o razumevanju u vezi sa uspostavljanjem Operativne grupe za borbu protiv morskih mina u Crnom moru.Ministar odbrane Republike Rumunije Angel Tilvar istakao je da agresivnost i prezir Ruske Federacije prema normama me\u0111unarodnog prava \u010dine Crno more ne samo regionalnim, vec\u0301 i globalnim problemom. On je rekao i da je odgovornost tri zemlje, kao priobalnih dr\u017eava i \u010dlanica NATO-a, da ulo\u017ee sve napore za bezbednost ovog mora, uz podr\u0161ku i u\u010de\u0161c\u0301e saveznika. Osnivanje grupe pokrenula je Turska pro\u0161le godine, u avgustu. Aktivnosti su potpuno mirne i nisu usmerene protiv bilo koje druge zemlje.<\/span><\/p>\n
Litvanija i Rumunija su pristupile NATO snagama za podr\u0161ku i udar \u2013 STRIKFORNATO. Rumunija je tako postala 15. \u010dlanica najmoc\u0301nije pomorske grupe Severnoatlantskog saveza, saop\u0161tilo je Ministarstvo odbrane iz Bukure\u0161ta. Trenutak pristupanja utoliko je va\u017eniji \u0161to se ove godine navr\u0161ava dve decenije od kako je na\u0161a zemlja postala \u010dlanica NATO-a\u201c, rekao je rumunski ministar odbrane Andjel Tilvar. Saradnja izme\u0111u rumunskih pomorskih snaga i STRIKFORNATO-a po\u010dela je pre vi\u0161e od godinu dana, uklju\u010dujuc\u0301i u\u010de\u0161c\u0301e oficira u aktivnostima i misijama koje je izvr\u0161avala Savezni\u010dka komanda. STRIKFORNATO obuhvata veoma visoke udarne sposobnosti kao \u0161to su borbene grupe nosa\u010da aviona, ekspedicione grupe i udarne grupe koje se sastoje od krstarica, razara\u010da i fregata, a me\u0111u navedenim ciljevima je i bezbednost u Crnom moru, \u0161to je od strate\u0161kog zna\u010daja za Alijansu.<\/p>\n <\/p>\n Predstavnici rumunskih prevoznika koji su u sredu demonstrirali na nekoliko puteva u zemlji, primljeni su danas u Vladi na razgovor. Njihove pritu\u017ebe se uglavnom odnose na cene polisa RCA i povec\u0301anje akciza na gorivo. Protest nije zatra\u017eila nijedna profesionalna organizacija, ali je Savez rumunskih transportnih operatera ponudio da posreduje u dijalogu izme\u0111u voza\u010da TIR-a i vlasti. Poljoprivrednici su se okupili i na protestu prevoznika u sredu.<\/p>\n
Rumunija ima ozbiljnu \u0161ansu da zauzme va\u017enu poziciju na evropskom nivou, izjavio je danas premijer Mar\u010del \u010colaku. On je govorio o opciji u kojoj bi predsednik Klaus Johanis u julu, pre kraja mandata, preuzeo vode\u010du poziciju Evropskog saveta, posle moguc\u0301e ostavke sada\u0161njeg aktuelnog predsednika \u0160arla Mi\u0161ela. Premijer je naveo da je to pravi koridor i \u0161ansa ne samo za Klausa Johanisa, vec\u0301 i za Rumuniju. Prema scenariju koji je kru\u017eio poslednjih dana, predsednik Rumunije bi imao ozbiljne \u0161anse da zauzme visoku evropsku funkciju, jer bi lideri zemalja \u010dlanica poku\u0161ali da izbegnu \u0161efa ma\u0111arske vlade Viktora Orbana, prepoznatljiv po svojim neumerenim izjavama u EU, da preuzme ovu funkciju. Ukoliko se ne prona\u0111e naslednik, procedure EU predvi\u0111aju da, u slu\u010daju prestanka mandata zbog smetnja\u201c, predsednika Evropskog saveta privremeno zameni evropski lider \u010dija zemlja \u0161estomese\u010dno predsedava Savet EU, a to bi bila Ma\u0111arska. Ukoliko bi Klaus Johanis oti\u0161ao pre isteka mandata, prema Ustavu, u Rumuniji bi najvi\u0161u funkciju u dr\u017eavi privremeno zauzeo \u0161ef Senata, liberalni lider Nikolaje \u010cuka. Podsec\u0301amo, u Rumuniji c\u0301e 2024. godine biti odr\u017eani lokalni, parlamentarni, evropski parlamentarni i predsedni\u010dki izbori.<\/p>\n
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku u\u010destvuje danas i sutra na neformalnom Snow meeting o spoljnopoliti\u010dkim i bezbednosnim pitanjima, koji tradicionalno organizuje Litvanija, u Trakaju. Doga\u0111aj okuplja ministre spoljnih poslova zemalja EU i NATO-a, kao i visoke zvani\u010dnike i predstavnike akademskog okru\u017eenja iz Evrope i SAD, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova. Na sastanku c\u0301e biti re\u010di o temama od interesa za bezbednosno okru\u017eenje: strate\u0161ke implikacije agresorskog rata Ruske Federacije na Ukrajinu, buduc\u0301nost evropske bezbednosne arhitekture, obele\u017eavanje 20 godina od pro\u0161irenja NATO-a 2004. godine, Samit NATO-a u Va\u0161ington u julu i izgledi saradnje sa azijsko-pacifi\u010dkim regionom.<\/p>\n
Rumunske teniserke Sorana Krstea, Ana Bogdan i \u017daklin Kristijan saznale su u \u010detvrtak svoje protivnice prvog kola Australijan opena, prvog grend slema u godini. Krstea (26 WTA) 22. nosilac, igrac\u0301e u prvom kolu protiv Kineskinje Jafan Vang (97 WTA). Ana Bogdan (66 WTA) debitovac\u0301e protiv protivnice iz kvalifikacija, a \u017daklin Kristijan (84 WTA) c\u0301e u prvom kolu igrati protiv \u010cehinje Katerine Sinjakove (49 WTA).<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vi\u0161e od 7.600 radnih mesta u zdravstvenom sistemu deblokirala je u \u010detvrtak vlada u Bukure\u0161tu. Ova mera ce omoguciti raspisavanje konkursa za zaposljavanje u medicinskim jedinicama koje imaju manjak osoblja. Od 7600 novih radnih mesta 2.500 ce biti otvorena za lekare. Tako\u0111e, u slu\u017ebama hitne pomoc\u0301i mo\u017ee biti zaposleno 365 ljudi \u2013 najavio je ministar […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568957","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n