U
\nRumuniji su prevoznici nastavili proteste zapo\u010dete u sredu. Voza\u010di sa preko 700
\nkamiona, ma\u0161ina i traktora u\u010destvovali su u petak u 12 \u017eupanija iz zemlje.
\nDesetine kamiona i traktora kretalo se malom brzinom obilaznicom prestonice,
\note\u017eavajuc\u0301i saobrac\u0301aj. Prevoznici su zapo\u010deli spontane proteste, nezadovoljni
\nevolucijom cene obaveznog auto osiguranja, ali i povec\u0301anjem taksi, poreza i
\ncena goriva. Spontani protest poljoprivrednika odr\u017ean je na granici Nadlak na
\nzapadnu Rumunije. Desetine traktora, kombajna i poljoprivrednih ma\u0161ina ometale
\nsu saobrac\u0301aj na grani\u010dnom prelazu. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije, oni od
\nvlade tra\u017ee pomoc\u0301 u vezi sa nelojalnom konkurencijom uvoza \u017eitarica iz
\nUkrajine. Predstavnici demonstranata pozvani su u vladu gde su razgovarali sa
\npremijerom Mar\u010delom \u010colakuom. Kako se navodi u saop\u0161tenju Vlade, uspostavljen
\nje strog raspored ta\u010dnih sastanaka sa ministarstvima i institucijama sa
\nzadu\u017eenjima u re\u0161avanju nekih od pitanja koja su razmatrana tokom sastanka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Upravni odbor Narodne banke Rumunije (BNR) odlu\u010dio je da zadr\u017ei kamatnu stopu monetarne politike na 7% godi\u0161nje. To je isti nivo koji je ostao nepromenjen tokom cele pro\u0161le godine. Analiti\u010dari su o\u010dekivali da c\u0301e se Centralna banka odlu\u010diti za prvo smanjenje ovog pokazatelja, s obzirom na usporavanje privrede i drasti\u010dno smanjenje kreditiranja. S druge strane, Nacionalni institut za statistiku saop\u0161tio je da je godi\u0161nja stopa inflacije u decembru blago smanjena na 6,61%, sa 6,72% u novembru. Tako\u0111e, prose\u010dna stopa inflacije izra\u010dunata za celu 2023. godinu u odnosu na 2022. godinu smanjena je na 10,4%, u odnosu na 13,8%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada iz Bukure\u0161ta odlu\u010dila je, u kontekstu intenzivnog pritiska zdravstvenog sistema, da deblokira vi\u0161e od 7.600 radnih mesta koja c\u0301e biti stavljena na konkurs u medicinskim jedinicama sa nedostatkom osoblja. Od toga je 2.500 za lekare, a 365 ljudi mo\u017ee biti zaposleno u slu\u017ebama hitne pomoc\u0301i. Zdravstvene jedinice koje su zatra\u017eile objavljivanje konkursa za zapo\u0161ljavanje moraju odmah da po\u010dnu sa procedurom zapo\u0161ljavanja. Premijer Mar\u010del \u010colaku izjavio je da je bud\u017eet Ministarstva zdravlja 40% vec\u0301i nego pro\u0161le godine. On je naglasio da se svako zapo\u0161ljavanje mora ogledati u boljoj usluzi za pacijente.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija ima realnu \u0161ansu da zauzme va\u017enu poziciju na evropskom nivou \u2013 ka\u017ee premijer Mar\u010del \u010colaku. On je govorio o opciji u kojoj bi predsednik zemlje Klaus Johanis preuzeo predsedni\u0161tvo Evropskim savetom, nakon moguc\u0301e ostavke sada\u0161njeg predsednika \u0160arla Mi\u0161ela. Prema scenariju koji od nedavno kru\u017ei u medijima iz Bukure\u0161ta, Klaus Johanis bi imao ozbiljne \u0161anse da zauzme visoku evropsku funkciju, jer bi lideri zemalja \u010dlanica poku\u0161avali da izbegnu da ma\u0111arski premijer Viktor Orban do\u0111e na ovu funkciju. U slu\u010daju da Klaus Johanis napusti funkciju predsednika Rumunije pre isteka mandata, prema Ustavu, \u0161ef dr\u017eave bi privremeno bio predsednik Senata, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje \u0106uka. U Rumuniji c\u0301e se ove godine odr\u017eati predsedni\u010dki, kao i parlamentarni, evroparlamentarni i lokalni izbori.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumuni u inostranstvu imac\u0301e onlajn pristup konzularnim uslugama, prema novom zakonu koji je nedavno promulgirao predsednik Klaus Johanis. Ovo predvi\u0111a da se dokumenti koje tra\u017ee Rumuni mogu poslati korisnicima u elektronskom formatu ili kurirskim slu\u017ebama. Dokumenta se mogu preuzeti i li\u010dno u diplomatskim ili konzularnim predstavni\u0161tvima. Osim toga, konzularno osoblje c\u0301e moc\u0301i da koristi elektronske potpise.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Cene stanova u Evropskoj uniji porasle su za 48% u poslednjih 10 godina, dok su kirije porasle za 22%. Porast cena stanova je u odre\u0111enim periodima oscilirao, dok su krije rasle konstantno. Najvi\u0161e cene stanova zabele\u017eene su u Estoniji, Ma\u0111arskoj, Litvaniji, Letoniji, Austriji, \u010ce\u0161koj i Luksemburgu. Na suprotnom polu su Gr\u010dka, Italija i Kipar, gde su cene pale. Najvec\u0301i rast kirije u poslednjih 14 godina bele\u017ei Estonija, a slede Litvanija i Irska. Jedina dr\u017eava \u010dlanica u kojoj su rente pale je Gr\u010dka. U Rumuniji je cena zakupnina porasla vi\u0161e od cene stanova, \u0161to je situacija samo u pet drugih dr\u017eava. S druge strane, za 14 godina, Rumunija ima jedno od najni\u017eih poskupljenja: za stanove za 25%, a za kiriju za oko 40%.<\/span><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U
Rumuniji su prevoznici nastavili proteste zapo\u010dete u sredu. Voza\u010di sa preko 700
kamiona, ma\u0161ina i traktora u\u010destvovali su u petak u 12 \u017eupanija iz zemlje.
Desetine kamiona i traktora kretalo se malom brzinom obilaznicom prestonice,
ote\u017eavajuc\u0301i saobrac\u0301aj. Prevoznici su zapo\u010deli spontane proteste, nezadovoljni
evolucijom cene obaveznog auto osiguranja, ali i povec\u0301anjem taksi, poreza i
[…]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568958","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n