Premijer Rumunije Mar\u010del
\n\u010colaku zatra\u017eio je ovih dana od \u010delnika ministarstava u direktnom dijalogu sa
\nprevoznicima i poljoprivrednicima da ubrzaju izradu normativnih akata kojima bi
\nse re\u0161ili problemi o kojima govore demonstranti. Ministri su na sastanku u ponedeljak
\npredstavili rokove za usvajanje odgovarajuc\u0301ih zakonodavnih projekata, tako da
\nc\u0301e prve odluke sa dogovorenim merama podr\u0161ke poljoprivrednicima i prevoznicima
\nbiti usvojene na narednim sastancima izvr\u0161ne vlasti. Uprava za finansijski
\nnadzor je saop\u0161tila da vec\u0301 radi na grupi mera koje c\u0301e smanjiti stope obaveznog
\nauto osiguranja, posebno za one koji ne izazivaju nesrec\u0301e. \u0160to se ti\u010de
\npoljoprivrede, resorni ministar Florin Barbu i predstavnici udru\u017eenja u sektoru
\nslo\u017eili su se tokom pregovora u ponedeljak na nekoliko zahteva
\npoljoprivrednika. Me\u0111u njima su hitno odobravanje APIA plac\u0301anja, kompenzacija
\ngubitaka koje su pretrpeli rumunski poljoprivrednici pogo\u0111eni uvozom iz
\nUkrajine i a\u017euriranje vrednosti dr\u017eavne pomoc\u0301i u vezi sa povrac\u0301ajem akcize na
\ndizel gorivo kupljeno i kori\u0161c\u0301eno u poljoprivredi. U me\u0111uvremenu, protesti
\npoljoprivrednika i prevoznika nastavljeni su u ponedeljak na nekoliko puteva u
\nzemlji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Saradnja svih dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije
\nje neophodna i \u017eelim da vas uverim da smo otvoreni za dijalog i utvr\u0111ivanje konsenzusom
\nstava Evropske unije, kako na unutra\u0161njem tako i na me\u0111unarodnom planu, sa
\nstanovi\u0161ta za\u0161tite \u017eivotne sredine i klimatskih promena. Izjavu je u
\nponedeljak dao rumunski ministar \u017eivotne sredine Mir\u010da Feket tokom rasprava
\nodr\u017eanih na marginama neformalnog Saveta za \u017eivotnu sredinu u Briselu. Prema
\nnjegovim re\u010dima, Rumunija je preduzela sve mere da odr\u017ei sna\u017enom populaciju
\nkrupnih meso\u017edera, uklju\u010dujuc\u0301i i medvede, a istovremeno je poku\u0161ala da dobije
\npodr\u0161ku zemalja \u010dlanica Evropske unije. Mir\u010da Feket u\u010destvuje, u ponedeljak i
\nutorak, na Neformalnom savetu za \u017eivotnu sredinu u Briselu. Doga\u0111aj ima
\nnekoliko tema na dnevnom redu kao \u0161to su prilago\u0111avanje i otpornost, ambicija i
\nklimatska politika, pravedna tranzicija ili cirkularna ekonomija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska akademija i
\nAkademija nauka Republike Moldavije odr\u017eale su u ponedeljak zajedni\u010dku sve\u010danu
\nsednicu organizovanu u hibridnom sistemu povodom Dana rumunske kulture. Iz
\nKi\u0161injeva je predsednik Akademije nauka Moldavije Jon Tiginjanu govorio o
\nzna\u010daju ovog praznika u promovisanju nacionalnog identiteta, kao i o brojnim
\nzajedni\u010dkim akcijama dve akademije. On je rekao da predstavnici rumunskog
\netni\u010dkog prostora imaju sve \u0161anse da se nametnu kroz kulturu i sekularnu
\ntradiciju, isticanjem istine o zajedni\u010dkom identitetu i istoriji, daljim
\nnegovanjem rumunskog jezika, za koji je pesnik Mihaj Eminesku rekao da je na\u0161
\ngospodar. 15. januar, kada se obele\u017eava Dan nacionalne kulture, je sam datum
\nro\u0111enja velikog pesnika Rumuna, od kog se danas navr\u0161ava 174 godine. Proslava
\nje obele\u017eena nizom izlo\u017ebi, pozori\u0161nih predstava, organizovanih poseta ili
\nkoncerata, kako u Rumuniji i Republici Moldaviji, tako i u inostranstvu, tamo gde
\npostoje zna\u010dajne zajednice Rumuna.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarka spoljnih
\nposlova Luminica Odobesku izjavila je u ponedeljak da Bukure\u0161t nastavlja
\ndijalog sa Be\u010dom o punoj integraciji Rumunije i Bugarske u \u0161engenski prostor, a
\nglavni interes je najbolja moguc\u0301a za\u0161tita spoljnih granica Evrope. \u0160efica
\nrumunske diplomatije u\u010destvovala je na po\u010detnoj konferenciji belgijskog
\npredsedavanja Savetom Evropske unije, zajedno sa ambasadorom Belgije u
\nBukure\u0161tu D\u017eonom Korneom d’Elzijusom i \u0161eficom Predstavni\u0161tva Evropske komisije
\nu Rumuniji Ramonom Kirijak. Rumunija i Bugarska u potpunosti ispunjavaju
\nkriterijume za pristupanje \u0160engenu, izjavila je Ramona Kirijak. Sa svoje
\nstrane, belgijski ambasador je podsetio na rumunsko predsedavanje Savetom Evropske
\nunije 2019. godine. Belgija podr\u017eava puno pristupanje Rumunije i Bugarske
\n\u0161engenskom prostoru, rekao je diplomata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar zdravlja
\nAleksandru Rafila i rukovodstvo Nacionalne kuc\u0301e zdravstvenog osiguranja pozvali
\nsu u ponedeljak porodi\u010dne lekare da u dobroj veri u\u010destvuju u pregovorima zakazanim
\nza \u010detvrtak kako bi se na\u0161la re\u0161enja koja omoguc\u0301avaju pravilno finansiranje oblasti.
\nPorodi\u010dni lekari su zapo\u010deli proteste i zapretili da c\u0301e od 1. februara prestati
\nsa besplatnim konsultacijama, nakon \u0161to je Nacionalna kuc\u0301a zdravstvenog
\nosiguranja (CNAS) objavio projekat smanjenja bodovne vrednosti za konsultacije.
\nTo bi, prema re\u010dima porodi\u010dnih lekara, zna\u010dilo smanjenje njihovih prihoda za
\nprocente izme\u0111u 30 i 50%. Protesti su i u resoru javnog zdravlja. I ovde
\nzaposleni tra\u017ee povec\u0301anje primanja, nakon \u0161to su njihove kolege iz Nacionalne
\nkuc\u0301e zdravstvenog osiguranja (CNAS) krajem pro\u0161le godine dobile povec\u0301ane
\nplate. U me\u0111uvremenu, Federacija Sanitas nastavlja da prikuplja potpise za
\nodlu\u010divanje da li c\u0301e zapo\u010deti generalni \u0161trajk. Sindikalci ka\u017eu da nedavno
\notklju\u010davanje radnih mesta za lekare i medicinske sestre ne re\u0161ava probleme u
\nsistemu, jer plate nisu atraktivne i ljudi nec\u0301e da izlaze na konkurse.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iako nisu me\u0111u
\nEvropljanima sa najvec\u0301im primanjima, Rumuni zauzimaju drugo mesto u Evropskoj
\nuniji po stepenu zadovoljstva \u017eivotom, zaklju\u010dak je najnovije komunikacije koju
\nje objavio Evrostat. Na statistiku uti\u010du godine, porodi\u010dna ili finansijska
\nsituacija, razli\u010ditost pro\u017eivljenih iskustava, prioriteti ili razli\u010dite
\nindividualne vrednosti. Prema Evropskom barometru, prose\u010dan nivo zadovoljstva
\nna nivou zajednice je 7,1 poen. Austrijanci su najzadovoljniji gra\u0111ani EU, sa
\n7,9 poena, a slede Rumuni, Finci i Poljaci, svi sa indeksom od 7,7 poena. Na
\nsuprotnom polu su Bugari, sa 5,6 bodova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednica Republike
\nMoldavije Maja Sandu prvi je laureat Temi\u0161varske nagrade za evropske vrednosti
\nkoju je ustanovila op\u0161tina ovog grada u zapadnoj Rumuniji. Ova nagrada odaje
\npriznanje me\u0111unarodno priznatim li\u010dnostima koje promovi\u0161u ili brane evropske
\nvrednosti. Maja Sandu je na ceremoniji uru\u010denja priznanja izjavila da \u017eeli
\nRepublici Moldaviji prosperitet i razvoj koji u\u017eivaju druge evropske zemlje.
\nOzna\u010davajuc\u0301i je za dobitnicu Temi\u0161varske nagrade za evropske vrednosti 2023.
\ngodine, \u017eiri je cenio jasnoc\u0301u njene vizije u vezi sa evropskim integracijama
\nRepublike Moldavije i odlu\u010dnost sa kojom sledi ovaj cilj.<\/p>\n<\/p>\n
\n
<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku zatra\u017eio je ovih dana od \u010delnika ministarstava u direktnom dijalogu sa prevoznicima i poljoprivrednicima da ubrzaju izradu normativnih akata kojima bi se re\u0161ili problemi o kojima govore demonstranti. Ministri su na sastanku u ponedeljak predstavili rokove za usvajanje odgovarajuc\u0301ih zakonodavnih projekata, tako da c\u0301e prve odluke sa dogovorenim merama podr\u0161ke poljoprivrednicima […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568959","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n