Porodi\u010dni lekari iz
\nbrojnih gradova u Rumuniji protestovali su i u sredu, nezadovoljni iznosima
\nkoje su vlasti predlo\u017eile za izmirenje usluga. Ka\u017eu da c\u0301e smanjenje bud\u017eeta
\nordinacija porodi\u010dne medicine imati negativne posledice posebno na pacijente,
\nali i na ceo zdravstveni sistem. Nacrtom normativnog akta, na javnoj raspravi
\nna sajtu Nacionalne ku\u0107e za zdravstveno osiguranje, predvi\u0111eno je, izme\u0111u
\nostalog, da c\u0301e se sredstva koja se dodeljuju porodi\u010dnim lekarima u 2024.
\ngodini smanjiti za preko 30%, a dodatak lekarima koji rade u ruralnim oblastima
\nc\u0301e biti uklonjen. Istovremeno, \u010delnici Sanitasa zahtevaju povec\u0301anje svih
\nplata u javnom zdravstvu za 20% i eliminisanje neslaganja u platama izme\u0111u
\nrazli\u010ditih kategorija u zdravstvenom sektoru. Oni c\u0301e u \u010detvrtak otic\u0301i u
\nMinistarstvo finansija da iznesu svoje zahteve i upozore da se spremaju za
\ngeneralni \u0161trajk ukoliko im zahtevi ne budu ispunjeni. Spontani protest
\nizazvali su i zaposleni u nekim od devet agencija za mala i srednja preduzec\u0301a
\nu zemlji. Odbili su da rade dva sata i tra\u017ee povec\u0301anje plata na nivo onih u
\nMinistarstvu privrede, s obzirom da neki zaposleni primaju platu od oko 600
\nevra mese\u010dno. I protesti poljoprivrednika i prevoznika su nastavljeni u zemlji,
\niako poslodavci iz domena tvrde da su postigli konsenzus sa ministrom Sorinom
\nGrindjanuom i da je potpisan protokol sa jasnim rokovima, koristan za prevoz i ljudi
\ni robe, \u010dak i za one koji protestuju. Sa strukovnim udru\u017eenjima razgovarao je i
\nministar poljoprivrede Florin Barbu, koji ka\u017ee da u ovom trenutku nema vi\u0161e
\niznetih i nere\u0161enih zahteva poljoprivrednika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar
\npoljoprivrede Florin Barbu imao je u sredu sastanak sa predstavnicima trgovaca
\nna malo, a razgovori su uglavnom bili fokusirani na temu produ\u017eenja mere
\nograni\u010denja dodate vrednosti za osnovnu hranu za jo\u0161 tri meseca. Predstavnici
\nvelikih trgova\u010dkih lanaca predlo\u017eili su uvo\u0111enje mehanizma kojim bi se
\npravovremeno intervenisalo na nekim proizvodima koji registruju velike
\noscilacije cena i da se prestane sa produ\u017eenjem ograni\u010denja dodate vrednosti.
\nMinistar poljoprivrede Florin Barbu najavio je da c\u0301e se, na zahtev trgovaca,
\nrazgovarati o moguc\u0301nosti produ\u017eenja ograni\u010denja dodate vrednosti i sa
\npremijerom Mar\u010delom \u010colakuom. Od 1. avgusta 2023. godine stupila je na snagu
\nhitna uredba o uspostavljanju privremene mere za suzbijanje prekomernog
\nposkupljenja nekih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To se odnosilo na 14
\ngrupa prehrambenih proizvoda, uklju\u010dujuc\u0301i hleb, kravlje mleko, sir, jaja,
\nsuncokretovo ulje, sve\u017ee pilec\u0301e i svinjsko meso.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osobe koje izbegavaju
\nkrivi\u010dno gonjenje, su\u0111enje ili izvr\u0161enje kazne i koje su pobegle iz Rumunije u
\ninostranstvo mogle bi biti u obavezi da plate tro\u0161kove koje je dr\u017eava napravila
\nza njihovo dovo\u0111enje u zemlju. Ministarka pravde Alina Gorgju najavila je
\nuvo\u0111enje u javnu raspravu, na sajtu ministarstva, nacrta zakona u ovom smislu.
\nOna ka\u017ee da repatrijacija odbeglog kriminalca mo\u017ee ko\u0161tati dr\u017eavu do 25.000
\nevra. Samo pro\u0161le godine, Rumunija je potro\u0161ila dva miliona evra novca poreskih
\nobveznika za skoro 600 misija za repatrijaciju osoba pobeglih u inostranstvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pristupanje Rumunije i
\nBugarske \u0161engenskom prostoru, iako delimi\u010dno, dobar je znak, rekao je belgijski
\npremijer Aleksandar De Kru, \u010dija je zemlja preuzela rotirajuc\u0301e predsedavanje
\nSavetom Evropske unije. On je pozdravio napore koje su obe zemlje ulo\u017eile u
\nre\u0161avanju problema \u0160engena i naglasio da se o\u010dekuju sledec\u0301i koraci, ako stvari
\nnastave da idu po planu. Rumunija i Bugarska c\u0301e 31. marta uc\u0301i u evropsku zonu
\nslobodnog kretanja samo sa vazdu\u0161nim i pomorskim granicama. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo narodne
\nodbrane Rumunije nastavic\u0301e i ove godine proveru stanja pripremljenosti
\nstanovni\u0161tva, privrede i nacionalne teritorije za odbranu kroz ve\u017ebe
\nmobilizacije. Ve\u017ebe mobilizacije izvode se iz godine u godinu, u skladu sa
\nva\u017eec\u0301im zakonima o re\u017eimu stanja mobilizacije i pripreme stanovni\u0161tva za
\nodbranu. Ministarstvo narodne odbrane je najavilo da c\u0301e 2024. godine ovakve ve\u017ebe
\nbiti organizovane u \u0161est \u017eupanija. Period i mesto odr\u017eavanja bic\u0301e blagovremeno
\nprecizirani od strane institucija za javno informisanje. Kako je saop\u0161teno iz
\nMinistarstva odbrane, re\u010d je o rutinskim ve\u017ebama, koje imaju za cilj dopunu
\njedinica ljudskim i materijalnim resursima, postizanje akcione kohezije izme\u0111u
\naktivne vojske i rezervista, kao i obuku specifi\u010dnu za svako oru\u017eje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Umrlo je jo\u0161 jedno dete
\nobolelo od ru\u017eeole – saop\u0161tava Nacionalni institut za javno zdravlje Rumunije.
\nRe\u010d je o jednogodi\u0161njoj bebi iz \u017eupanije \u0110ur\u0111u (jug), nevakcinisanoj i oboleloj
\nod drugih bolesti. Pro\u0161le godine su zabele\u017eena jo\u0161 tri smrtna slu\u010daja. Pro\u0161le
\nnedelje je potvr\u0111eno vi\u0161e od 400 infekcija. Ukupno je obolelo oko 3.350. U
\ndecembru pro\u0161le godine u Rumuniji je progla\u0161ena epidemija ru\u017eeole.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj zahteva za dobijanje
\ndr\u017eavljanstva Republike Moldavije (biv\u0161e sovjetske, uglavnom rumunskog govornog
\nstaqnbovnbi\u0161tva) bele\u017ei zna\u010dajan porast u poslednjem periodu, zbog \u010dega vlasti
\nKi\u0161injeva tra\u017ee produ\u017eenje roka do \u0161est meseci za razmatranje prijava. Prema
\nzvani\u010dnim podacima, 70% podnosilaca zahteva su dr\u017eavljani Rusije, a 20%
\nUkrajine. Porast broja zahteva za dr\u017eavljanstvo od strane Rusa ukazuje na
\npoku\u0161aje da se izbegne prijem u vojsku – ka\u017ee analiti\u010dar Anatol Caranu, biv\u0161i
\nambasador Republike Moldavije u Ruskoj Federaciji, a citira Radio Ki\u0161injev.
\nPrema stru\u010dnjacima, Rusija bi mogla da po\u010dne punu mobilizaciju nakon
\npredsedni\u010dkih izbora u martu 2024. godine. Kijev tvrdi da Moskva svakodnevno
\ngubi oko 1.000 vojnika na frontu u napadnutoj Ukrajini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u poslednjih
\n12 godina udvostru\u010dila broj automobila i kamiona i postala evropska dr\u017eava sa
\nnajvec\u0301im porastom broja automobila u odnosu na broj stanovnika, pokazuje
\nanaliza Evropskog statisti\u010dkog zavoda Evrostat. Me\u0111utim, Rumunija je i dalje
\nme\u0111u zemljama sa najmanje automobila po glavi stanovnika u Evropskoj uniji.
\nNajvi\u0161e automobila na hiljadu stanovnika ima u Italiji, 684 vozila. Slede
\nLuksemburg, Finska i Kipar. Na suprotnom polu – Letonija, Rumunija i Ma\u0111arska
\nimaju najmanje automobila na hiljadu stanovnika, u ovom slu\u010daju 417 vozila u
\nRumuniji.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Porodi\u010dni lekari iz brojnih gradova u Rumuniji protestovali su i u sredu, nezadovoljni iznosima koje su vlasti predlo\u017eile za izmirenje usluga. Ka\u017eu da c\u0301e smanjenje bud\u017eeta ordinacija porodi\u010dne medicine imati negativne posledice posebno na pacijente, ali i na ceo zdravstveni sistem. Nacrtom normativnog akta, na javnoj raspravi na sajtu Nacionalne ku\u0107e za zdravstveno osiguranje, predvi\u0111eno […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568961","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n