Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u utorak da je Rumunija bila i da c\u0301e ostati uz Ukrajinu. Izjava je data u Bukure\u0161tu, na godi\u0161njem sastanku sa \u0161efovima diplomatskih misija akreditovanih u Rumuniji. Predsednik je istakao da je, zahvaljujuc\u0301i naporima Bukure\u0161ta, preko 33 miliona tona ukrajinskih \u017eitarica pre\u0161lo preko teritorije zemlje, \u0161to predstavlja preko 60% proizvoda koji su transportovani kroz koridore solidarnosti Evropske unije. Klaus Johanis je tako\u0111e rekao da c\u0301e Rumunija biti uz Republiku Moldaviju i Ukrajinu u pregovara\u010dkom procesu za pristupanje bloku Evropske unije i istakao da je klju\u010dno da dve zemlje nastave da dobijaju finansijsku podr\u0161ku i ekspertizu za institucionalnu konsolidaciju i investiciono okru\u017eenje. \u0160to se ti\u010de situacije na Bliskom istoku, predsednik je izrazio podr\u0161ku re\u0161enju postojanja dve dr\u017eave, kako bi se po\u0161tovale legitimne te\u017enje palestinskog naroda, kao i pravo na bezbednost Dr\u017eave Izrael. Predsednik Johanis je podsetio da je, u kontekstu sukoba u Pojasu Gaze, Rumunija tako\u0111e izvela veoma te\u0161ku operaciju pru\u017eanja pomoc\u0301i i podr\u0161ke\u201d tamo\u0161njim gra\u0111anima Rumunije. Tako\u0111e bih \u017eeleo da iskoristim ovu priliku da se zahvalim rumunskim vlastima uklju\u010denim u operaciju evakuacije ugro\u017eenih rumunskih dr\u017eavljana, kao i partnerima iz Izraela, Egipta, Katara i Jordana na pru\u017eenoj podr\u0161ci\u201c, rekao je Klaus Johanis.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumuni c\u0301e u sredu, 24. januara, obele\u017eiti 165. godina od Ujedinjenja rumunskih kne\u017eevina, Moldavije i Vla\u0161ke, pod vo\u0111stvom vladara Aleksandra Joana Kuze. U velikim gradovima zemlje bic\u0301e organizovane vojne i verske ceremonije, predstave, izlo\u017ebe, posete muzejima i drugim kulturnim institucijama. U Fok\u0161anju, na jugoistoku, Ujedinjenje kne\u017eevina \u0107e biti obole\u017eeno bogatim programom koji c\u0301e obuhvatiti defile Po\u010dasnog odreda i tradicionalno Kolo Ujedinjenja na Centralnom gradskom trgu. U Ja\u0161iju, na severoistoku, bic\u0301e odr\u017eana ceremonija kod statue vladara Aleksandra Joana Kuze i vojna parada. U Bukure\u0161tu, u Rumunskom Ateneumu, odr\u017eac\u0301e se koncert Filharmonije \u0110or\u0111e Enesku\u201d. U januaru 1859. godine Aleksandar Joan Kuza je izabran za vladara i Moldavije i Vla\u0161ke, a prema Ustavu iz 1866. godine Ujedinjene kne\u017eevine su po\u010dele da se zvani\u010dno nazivaju Rumunija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih poslova Republike Moldavije, zamenik premijera Niku Popesku, imao je u utorak sastanak u Bukure\u0161tu sa rumunskom koleginicom Luminicom Odobesku, kao i sa drugim zvani\u010dnicima. U fokusu razgovora bilo je produbljivanje partnerstva dveju dr\u017eava, ali i proces kroz koji Ki\u0161injev mora da pro\u0111e na putu integracije u Evropsku uniju. Odobesku je navela da se demokratske institucije mogu ja\u010dati samo saradnjom, a Rumunija c\u0301e nastaviti da bude najaktivniji podr\u017eavalac Republike Moldavije u Evropi i svetu. Popesku je sa svoje strane naglasio da c\u0301e samo zajedno sa Rumunijom njegova zemlja moc\u0301i da ostvari cilj integracije u Evropsku uniju. Evropski savet je u decembru pro\u0161le godine preporu\u010dio po\u010detak pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku izjavila je u ponedeljak u Briselu da dr\u017eave Evropske unije moraju upotrebiti sva sredstva\u201c da pomognu Ukrajini u ratu protiv Rusije. Ona je u\u010destvovala na Savetu za spoljne poslove (CAE) i precizirala da Ukrajina mora da ostane prioritet na dnevnom redu Evropske unije. Va\u017eno je nastaviti pritisak na Moskvu, a Rumunija podr\u017eava novi paket sankcija Rusiji, dodala je rumunska zvani\u010dnica. Na terenu se borbe nastavljaju, a Rusija je jutros raketama napala Kijev i Harkov.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e od 2.000 Vijetnamaca radi u Rumuniji sa va\u017eec\u0301im dokumentima — rekao je predsednik Privredne komore Rumunije Mihaj Daraban na Rumunsko-vijetnamskom ekonomskom forumu, koji je odr\u017ean u Bukure\u0161tu, u prisustvu \u010delnika vlade iz Hanoja, Fam Min \u010cina. Daraban je zatra\u017eio od donosioca odluka iz dve zemlje da stvore okvir za obezbe\u0111ivanje ugovora o radu, jer je rumunskoj privredi potrebna radna snaga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Turski parlament je u sredu raspravljao o ratifikaciji pristupanja \u0160vedske NATO-u, objavio je u ponedeljak privatni kanal CNN Turk, a navodi Frans pres. Spoljnopoliti\u010dki odbor turskog parlamenta odobrio je ratifikaciju pro\u0161log meseca, ali plenarna sednica tek treba da bude objavljena pre nego \u0161to predsednik Red\u017eep Tajip Erdogan potpi\u0161e protokol. Turska i Ma\u0111arska su jedine zemlje \u010dlanice NATO-a koje jo\u0161 nisu ratifikovale pristupanje \u0160vedske Alijansi. Ankara je navela nedostatak saradnje stokholmske vlade u izru\u010divanju Turskoj nekih osoba za koje smatra da su povezani sa teroristi\u010dkim organizacijama, posebno u kurdskom podru\u010dju, a Budimpe\u0161ta zamera \u0161vedskim politi\u010darima \u0161to imaju naviku da kritikuju konzervativnu vladu koju vodi Viktor Orban, napominje Frans Pres.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar za ljudska prava i nacionalne manjine Srbije Tomislav \u017digmanov \u010destitao je pripadnicima rumunske manjine u Srbiji Dan nacionalne kulture koji se obele\u017eava 15. januara. To je jedna od \u010detiri proslave rumunske manjine u Srbiji i ustanovljena je u znak sec\u0301anja na ro\u0111enje velikog rumunskog pesnika Mihaja Emineskua. Prema popisu stanovni\u0161tva iz 2022. godine, podsec\u0301a Agencija BETA, u Srbiji \u017eivi 23.044 Rumuna, \u0161to predstavlja 0,35% stanovni\u0161tva. U centralnoj Srbiji, oko Negotina (Timo\u010dka Krajna), \u017eivi 3.449 Rumuna, a u Vojvodini, u Ju\u017enom Banatu, 19.595. Najvi\u0161e Rumuna \u017eivi u Pan\u010devu, Alibunaru, Zrenjaninu i Beogradu. Me\u0111u najpoznatijim Rumunima u Srbiji su pisac Vasko Popa i stonoteniser Ilije Lupulesku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Florin Vasiloni, generalni konzul Rumunije u Segedinu, u Ma\u0111arskoj, prisustvovao je 19. januara otvaranju izlo\u017ebe renomiranog bosanskohercegova\u010dkog umetnika Borka Mo\u010devi\u0107a u palati Reok u Segedinu. Na skupu povodom imenovanja \u0110or\u0111a Toroka (predsednika Ma\u0111arsko-srpske privredne komore) za po\u010dasnog konzula Bosne i Hercegovine u Segedinu prisutvovali su Biljana Gutic\u0301-Bjelica, ambasadorka Bosne i Hercegovine u Budimpe\u0161ti, Kalman Ferenc, specijalni predstavnik za susedsku politiku u Ministarstvu spoljnih poslova i trgovine Ma\u0111arske, Dalibor Milenkovic\u0301, sve\u0161tenik Srpske pravoslavne crkve u Segedinu, po nacionalnosti Srbin, ro\u0111en u Rumuniji, kao i okru\u017ene i lokalne vlasti iz Segedina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Srbi iz Arada proslavi\u0107e 26. januara dan Svetog Save na sceni Aradske filharmonije. Temi\u0161varski Srbi proslavic\u0301e Svetog Savu 27. januara, u Rumunskoj Operi u gradu. A dan Svetog Save Srbi iz Re\u0161ice proslavic\u0301e, kroz priredbu 28. januara, u Dvoru kulture. Na scenama tri grada nastupic\u0301e brojni ansambli i orkestri tambura\u0161a iz banatskih gradova, kao i u\u010denici. Sveti Sava (1175 \u2014 27. januar 1235) bio je srpski princ Zahumlja i pravoslavni monah, prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve, tvorac srpske knji\u017eevnosti i zakonodavstva, osniva\u010d svetogorskog manastira Hilandara i diplomata. Zamona\u0161io se u mladosti, primiv\u0161i ime Sava, a njegovo svetovno ime bilo je Rastko Nemanjic\u0301. Bio je najmla\u0111i sin srpskog vladara Stefana Nemanije iz kraljevske ku\u0107e Nemanji\u0107a. Smatra se jednom od najzna\u010dajnijih li\u010dnosti u srpskoj istoriji, a Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala. Njegov \u017eivot i privr\u017eenost srpskom narodu tuma\u010deni su u mnogim umetni\u010dkim delima od srednjeg veka do danas. Saborna crkva Svetog Save u Beogradu nosi njegovo ime i najvec\u0301a je crkva u pravoslavnom svetu. Sveti Sava, duhovni pokrovitelj srpskih \u0161kola, praznuje se svake godine 27. januara (14. januara po julijanskom kalendaru). Njegove mo\u0161ti nalaze se u Sabornoj crkvi koja nosi njegovo ime, u glavnom gradu Srbije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u utorak da je Rumunija bila i da c\u0301e ostati uz Ukrajinu. Izjava je data u Bukure\u0161tu, na godi\u0161njem sastanku sa \u0161efovima diplomatskih misija akreditovanih u Rumuniji. Predsednik je istakao da je, zahvaljujuc\u0301i naporima Bukure\u0161ta, preko 33 miliona tona ukrajinskih \u017eitarica pre\u0161lo preko teritorije zemlje, \u0161to predstavlja preko 60% […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568965","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n