\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je niz mera u cilju re\u0161avanja pritu\u017ebi koje su poslednjih nedelja izvele poljoprivrednike i prevoznike na ulice. Izdvojen je novac za subvencije uzgajiva\u010dima muznih krava, bivola, \u017eivine i svinja, a a\u017eurirana je i subvencija za dizel koji se koristi u poljoprivredi. Novac c\u0301e biti ispla\u0107en poljoprivrednicima do kraja juna ove godine. Za poljoprivrednike pogo\u0111ene su\u0161om 2023. godine, vlada je usvojila hitnu uredbu koja \u0107e omoguc\u0301iti farmerima odlaganje otplate rata bankama. Odlu\u010deno je i da se promeni zakonski okvir tako da se voza\u010di kamiona vi\u0161e nec\u0301e ka\u017enjavati zbog isteka roka putarine u slu\u010daju dugog \u010dekanja na grani\u010dnim prelazima, a \u0161to se ti\u010de zaposlenih u zdravstvu, odlu\u010deno je da se bu\u0111et za li\u010dne dohotke ove godine pove\u010da za 20%.<\/p>\n
<\/p>\n
Proizvodnja vozila u Rumuniji zabele\u017eila je rekordan rast pro\u0161le godine i prema\u0161ila je za vi\u0161e od 4% ukupan broj automobila u 2019. Adrijan Sandu, generalni sekretar Udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da automobila u Rumuniji, smatra da je ovo povec\u0301anje bilo moguc\u0301e zahvaljujuc\u0301i naporima dve fabrike, Dacia i Ford, da prona\u0111u re\u0161enja za krizu elektronskih komponenti. I Dacia i Ford timovi su dali sve od sebe da obezbede optimalan protok snabdevanja komponentama, tako da, na pozadini konstantne tra\u017enje, imamo ovo povec\u0301anje proizvodnje, \u010dime smo 2023. zabele\u017eili novi rekord proizvodnje vozila u Rumuniji, oko 513.000 jedinica, rekao je Adrijan Sandu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar spoljnih i evropskih poslova
<\/p>\n
Dr\u017eave Evropske unije treba da se fokusiraju na borbu protiv trgovine drogom u lukama, na integrisanoj osnovi na me\u0111unarodnom nivou, izjavio je u \u010detvrtak ministar unutra\u0161njih poslova Republike Rumunije Katalin Predoju u Briselu. Prisutan na neformalnom sastanku Saveta za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove, on je napomenuo da je u Rumuniji organizovana radna grupa koja integri\u0161e nekoliko institucija koje su zadu\u017eene za spre\u010davanje i borbu protiv trgovine drogom. Katalin Predoju je izjavio da, kao \u0161to trgovci drogom rade u mre\u017eama na me\u0111unarodnom nivou, strukture za borbu protiv ove pojave moraju biti organizovane na isti na\u010din, a Rumunija c\u0301e biti u prvoj liniji ove borbe. Istovremeno, on je pozdravio odluku koju je Savet doneo pro\u0161le godine da pro\u0161iri \u0161engenski prostor vazdu\u0161nim i pomorskim granicama Rumunije i Bugarske.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Za programa Prva Ku\u0107a u Rumuni, ove godine, dr\u017eava je izdvojila ukupan limit garancija od milijardu leja – oko 200 miliona evra, mogu se prijaviti i finansijeri koji nisu u\u010destvovali u prethodnoj godini. ,,Prva Ku\u0107a“ 2024, kako se sada zove program, odobrava se u lejima, za kupovinu jedne kuc\u0301e, a maksimalna vrednost kredita je 66.500 evra za kuc\u0301u \u010dija je cena maksimalno 70.000 evra, a depozit je 5%. Za stambene jedinice \u010dija je maksimalna cena 140.000 evra, maksimalna vrednost kredita je 119.000evra, a depozit je 15%. Od 2009. godine, kada je ovaj program pokrenut, vi\u0161e od 330.000 gradjana Rumunije je dobilo kredite za kupovinu kuc\u0301e. Uglavnom su to bili mladi ljudi od 26 do 35 godina. Najvi\u0161e finansiranja tra\u017eeno je za stanove povr\u0161ine od 50 do 100 kvadrata, po cenama od 50.000 do 100.000 evra.Program je direktno doprineo stabilizaciji i sazrevanju tr\u017ei\u0161ta nekretnina, kao i hipotekarnog tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n
Evropska investiciona banka potpisala je sa austrijskom kompanijom kredit od 40 miliona evra za postavljanje skoro 8.500 stanica za punjenje elektri\u010dnih vozila u Rumuniji, Bugarskoj i Litvaniji. Postavljanje stanica \u0107e se sprovoditi u naredne tri godine, kao podr\u0161ka zelenoj mobilnosti i ciljevima Zelenog pakta Evropske unije u vezi sa odr\u017eivim transportom i dekarbonizacijom. Projekat je podr\u017ean od strane InvestEU programa i ima za cilj da do 2025.godine bude postavljeno milion javnih stanica za punjenje elektri\u010dne energije i alternativnih goriva u 27 dr\u017eava \u010dlanica Unije. Ova investicija c\u0301e tako\u0111e doprineti smanjenju emisije gasova staklene ba\u0161te i zaga\u0111enje vazduha u urbanim sredinama u tri dr\u017eave.<\/p>\n
U Rumuniji je za nedelju dana od gripa preminulo 18 osoba, a od po\u010detka hladne sezone ukupno je umrlo 40 osoba. Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, od 15. januara do danas registrovano je preko 120.000 slu\u010dajeva respiratornih infekcija respiratornih i skoro 7.000 slu\u0107ajeva gripa, a bolnice se suo\u010davaju sa porastom broja pacijenata u jedinicama Hitne pomo\u0107i. Najmla\u0111i pacijenti su bebe stare samo nekoliko dana. Zbog nedostatka kreveta, lekari su prinu\u0111eni da odlo\u017ee hospitalizaciju pojedinih pacijenata. Ne\u0161to vi\u0161e od milion ljudi vakcinisano je protiv gripa ove sezone, od kojih je vec\u0301ina imala koristi od programa kompezovanih i besplatnih lekova.<\/p>\n
\u0160vedska nec\u0301e pregovarati sa Ma\u0111arskom o zahtevu za ulazak u NATO, koji Budimpe\u0161ta do sada nije ratifikovala, ostajuc\u0301i jedina \u010dlanica Alijanse koja to nije u\u010dinila – rekao je u petak \u0161vedski premijer Ulf Kristersson, javlja Rojters. \u0160vedska je, zajedno sa Finskom, podnela zahtev za pridru\u017eivanje alijansi 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali su njen ulazak blokirale Turska i Ma\u0111arska. Predsednik Turske Red\u017eep Tajip Erdogan potpisao je u \u010detvrtak dokumente kojima se ratifikuje \u0107lanstvo \u0160vedske u NATO-o. \u0160vedski i ma\u0111arski premijer sastac\u0301e se sledec\u0301e nedelje na sastanku Evropskog saveta u Briselu, ali je Kristersson rekao da \u0160vedska nec\u0301e davati nikakva nova obec\u0301anja NATO-u.<\/p>\n
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokrenula je strate\u0161ki dijalog o buduc\u0301nosti poljoprivrede u EU. Inicijativa ne podrazumeva dono\u0161enje odluka, vec\u0301 se fokusira samo na debate o zajedni\u010dkoj viziji zemalja \u010dlanica u pogledu poljoprivrede politike. Grupa za strate\u0161ki dijalog i za buduc\u0301nost evropske poljoprivrede je nova platforma na koju su pozvani da u\u010destvuju svi oni koji su uklju\u010deni ili pod uticajem poljoprivrednih politika u svim dr\u017eavama \u010dlanicama, svi tipovi farmera, potro\u0161a\u010di, ekolo\u0161ke organizacije, nau\u010dnici ili finansijske institucije. . Razgovori se odvijaju u kontekstu u kojem protesti poljoprivrednika dobijaju na zamahu u nekoliko evropskih dr\u017eava, kao \u0161to su Rumunija, Poljska, Nema\u010dka, \u0160panija, Litvanija, Holandija i Francuska. Glavni problemi evropskih farmera odnose se na uticaj ekolo\u0161kih politika EU i priliv ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda u EU, koji uti\u010du na produktivnost i konkurentnost farmera.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada u Bukure\u0161tu usvojila je niz mera u cilju re\u0161avanja pritu\u017ebi koje su poslednjih nedelja izvele poljoprivrednike i prevoznike na ulice. Izdvojen je novac za subvencije uzgajiva\u010dima muznih krava, bivola, \u017eivine i svinja, a a\u017eurirana je i subvencija za dizel koji se koristi u poljoprivredi. Novac c\u0301e biti ispla\u0107en poljoprivrednicima do kraja juna […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568967","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nSlova\u010dke Juraj Blanar izjavio je u utorak u Bukure\u0161tu da njegova zemlja
\npodr\u017eava puno pristupanje Rumunije \u0161engenskom prostoru, po\u0161to je ispunila sve
\nkriterijume. Ministar Juraj razgovarao je sa rumunskom koleginicom Luminicom
\nOdobesku , a prioritetna tema na dnevnom redu razgovora bila je i
\nintenziviranje saradnje u oblastima poput energetike, infrastrukture,
\nautomobilske i odbrambene industrije ili turizma. Razgovarano je i o ja\u010danju
\nsaradnje u oblasti bezbednosti i odbrane. Ministri dve zemlje su potpisali
\nbilateralni program u oblasti obrazovanja.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n