Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravic\u0301e u Briselu u sredu i \u010detvrtak. \u0160ef dr\u017eave c\u0301e u sredu u\u010destvovati na ceremoniji odavanja po\u010dasti koju organizuje Evropska komisija u znak sec\u0301anja na \u017daka Delora (1925-2023), biv\u0161eg predsednika Evropske komisije od 1985. do 1995. godine, a u \u010detvrtak na specijalnom sastanku Evropskg saveta. Glavna tema sastanka Saveta je postizanje koncenzusa na nivou zajednice o glavnim elementima u paketu za reformu Vi\u0161egodi\u0161njeg finansijskog okvira 2021-2027. Najva\u017enije odluke odnose se na podr\u0161ku Ukrajini, na svim nivoima, uklju\u010dujuc\u0301i i vojnu pomo\u0107 preko Evropskog mirovnog fonda, u skladu sa potrebama Ukrajine. Klaus Johanis c\u0301e se \u010dvrsto zalo\u017eiti da Ukrajina ostane glavni prioritet na dnevnom redu EU.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Indeks percepcije korupcije 2023, koji svake godine objavljuje Transparensi interne\u0161enel, pokazuje da je vec\u0301ina zemalja napravila mali ili nikakav napredak u borbi protiv korupcije u javnom sektoru. Na nivou Evropske unije, antikorupcijski napori su stagnirali ili su u padu u vec\u0301ini dr\u017eava \u010dlanica. Prosek EU ostaje konstantan u poslednjih pet godina i iznosi 64 poena. Sa 46 poena od moguc\u0301ih 100, Rumunija je i dalje me\u0111u zemljama EU sa najlo\u0111ijim rezultatima, pored Bugarske (45 poena) i Ma\u0111arske (42 poena), \u0161to odra\u017eava zna\u010dajne nedostatke u vladavini prava. Na nivou dr\u017eava \u010dlanica EU, utvr\u0111eno je da mere za borbu protiv korupcije i dalje su bile podrivane oslabljenim mehanizmima kontrola i ravnote\u017ea, koji imaju za cilj da obezbede kontrolu i ravnote\u017eu u vladavini prava. U nekoliko zemalja, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, postoji veliki jaz izme\u0111u zakonskih odredbi i na\u010dina na koji se one sprovode. \u0160to se ti\u010de Romunije Transperenci International preporu\u010duje a\u017euriranje zakonodavstva u oblasti javnog integriteta, pobolj\u0161anje transparentnosti organizacije i dono\u0161enja odluka, uklju\u010dujuc\u0301i efikasne javne konsultacije i pobolj\u0161anje pristupa informacijama od javnog interesa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Stopa nezaposlenosti u Rumuniji je na kraju pro\u0161le godine iznosila 2,93%, \u0161to je za 0,12 procentnih poena ni\u017ea u odnosu na isti period 2022. Prema podacima centralizovanim od strane Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje, na kraju decembra 2023. godine ukupan broj registrovanih nezaposlenih osoba iznosio je 235.636. \u0160to se ti\u010de prebivali\u0161ta, u ruralnoj sredini zabele\u0161eno je skoro 68.000 nezaposlenih, a u gradskoj 167.000.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Misija Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Jan Kes Martijn, boravi u Bukure\u0161tu, kako bi izvr\u0161ila novu procenu ekonomije. Misija se odr\u017eava \u010detiri meseca nakon prethodne posete i ima savetodavnu ulogu. MMF procenjuje ekonomski rast Rumunije od 2,3% ove godine i bud\u017eetski deficit od 6% BDP-a. MMF bukure\u0161tanskim vlastima preporu\u010duje dodatne reforme, posebno u oblasti oporezivanja. Eksperti MMF-a su pro\u0161le jeseni objasnili i da su glavne mere o kojima bi vlasti u Bukure\u0161tu trebalo da razmi\u0161ljaju ukidanje poreskih olak\u0161ica i privilegija, spovedjenje efikasne mere PDV-a, reforma poreza na imovinu i da podstaknu tranzicije ka ekonomiji sa niskom emisijom ugljenika. Trenutno Rumunija nema sporazum o finansiranju sa MMF-om.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji, sindikalci zdravstva najavili su da nastavljaju proteste, jer smatraju da je trenutna ponuda Vlade nedovoljna. Predstavnici Saveza sanitarne solidarnosti rekli su da c\u0301e im Izvr\u0161na vlast obezbediti prose\u010dno povec\u0301anje primanja za ovu godinu od svega 13,9%, \u0161to je manje od povec\u0301anja koje su tra\u017eili. Tako\u0111e, po mi\u0161ljenju sindikalaca, Vladin predlog ne zadovoljava nijedan od zahteva u pogledu profesionalnog \u017eivota ili povec\u0301anja kvaliteta medicinskog statuta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pripadnici srpske manjine u Rumuniji obelezili su 27. januara slavu Svetog Savu. Na Savindan, na na\u0161 nacionali praznik, potvr\u0111umo na\u0161 identitet, kroz koji se svake godine obnavljamo kao licnosti i kao narod, budimo slo\u017eni delujmo u svetosavskom duhu, po pozivu Svetog Save, na\u0161eg prvog u\u010ditelja i podr\u017eimo jedinu srpsku gimnaziju svojim prilogom na Svetosavskoj akademiji i tradicionalnom balu, napisao je Savez Srba u Rumuniji. U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji, 27. januara 2024. godine u Nacionalnoj rumunskoj operi u Temi\u0161varu, odr\u017eana je Svetosavska akademija. Prisutnima su se obratili izaslanik predsednika Republike Srbije Dejan Savi\u0107, savetnik premijera Rumunije Andrej Jon Ungar, ministar bez portfelja zadu\u017een za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom \u0110or\u0111e Mili\u0107evi\u0107, ambasador Stefan Toma\u0161evi\u0107, zamenik gradona\u010delnika Temi\u0161vara Kosmin Tabara, a u ime predsednika Rumunije Klausa Johanisa pro\u010ditano je pismo \u010destitke. Ambasador Toma\u0161evi\u0107 je u svom obra\u0107anju podsetio da se ovogodi\u0161nja Svetosavska akademija odr\u017eava 805 godina nakon \u0161to je Srpska pravoslavna crkva na \u010delu sa njenim arhipeiskopom Svetim Savom postala samostalna. Podsetio je da se Dan Svetog Save u Rumuniji obele\u017eava i kao Dan srpskog jezika u Rumuniji. Svetosavske sve\u010danosti odr\u017eane su 26. januara u Aradu i 28. januara u Re\u0161iti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Povodom praznika Svetog Save, duhovnog zastitnika prosvetnih ustanova, Savez Srba u Rumuniji uru\u010dio je poklon pakete predskolarcima, u\u010denicima i zaposlenima u srpskim obrazovnim ustanovama u Temi\u0161varu. U\u010denici jedine srpske gimnazije u \u200b\u200bRumuniji Dositej Obradovic\u0301\u201c, iz Temi\u0161vara, izveli su priredbu u \u010dast Svetog Save, \u0161kolske slave, velikog duhovnog za\u0161titnika srpskog naroda. Sveti Sava je bio najveci srpski prosvetitelj, za\u0161titnik \u0161kole, ucenika i djaka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U\u010denici srpskog odeljenja Tehnoloske gimnazije Dunavska Klisura\u201c u Novoj Moldavi i njihove kolege koje u\u010de srpski jezik kao nastavni predmet, prigodnom priredbom obelezili su Dan Svetog Save, koji je podigao tri manastira Bazja\u0161, Zlatica i Ku\u0161ic\u0301 u blizini Derdapske klisure.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Savet okruga Dol\u017e zapo\u010deo je, u Bugarskoj i Srbiji kampanju promocije evropskih destinacija Me\u0111unarodnog aerodroma \u0110or\u0111e Konstantinesku\u201c iz Krajove. Rukovodstvo \u017dupanijskog vec\u0301a i predstavnici Aerodroma Krajova imali su sastanak sa predstavnicima vlasti, poslovnog okru\u017eenja, civilnog dru\u0161tva iz Vidina i Montane, kojima su predstavili prednosti vazdu\u0161nog saobrac\u0301aja sa ovog aerodroma, vazdu\u0161nog \u010dvori\u0161ta juznog dela Dunava, kako za bugarsku, tako i za srpsku stranu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Vec\u0301a okruga Dol\u017e Kosmin Vasile izjavio je da je tokom vremena mnogo bugarskih i srpskih dr\u017eavljana koristilo usuge aerodroma Krajova. Nalazimo se u neposrednoj blizini sto zna\u010di da su tro\u0161kovi znatno manji od usluga drugih obli\u017enji aerodroma kao \u0161to su letovi, presedanja, udaljenost. Posluje sa niskotarifnim kompanijama, jer je i finansijski deo va\u017ean za sve. Na primer, cena povratne karte Brisel -Krajova kosta manje od 20 evra, \u0161to zna\u010di jeftinija je od benzina ili dizela koji nam je potreban do Sofije. Aerodrom Krajova ima redovne avio linije do 12 evropskih destinacija, rekao je predsednik Vec\u0301a \u017eupanije Dolz.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Direktor aerodroma Krajova Sorin Manda izjavio je da iako se se grad Krajova nalazi na jednakoj udaljenosti izmedju Bukure\u0161ta i Beograd ili Bukure\u0161ta i Sofije, poslednjih godina uo\u010deno je smanjene broj bugarskih i srpskih putnika. Otvorili smo dva nova terminala, sa vec\u0301im prostorima za putnike, a pro\u0161la godina je bila najbolja godina u istoriji aerodroma Krajova, sa skoro 600.000 putnika. Aerodrom Krajova se modernizuje, u ovom periodu ima koristi od investicija od preko 150 miliona evra, rekao je Sorin Manda. Cene povratne karte krec\u0301u se od 10-12 evra. Prilikom izgradnje novog aerodroma, posebno smo mislimo na putnike te su na\u0161e aerodromske takse za avio-kompanije veoma niske. Krajova je bezbedan grad, aerodrom ima prostran parking, pod video nadzorom 24 sata dnevno po ceni od nekoliko evra nedeljno. Tokom letnje sezone dostupna su \u010darter letovi za Antaliju, Tunis, Rodos, Krit , Istanbul, naveo je Sorin Manda.Sli\u010dni sastanci za promociju aerodroma Krajova bic\u0301e organizovani u Plevni i Vraci, u Bugarskoj, ali i u Srbiji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravic\u0301e u Briselu u sredu i \u010detvrtak. \u0160ef dr\u017eave c\u0301e u sredu u\u010destvovati na ceremoniji odavanja po\u010dasti koju organizuje Evropska komisija u znak sec\u0301anja na \u017daka Delora (1925-2023), biv\u0161eg predsednika Evropske komisije od 1985. do 1995. godine, a u \u010detvrtak na specijalnom sastanku Evropskg saveta. Glavna tema sastanka Saveta je postizanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468838,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568969","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n