Zaposleni u stotinama op\u0161tina u Rumuniji danas su stupili u \u0161trajk upozorenja, nezadovoljni nivoom plata. Prema podacima nacionalnog Sindikata solidarnosti op\u0161tina i gradova u Rumuniji, skoro 11.000 zaposlenih iz preko 800 gradskih ku\u0107a u zemlji slo\u017eilo se sa ovim protestom. U slu\u010daju da glavni zahtev ne bude re\u0161en u njihovu koristi, zaposleni u seoskim op\u0161tinama i manjim mestima su upozorili da c\u0301e 5. februara krenuti u generalni \u0161trajk. S druge strane, sindikalci iz zdravstva su najavili da c\u0301e nastaviti proteste, jer smatraju nedovoljnom dosada\u0161nju ponudu vlade Bukure\u0161ta za povec\u0301anje prose\u010dne zarade za ovu godinu za 13,9%. Savez sanitarne solidarnosti je obavestio Vladu o svojoj nameri da pokrene generalni \u0161trajk. Predstavnici Saveza smatraju da je od ovog trenutka, po zakonu, Vlada du\u017ena da pregovara sa sindikalcima i da ima 10 dana da izbegne izbijanje radnog sukoba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je 2023. godinu zaklju\u010dila sa bud\u017eetskim deficitom od 5,68% bruto domac\u0301eg proizvoda, a trebna uzeti u obzir da je pri sastavljanju dr\u017eavnog bud\u017eeta za pro\u0161lu godinu uzet u obzir nivo od 4,4%. U isto vreme, me\u0111utim, deficit je ispod onog koji je Evropska komisija predvidela u jesenjoj prognozi, odnosno 6,3%. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je razlika izme\u0111u prihoda i rashoda bila skoro 18 milijardi evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa 46 poena od 100, Rumunija nastavlja da se svrstava me\u0111u zemlje Evropske unije sa najlo\u0161ijim rezultatima po pitanju sprovo\u0111enja antikorupcijskih mera, prema Indeksu percepcije korupcije koji sprovodi Transparency International. Preporuke organizacije za Rumuniju uklju\u010duju a\u017euriranje zakonodavstva u oblasti javnog integriteta, pobolj\u0161anje transparentnosti organizacija i dono\u0161enja odluka, standardizaciju i poja\u0161njenje administrativnih procedura.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis trenutno je u Briselu. \u0160ef dr\u017eave je u sredu u\u010destvovao na ceremoniji odavanja po\u010dasti koju Evropska komisija organizuje u znak sec\u0301anja na \u017daka Delora (1925 \u2013 2023), biv\u0161eg predsednika Evropske komisije od 1985. do 1995. godine, a u \u010detvrtak \u0107e prisustvovati na vanrednom sastanku Evropskog Saveta. Glavna tema razgovora na sednici Saveta je postizanje saglasnosti na nivou bloka zajednice u vezi sa glavnim elementima revizionog paketa Vi\u0161egodi\u0161njeg finansijskog okvira koji se odnosi na period 2021-2027. Najva\u017enije odluke su one koje se ti\u010du podr\u0161ke Ukrajini, u svim dimenzijama, uklju\u010dujuc\u0301i i vojnu podr\u0161ku kroz Evropski mirovni fond, u skladu sa potrebama Ukrajine. Klaus Johanis c\u0301e se \u010dvrsto zalo\u017eiti da Ukrajina ostane glavni prioritet na dnevnom redu Evropske Unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O uspostavljanju Saveta za strate\u0161ku saradnju na visokom nivou Rumunija-Turska razgovarali su u sredu u Bukure\u0161tu ministri spoljnih poslova dve zemlje – Luminica Odobesku i Hakan Fidan. Re\u010d je o inicijativi koja nedvosmisleno ilustruje zna\u010daj koji obe dr\u017eave daju strate\u0161koj dimenziji bilateralnih odnosa, naglasila je Odobesku. Ona je zahvalila Turskoj na u\u010de\u0161c\u0301u u misijama vazdu\u0161ne policije u Rumuniji i na odluci da se u Crnom moru stvori grupa za pomorsko deminiranje. Luminica Odobesku rekla je svom turskom kolegi da je pobeda Ukrajine u ratu koji je zapo\u010dela Rusija od vitalnog zna\u010daja za bezbednost i stabilnost crnomorskog regiona. Hakan Fidan je sa svoje strane istakao dobre odnose dve zemlje u oblasti bezbednosti i odbrane, podsec\u0301ajuc\u0301i da je Rumunija od njegove zemlje kupila vojne sisteme. On je izjavio da je veoma zadovoljan uspehom turskih kompanija u Rumuniji, \u010diji je cilj da 2025. godine obim bilateralne trgovine dostigne 15 milijardi dolara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku zatra\u017eio je od ministra finansija Mar\u010dela Bolo\u0161a da u narednim danima predstavi uticaj ukidanja poreza na penzije koje iznose izme\u0111u 2.000 i 3.000 leja. \u010colaku je rekao da \u010deka da ti podaci odlu\u010de da li bud\u017eet Rumunije dozvoljava takvu meru. Izvr\u0161na vlast je tako\u0111e produ\u017eila za dva meseca ograni\u010denje komercijalnog dodatka na maksimalno 20% za neke osnovne namirnice. Sa liste je skinuto pet proizvoda i uvedena su dva nova – d\u017eem i puter, namirnica koja je zna\u010dajno poskupela u poslednjih godinu dana. Tako\u0111e danas, Kabinet ministara odlu\u010dio je da povec\u0301a maksimalnu granicu prihoda do koje osoba mo\u017ee da koristi materijalnu podr\u0161ku u vidu elektronskih socijalnih vau\u010dera za hranu i tople obroke sa 1.700 na 2.000 leja. Ove godine socijalni vau\u010der za elektronsku podr\u0161ku ima nominalnu vrednost od 250 leja i dodeljuje se jednom u dva meseca. Korisnici su penzioneri iz javnog penzijskog sistema, kao i osobe sa te\u0161kim ili umerenim invaliditetom, \u010dija su mese\u010dna primanja manja ili jednaka 2.000 leja. I na kraju, ali ne i manje va\u017eno, Vlada je odlu\u010dila da nastavi program Nova kuc\u0301a\u201c, sa ukupnim iznosom garancije od milijardu leja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji se pro\u0161le godine dogodilo 4.500 te\u0161kih saobrac\u0301ajnih nesrec\u0301a, u kojima je poginulo vi\u0161e od 1.500 ljudi i te\u0161ko je povre\u0111eno skoro 3.600, prema podacima rumunske policije. Njima se dodaje oko 400.000 lakih nezgoda. Koalicija za bezbednost na putevima, koju \u010dini vi\u0161e od 35 organizacija i stru\u010dnjaka, koji su nastojali da doprinesu smanjenju u\u010destalosti i te\u017eine saobrac\u0301ajnih nesrec\u0301a, pokazuje da je Rumunija lider u saobrac\u0301ajnim nezgodama u Evropskoj uniji, a brojke su je pretvroile u dr\u017eavu sa sabra\u0107ajnom nesre\u0107om svakog minuta. Koalicija predla\u017ee, izme\u0111u ostalog, opremanje Saobrac\u0301ajne policije neozna\u010denim vozilima, po modelu najbolje prakse u Evropskoj uniji i uvo\u0111enje automatskog sistema video kamera, uklju\u010dujuc\u0301i i gradske sredine, uz automatske kazne.<\/p>\n
Evropska komisija najavila
\nje dve mere podr\u0161ke poljoprivrednicima, u kontekstu \u0161irenja njihovih protesta.
\nIstovremeno, za jo\u0161 godinu dana produ\u017eeni su kapaciteti za izvoz iz Ukrajine i
\nRepublike Moldavije. Komisija je obezbedila dva za\u0161titna mehanizma u slu\u010daju da
\njeftin ukrajinski uvoz uti\u010de na tr\u017ei\u0161ta zemalja \u010dlanica. Prvi mehanizam dolazi
\nkao rezultat zahteva dr\u017eava koje se grani\u010de sa Ukrajinom, uklju\u010dujuc\u0301i
\nRumuniju, na koje su uticali obim i niska cena \u017eitarica iz Ukrajine. To je
\nslu\u010daj sa pro\u0161logodi\u0161njim problemima sa ukrajinskim izvozom p\u0161enice, kukuruza,
\nsuncokreta i uljane repice. Dakle, ako su jedna ili vi\u0161e dr\u017eava ozbiljno
\npogo\u0111ene, one mogu da predlo\u017ee mere za ograni\u010davanje ulaska ukrajinskih
\nproizvoda. Druga za\u0161titna mera je usmerena na pilec\u0301e meso, jaja i \u0161ec\u0301er i
\nautomatski se pokrec\u0301e ako obim ukrajinskog izvoza pre\u0111e prose\u010dan nivo 2022. i
\n2023. godine. Sve odluke Komisije u sredu moraju da odobre Parlament i Savet
\nEvropske unije.<\/p>\n<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zaposleni u stotinama op\u0161tina u Rumuniji danas su stupili u \u0161trajk upozorenja, nezadovoljni nivoom plata. Prema podacima nacionalnog Sindikata solidarnosti op\u0161tina i gradova u Rumuniji, skoro 11.000 zaposlenih iz preko 800 gradskih ku\u0107a u zemlji slo\u017eilo se sa ovim protestom. U slu\u010daju da glavni zahtev ne bude re\u0161en u njihovu koristi, zaposleni u seoskim op\u0161tinama […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568970","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n