Rumunski izvoz je pro\u0161le godine prema\u0161io 93 milijarde evra, \u0161to je za 1,3% vi\u0161e od cifre zabele\u017eene 2022. godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku u Bukure\u0161tu. Istovremeno, uvoz je bio oko 122 milijarde evra, odnosno 3,2% ispod vrednosti iz 2022. godine. U ovim uslovima, deficit trgovinskog bilansa iznosio je oko 29 milijardi evra, za preko 5,1 milijardu manje od deficita iz 2022. godine. Zna\u010dajnu ulogu u strukturi izvoza i uvoza imale su ma\u0161ine i transportna oprema, odnosno ostali proizvodi. Najvi\u0161e robnih razmena bilo je sa dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada iz Bukure\u0161ta odobrila je u \u010detvrtak paket podr\u0161ke poljoprivrednicima: kredite sa ni\u017eim kamatama i subvencije za struju. S druge strane, Evropska komisija je u petak odobrila \u0161emu pomoc\u0301i vrednu 241 milion evra, koju je prijavila Rumunija za podr\u0161ku poljoprivrednim proizvo\u0111a\u010dima, u kontekstu rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine. Pomoc\u0301 c\u0301e biti dodeljena u vidu direktnih grantova poljoprivrednim proizvo\u0111a\u010dima bilja i nec\u0301e prevazilaziti 280.000 evra za svakog korisnika. Rumunija je tako\u0111e dobila 34 miliona evra od Fonda solidarnosti Evropske unije, kao podr\u0161ku za pretrpljenu \u0161tetu usled su\u0161e 2022. godine. Novac je vec\u0301 preba\u010den u decembru pro\u0161le godine, a Rumunija ima na raspolaganju godinu i po dana za implementaciju ove pomoc\u0301i.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Spajanje evropskih parlamentarnih izbora sa lokalnim, 9. juna, na dnevnom redu je vladajuc\u0301e koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) iz Bukure\u0161ta. Prema nekim politi\u010dkim izvorima, socijaldemokrate su predlagale i spajanje izbora za narodni parlament sa prvim ili drugim krugom predsedni\u010dkih izbora, \u0161to bi upotpunilo prvi scenario. Opozicija \u017eestoko osporava ove inicijative. Unija spasite Rumuniju (USR) je saop\u0161tila da je pokrenula postupak u vezi sa obave\u0161tavanjem Venecijanske komisije za mi\u0161ljenje o spajanju evroparlamentarnih i lokalnih izbora u periodu manjem od \u0161est meseci pre datuma izbora. Podsec\u0301amo da se ove godine u Rumuniji odr\u017eavaju sve \u010detiri vrste izbora — parlamentarni, evroparlamentarni, lokalni i predsedni\u010dki.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vaterpolo reprezentacija Rumunije pora\u017eena je od selekcije Italije rezultatom 16-10 u poslednjem me\u010du u Grupi D Svetskog prvenstva u Dohi u Kataru. U prve dve utakmice Rumuni su izgubili sa 8-15 od Ma\u0111arske i pobedili Kazahstan sa 25-3. Rumunija zauzima trec\u0301u poziciju u grupi, a ispred nje su Italija, na drugom mestu, i Ma\u0111arska, koja je prva. Pobednici grupa direktno se kvalifikuju u \u010detvrtfinale, a ekipe na drugoj i trec\u0301oj poziciji igraju plej-of za \u010detvrtine, dok poslednjeplasirane ekipe takmi\u010de se za 13.-16. mesto. Pro\u0161log meseca Rumunija je na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj zavr\u0161ila na 8. mestu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je zemlja koja stvara najmanju koli\u010dinu otpada na evropskom nivou, prema podacima Zavoda za statistiku u Briselu. Eurostat pokazuje da je jedan gra\u0111anin Evrope 2022. godine proizveo u proseku 513 kg komunalnog otpada, 19 kg manje nego prethodne godine. Najvi\u0161e komunalnog otpada generi\u0161e Austrija – 827 kg po glavi stanovnika, a slede Danska i Luksemburg sa preko 700 kg. Na suprotnom polu, Rumunija proizvodi 300 kg po glavi stanovnika. Posle na\u0161e zemlje slede Poljska i Estonija koje su ispod 400 kg. Iako generi\u0161e najmanje koli\u010dine komunalnog otpada, Rumunija tako\u0111e reciklira najmanje od zemalja \u010dlanica, oko 36 kg od 300 kg proizvedenih po glavi stanovnika, dok je prose\u010dna recikla\u017ea u Evropskoj uniji 249 kg po osobi. Malta, Gr\u010dka i Kipar su jo\u0161 tri zemlje sa niskim stepenom recikla\u017ee komunalnog otpada – ispod 100 kg po glavi stanovnika. Na suprotnom polu, najvec\u0301u recikla\u017eu komunalnog otpada ima Austrija, sa 510 kg po glavi stanovnika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prva dva skenera od 26 koje Rumunija kupuje evropskim novcem vec\u0301 su stigla u zemlju i bic\u0301e u funkciji krajem ovog meseca – najavio je ministar finansija Mar\u010del Bolo\u0161 na dru\u0161tvenoj mre\u017ei. Oni c\u0301e biti locirani na grani\u010dnim prelazima sa Republikom Moldavijom \u0110ur\u0111ule\u0161ti i Albica (istok) i skenirac\u0301e robu koja ulazi u zemlju. Ministar je dodao da c\u0301e do kraja godine rumunskoj carini biti dostupno osam sistema za skeniranje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pro\u0161le nedelje, broj respiratornih infekcija u Rumuniji prema\u0161io je prosek poslednjih sezona, registrovano je preko 135.000 slu\u010dajeva. Prema statisti\u010dkim podacima koje su dale vlasti, u zemlji je zabele\u017eeno oko 8.000 slu\u010dajeva klini\u010dkog gripa, u pore\u0111enju sa 2.700 u istoj nedelji prethodne sezone. U istom periodu od virusa gripa preminulo je 14 osoba.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski izvoz je pro\u0161le godine prema\u0161io 93 milijarde evra, \u0161to je za 1,3% vi\u0161e od cifre zabele\u017eene 2022. godine, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku u Bukure\u0161tu. Istovremeno, uvoz je bio oko 122 milijarde evra, odnosno 3,2% ispod vrednosti iz 2022. godine. U ovim uslovima, deficit trgovinskog bilansa iznosio je oko 29 milijardi evra, za […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-568977","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n