U\u010desnici Pariske konferencije podr\u0161ke Ukrajini, organizovane na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona, potvrdili su jedinstvo i re\u0161enost da nastave da podr\u017eavaju ratne napore ukrajinske vojske. Predsednik Volodimir Zelenski poslao je snimljenu poruku u kojoj je zahvalio francuskom predsedniku na inicijativi i prisutnim liderima na dosada\u0161njoj pomoc\u0301i njegovoj zemlji i na buduc\u0301em anga\u017emanu. Predsednik Makron je izjavio da je poraz Rusije neophodan za garantovanje bezbednosti i stabilnosti evropskog kontinenta. Prisutni lideri slo\u017eili su se o formiranju koalicije koja c\u0301e Kijevu obezbediti rakete i bombe srednjeg i dugog dometa, neophodne za odbranu. Prisutni na sastanku, rumunski predsednik Klaus Johanis pozdravio je pristup predsednika Makrona i istakao da su jedinstvo i solidarnost me\u0111unarodne zajednice u podr\u0161ci Ukrajini od su\u0161tinskog zna\u010daja i da se moraju odr\u017eati. \u0160ef dr\u017eave je rekao da c\u0301e Rumunija nastaviti da podr\u017eava Ukrajinu na svim nivoima, koliko god bude potrebno.<\/p>\n
<\/p>\n
Radnici aerodroma danas su organizovali protest ispred Ministarstva finansija u Bukure\u0161tu, kako bi izrazili svoje nezadovljstvo povodom kako su naveli diskriminatornih praksi u vezi plata. Kvalifikovano vazduhoplovno osoblje nije lako pronac\u0301i i ne mo\u017ee se obu\u010davati iz dana u dan, a Rumunija se vec\u0301 bori sa nedostatkom specijalizovane radne snage, navodi profesionalni sindikat. Poziva se na ukidanje kriterijuma zasnovanih na plafonima plata, jer su diskriminatorni i obeshrabruju profesionalizam. S druge strane, taksisti koji od ponedeljka protestuju u centru prestonice pozvani su u sredu u vladu da razgovaraju o svojim pritu\u017ebama. Tvrde da \u00a0alternativne transportne platforme stvaraju nelojalnu konkurenciju i tra\u017ee od vlade da izda hitnu uredbu kako bi se pridr\u017eavali istih pravila. Taksisti tra\u017ee ograni\u010denje broja odobrenja za alternativni prevoz i sli\u010dne tarife za obavezno osiguranje.<\/p>\n
<\/p>\n
Rumunski poslanici usvojili su danas Nacrt zakona koji zabranjuje prodaju maloletnicima elektronskih cigareta, ure\u0111aja za zagrevanje duvana, ali i nikotinskih kesica za oralnu upotrebu. Prema novim odredbama, oni koji prekr\u0161e zakon platic\u0301e kazne do 100 hiljada leja (20 hiljada evra). Normativni akt predvi\u0111a i da c\u0301e sankcije za u\u010denike koji koriste ove proizvode u obrazovnim ustanovama utvrditi Ministarstvo prosvete. Sve poslani\u010dke grupe su saop\u0161tile da podr\u017eavaju nove mere, a Poslani\u010dki dom je organ koji odlu\u010duje o ovom pitanju.<\/p>\n
<\/p>\n
Borba protiv korupcije ostaje prioritet za Rumuniju, istakli su zvani\u010dnici koji su prisustvovali predstavljanju izve\u0161taja o radu Nacionalne uprave za borbu protiv korupcije za 2023. godinu. Poverenje je re\u010d koja sumira aktivnosti Uprave u pro\u0161loj godini, rekao je glavni tu\u017eilac te institucije Marius Voineag. \u00a0Za 2024. godinu, s obzirom na izborni kontekst, Uprava za borbu protiv korupcije obec\u0301ava da c\u0301e i dalje imati istu odlu\u010dnost u borbi protiv korupcije, a pa\u017enja c\u0301e biti usmerena na glavne slu\u010dajeve korupcije i na prioritetne oblasti, sa direktnim uticajem na \u017eivote gra\u0111ana.<\/p>\n
<\/p>\n
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i lideri zemalja \u010dlanica pozdravili su ratifikaciju protokola, ogromnom vec\u0301inom glasova, u ma\u0111arskom parlamentu, o prijemu \u0160vedske u NATO, zavr\u0161na faza koja prethodi prijemu poslednje skandinavske zemlje u Severnoatlantsku alijansu. Sa \u0160vedskom u NATO-u, oja\u010dac\u0301emo poziciju odbrane i odvrac\u0301anja na isto\u010dnom krilu i nastavic\u0301emo sna\u017enu podr\u0161ku Ukrajini\u201c \u2013 naglasio je tom prilikom predsednik Rumunije Klaus Johanis.<\/p>\n
<\/p>\n
75% stranaca koji su 2023. godine podneli zahteve\u00a0\u00a0za izdavanje\u00a0\u00a0dozvole za rad Imigracionoj slu\u017ebi okruga Dolj\u017e su dr\u017eavljani Banglade\u0161a, Pakistana, \u0160ri Lanke i Nepala. Na nivou institucija registrovano je 1.464 zahteva za izdavanje dozvole za zapo\u0161ljavanje stranaca, 40 odsto manje nego 2022. godine, kada je podneto 2.423 zahteva.<\/p>\n
Najvi\u0161e se za zapo\u0161ljavanje prijavilo stranaca iz Banglade\u0161a (432), zatim iz Pakistana (263), \u0160ri Lanke (226), Nepala (164), Egipta (85), Indije (78), Turske (52), Etiopije (40), Filipina (36), Kosova (19), Maroka (15), Sirije (13), Sudana (12), Vijetnama (8), Srbije (7), Kameruna (7), Kube (5)\u00a0\u00a0i Republike Moldavije (5).<\/p>\n
Imigraciona slu\u017eba Dolj pro\u0161le godine je izdala 359 dozvola za zapo\u0161ljavanje stalnih i visokokvalifikovanih radnika. Oblasti u kojima radi najvi\u0161e zaposlenih stranih dr\u017eavljana su gra\u0111evinarstvo, ugostiteljstvo – Horeca, konfekcija, prehrambena industrija, poljoprivreda, proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala, automobilska industrija i sport (fudbaleri).<\/p>\n
Slu\u017ebenici Imigracione slu\u017ebe okruga Dolj\u017e 2023. godine su obezbedili boravi\u0161ne vize za preko 5.700 lica, od kojih su skoro 4.000 dr\u017eavljani iz zemalja Trec\u0301eg sveta, najvi\u0161e iz Republike Moldavije, Turske, Sirije, Irana, Jordana i skoro 1.460 gra\u0111ana Evropske unije, Evropskog ekonomskog prostora i \u0160vajcarske, vec\u0301ina iz Italije, \u0160panije i Francuske. Na liniji suzbijanja nelegalnog boravka u nezakonitim situacijama otkriveno je 77. stranaca za koje je izdato 49 re\u0161enja o povratku, kojima je utvr\u0111ena obaveza povratka ili rok za dobrovoljni \u00a0napi\u0161tanje teritorije Rumunije, 12. je zatra\u017eilo neki vid me\u0111unarodne zastite, 6. lica je sme\u0161teno u prihvatni centar, a 60 sprovedeno do grani\u010dnog prelaza.Tehni\u010dko-ekonomski savet Nacionalne \u017eelezni\u010dke kompanije (CFR SA) odobrio je optimalne varijante iz Studije izvodljivosti za cilj rehabilitacije ili modernizacije \u017eelezni\u010dke pruge Re\u0161ica Nord – Temi\u0161var Nord sa pro\u0161irenjem Vojteni – Stamora Moravica \u2013 Frontiera.<\/p>\n
Savet je pozitivno odobrio optimalne opcije predstavljene, na dve deonice, i to: komponenta A: Temi\u0161var Nord (Sever) – Stamora Moravica – Frontiera (58 kilometara) predlo\u017eena za finansiranje posredstvom Programa transporta 2021-2027, u vrednosti od skoro 2,1 milijarde leja , bez PDV-a; komponenta B: Resica Nord – Vojteni (59 kilometara) predlo\u017eena za finansiranje iz bespovratnih eksternih izvora finansiranja, iz dr\u017eavnog bud\u017eeta i\/ili drugih zakonom utvr\u0111enih izvora.Vresdnost ove investicije iznosi preko 1,4 milijarde leja, takodje bez PDV-a.<\/p>\n
<\/p>\n
U cilju postizanja tehni\u010dkih parametara predvi\u0111enih studijom izvodljivosti, glavni ciljevi radova na modernizaciji dve deonice su, za komponentu A: povec\u0301anje maksimalne brzine saobrac\u0301aja na 120 km\/h za putni\u010dke vozove i na 80 km\/h. za teretne vozove h, modernizacija 9 stanica\/stajali\u0161ta\/kretnih mesta; sanacija 23 pru\u017ena prelaza, 21 most i 19 pasarela; za komponentu B: povec\u0301anje maksimalne brzine saobrac\u0301aja na 120 km\/h za putni\u010dke vozove i na 80 km\/h za teretne, modernizacija 12 stanica, stajali\u0161ta; sanacija 35 putnih prelaza, 12 mostova i 119 pasarela. Rok za izvr\u0161enje investicija na dve deonice je 50 meseci za deonicu Temi\u0161var Sever – Stamora Moravica – Frontiera, a za deonicu Re\u0161ica Nord – Vojteni bic\u0301e 60 meseci.<\/p>\n
<\/p>\n
Savez Srba u Rumuniji organizovao je festival vina u selu Belobre\u0161ka u op\u0161tini Po\u017ee\u017eena okruga Kara\u0161-Severina. S druge strane, Savez Srba iz Stare Moldave organizovao je u lokalnom Srpskom regionalnom kulturnom centru manifestaciju \u201ePutevima svetosavlja\u201c, kojom je razvijena saradnja izmedju \u00a0O\u0160 \u201eRatko Mitrovic\u0301\u201c u \u010ca\u010dku i Srpskog odeljenja Tehnolo\u0161ke gimnazije ,,Dunavska klisura\u201c iz Stare Moldove. A u Beogradu Muzej \u00a0knjige i putovanja \u201eAdligat\u201d organizovao je knji\u017eevni portret pisca dr Slavomira Gvozdenovic\u0301a, nekada\u0161njeg narodnog poslanika Saveza Srba u Rumuniji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U\u010desnici Pariske konferencije podr\u0161ke Ukrajini, organizovane na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona, potvrdili su jedinstvo i re\u0161enost da nastave da podr\u017eavaju ratne napore ukrajinske vojske. Predsednik Volodimir Zelenski poslao je snimljenu poruku u kojoj je zahvalio francuskom predsedniku na inicijativi i prisutnim liderima na dosada\u0161njoj pomoc\u0301i njegovoj zemlji i na buduc\u0301em anga\u017emanu. Predsednik Makron je […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[137221],"coauthors":[116091,114932],"class_list":["post-679726","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n