Predsednik rumunskog Senata Nikolaje \u010cuka imao je u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu sastanak sa potpredsednikom Vlade za reintegraciju iz susedne Republike Moldavije (biv\u0161e sovjetske, vec\u0301inski rumunski govorne zajednice) Olegom Serebrjanom. \u201ePridnjestrovskom problemu je potrebno mirno i trajno re\u0161enje, u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, uz po\u0161tovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Moldavije, ali bez uticaja na njen evropski kurs\u201c, napisao je kasnije \u010cuka na Fejsbuku. On je \u010destitao rukovodstvu iz Ki\u0161injeva \u201ena odgovornom i uravnote\u017eenom na\u010dinu na koji pristupa ovom kompleksnom pitanju, posebno u periodu punom izazova u regionu“. Prethodno je takozvani kongres poslanika iz Tiraspolja usvojio rezoluciju u kojoj se obrac\u0301a Parlamentu u Moskvi, tra\u017eec\u0301i da preduzme neophodne mere za za\u0161titu separatisti\u010dkog Pridnjestrovlja, u uslovima poja\u010davanja onoga \u0161to su potpisnici nazvali pritiscima Republike Moldavije. Ministarstvo spoljnih poslova iz Rusije tvrdi da je za Moskvu \u201eprioritet da za\u0161titi\u201c stanovnike Pridnjestrovlja. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave \u010dvrsto podr\u017eavaju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Moldavije u okviru njenih me\u0111unarodno priznatih granica \u2013 naveo je, u odgovoru, portparol Stejt departmenta Metju Miler. Pridnjestrovlje je de facto iza\u0161lo iz kontrole centralnih vlasti nakon oru\u017eanog sukoba koji je rezultirao stotinama mrtvih i odse\u010deno je intervencijom moskovskih trupa na strani secesionisti\u010dkih pobunjenika 1992. godine, ni godinu dana nakon \u0161to je Ki\u0161injev proglasio svoju nezavisnost. Biv\u0161i ruski predsednik Boris Jeljcin obec\u0301ao je da c\u0301e povuc\u0301i trupe iz Pridnjestrovlja jo\u0161 na samitu OEBS-a u Istanbulu 1999. godine. Oko 1.500 vojnika i va\u017eni ruski arsenali se navodno jo\u0161 uvek nalaze tamo.<\/p>\n
1.200 mladih i odraslih ukrajinskih izbeglica, tra\u017eilaca azila u Rumuniji, kao i Rumuna iz ugro\u017eenih kategorija bic\u0301e pomognuto da na\u0111u posao, da budu ekonomski i socijalno nezavisni. Fondacija \u201eWorld Vision Romania\u201d pokrec\u0301e projekat kroz koji c\u0301e ljudi biti savetovani, u\u010diti rumunski jezik, dobijati podr\u0161ku za izjedna\u010davanje studija, koristiti grantove za podr\u0161ku preduzetni\u010dkim inicijativama i vau\u010dere za podr\u0161ku za stimulisanje integracije na tr\u017ei\u0161tu rada. Skoro 160.000 Ukrajinaca zatra\u017eilo je vid pravne za\u0161tite od rumunske dr\u017eave, a po\u010detkom meseca u zemlji ih je bilo skoro 80.000. Polovina njih navodi da \u017eeli da se zaposli ili otvori biznis u Rumuniji.<\/p>\n
Prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji bic\u0301e odr\u017ean 15. septembra, a drugi, po potrebi, 29. septembra. Lideri Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL), u koaliciji, tako\u0111e su odlu\u010dili da se evroparlamentarni izbori odr\u017ee zajedno sa lokalnim, 9. juna, a op\u0161ti, za sastav bukure\u0161tanskog parlamenta, 8. decembra. U po\u010detku su socijaldemokrate i liberali \u017eeleli da organizuju dvodnevne evroparlamentarne izbore za Rumune u inostranstvu, ali su odustali od ove opcije. Takva mera bi prekr\u0161ila ustavno pravo Rumuna unutar zemlje, koji bi imali samo jedan dan da glasaju.<\/p>\n
Poslani\u010dki dom u Bukure\u0161tu usvojio je nacrt zakona koji zabranjuje prodaju elektronskih cigareta maloletnicima, nakon \u0161to je prethodno predlog pro\u0161ao i Senat. Tako\u0111e, proizvodi koji sadr\u017ee duvan, elektronske cigarete i fla\u0161e za dopunjavanje elektronskih cigareta vi\u0161e se ne mogu prodavati putem automata. Zabranjena je i prodaja putem ure\u0111aja tipa easybox. Projekat uvodi sankcije do 20.000 evra. Rumunija je jedna od prvih zemalja u Evropskoj uniji koja je maloletnicima zabranila prodaju svih proizvoda sa nikotinom, ali i elektronskih cigareta bez nikotina. Parlament je tako\u0111e nedavno doneo zabranu prodaje energetskih napitaka mla\u0111im od 18 godina.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu obave\u0161tava dr\u017eavljane Rumunije da bi se \u010dekanja mogla povec\u0301ati na grani\u010dnim prelazima Poljske sa Ukrajinom, Slova\u010dkom i Litvanijom, u kontekstu protesta poljoprivrednika, koji c\u0301e trajati do 10. marta. Poljoprivrednici demonstriraju protiv jeftinog uvoza iz Ukrajine i evropske politike. Poljski premijer Donald Tusk nije isklju\u010dio privremeno zatvaranje granice za robnu razmenu sa Ukrajinom. On je rekao da je dobio predloge za ukrajinske proizvodne kvote od Evropske unije i Kijeva, ali da su oni neprihvatljivi za Var\u0161avu.<\/p>\n
Rumunski tim osvojio je u \u010detvrtak zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u ma\u010devanju za juniore u Napulju, po\u0161to je u finalu savladao selekciju Francuske rezultatom 45:36. Kasijan Kadu, Vlad Kovaliju, Mihnja Enake i Radu Nicu, deklasirali su Holandiju u osmini finala, u \u010detvrtfinalu su savladali Nema\u010dku, a u polufinalu \u0160paniju. Rumunka Amalija Kovaliju osvojila je bronzanu medalju u sablji. U ekipnom me\u010du za \u017eene, Rumunija je zauzela 8. mesto.<\/p>\n
Oko 12.000 Rumuna danas slavi ro\u0111endan. Ima onih koji su ro\u0111eni 29. februara, odnosno u prestupnoj godini, koji mogu da slave ro\u0111endan samo jednom u \u010detiri godine. Prestupne godine su va\u017ene jer poma\u017eu da se kalendarska godina sinhronizuje sa astronomskom godinom. Zemlji je potrebno oko 365,24 dana da se okrene oko Sunca. Zbog ovog dodatnog vremena od 0,24 dana, potrebno je svake \u010detiri godine dodati 29. februar. Prvi put, dodatni dan je po\u010deo da dodaje julijanskom kalendaru 46. godine pre Hrista rimski car Julije Cezar, po savetu jednog astronoma. Matemati\u010dki, \u0161anse da se osoba rodi 29. februara su 1 prema 1.461. \u0160irom sveta, vi\u0161e od \u010detiri miliona ljudi slavi ro\u0111endan 29. februara.<\/p>\n
Vazdu\u0161na masa koja dolazi sa severa Afrike napunjena pra\u0161inom saharskog porekla c\u0301e do petka uve\u010de prelaziti preko teritorije Rumunije, \u0161to c\u0301e dovesti do povec\u0301anja vrednosti pra\u0161ine, odgovorne za zaga\u0111enje atmosfere, najavljuje Ministarstvo \u017eivotne sredine iz Bukure\u0161ta. Prema nacionalnoj mre\u017ei za prac\u0301enje kvaliteta vazduha, najvec\u0301e koncentracije c\u0301e biti registrovane u zapadnim i jugozapadnim regionima zemlje, gde su \u010destice povezane sa ki\u0161ama. Tragovi ove crvenkaste saharske pra\u0161ine mogu se uo\u010diti na automobilima ili drugim objektima na otvorenom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik rumunskog Senata Nikolaje \u010cuka imao je u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu sastanak sa potpredsednikom Vlade za reintegraciju iz susedne Republike Moldavije (biv\u0161e sovjetske, vec\u0301inski rumunski govorne zajednice) Olegom Serebrjanom. \u201ePridnjestrovskom problemu je potrebno mirno i trajno re\u0161enje, u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, uz po\u0161tovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Moldavije, ali bez uticaja na njen […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-697433","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n