Posle Prvog svetskog rata, dr\u017eave pobednice bloka Antante, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Rumunija \u017eelele su da odr\u017ee mir mirovnim ugovorima, Ligom naroda, prete\u010dom Ujedinjenih nacija, i regionalnim savezima. Tako su se u Centralnoj i Jugoisto\u010dnoj Evropi pojavili regionalni savezi koji su nastojali da blokiraju politiku revizionisti\u010dkih dr\u017eava. Jedan od saveza bio je Balkanski sporazum ili Balkanska Antanta potpisan u Atini, glavnom gradu Gr\u010dke, pre 90 godina, 9. februara 1934. godine, izme\u0111u Jugoslavije, Rumunije, Turske i Gr\u010dke. Sporazumu je prethodio Balkanski blok 10 godina ranije, 1924. godine.<\/p>\n
Sa stanovi\u0161ta Rumunije, Balkanski sporazum je bio deo sistema saveza koji je trebalo da brani njene granice sa sve \u010detiri kardinalne ta\u010dke, severa, istoka, juga i zapada. Rumunska doktrina nacionalne odbrane videla je Sovjetski Savez kao glavnu opasnost za svoju bezbednost, pa je potpisivanjem saveza sa Poljskom 1921. godine osiguran sever i istok. Na zapadu, Rumunija je svoju granicu obezbedila potpisivanjem Malog sporazuma sa Jugoslavijom i \u010cehoslova\u010dkom 1921. A na jugu je bezbednost trebalo da bude garantovana Balkanskim sporazumom. Glavni inspirator i \u010duvar saveza u srednjoj i jugoisto\u010dnoj Evropi bila je Francuska.<\/p>\n
Za\u0161to dr\u017eave ulaze u koalicije? To je pitanje na koje su stru\u010dnjaci za me\u0111unarodne odnose davali odgovore polazec\u0301i od ekonomskih interesa, sli\u010dnosti politi\u010dkih sistema, vrednosti, ideologija, kulturnih i jezi\u010dkih afiniteta, pritisaka velikih sila. Ameri\u010dki politikolog Rendal \u0160veler identifikovao je dve glavne motivacije dr\u017eava da formiraju vojne saveze. Prva motivacija je balans, koji je naj\u010de\u0161c\u0301e defanzivni i poku\u0161ava da blokira agresiju drugih dr\u017eava. Druga motivacija je pridru\u017eivanje, \u0161to je ofanzivno. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, Balkanska Antanta je bila balansirani, odbrambeni vojni savez koji je imao za cilj da izoluje Bugarsku, koja je imala agresivnu politiku na tom podru\u010dju i koju je aktivno podr\u017eavao Sovjetski Savez. Vojni istori\u010dar Petre Otu izneo je geopoliti\u010dke i geostrate\u0161ke odlike Balkanske Antante.<\/p>\n
\u201eTo je regionalni savez. Akteri su \u010detiri dr\u017eave, zasnovan je na principima balansiranja kako bi se za\u0161titio status kvo u regionu koji je uspostavljen Pariskom mirovnom konferencijom 1919. i 1920. Neki ka\u017eu da je to bilo protiv Bugarske i ja ne negiram takvu nameru inicijatora. Ali postoji jo\u0161 jedna va\u017ena premisa, a to je ona koju je rekao Nikolae Titulesku: Balkan je bio poznat kao bure baruta Evrope. Mislio sam da je ono \u0161to je Titulesku rekao ilustrativno i bio je vrlo u pravu, da smo morali da zavr\u0161imo sa ovim endemskim ratobornim karakterom Balkana, neka se postigne razumevanje i uspostavi oblast mira i saradnje\u201c.<\/em><\/p>\n Jedna poslovica ka\u017ee da ra\u010dun kod kuc\u0301e ne odgovara onom na pijaci. Iako potaknute zajedni\u010dkim interesima, dr\u017eave Balkanske Antante u stvari su stavljale svoje interese na prvo mesto. Petre Otu:<\/p>\n \u201eTri partnera su bile mediteranske dr\u017eave, Jugoslavija, Gr\u010dka i Turska, i njihovi bezbednosni napori su bili usmereni u tom pravcu. Nisu bili usmereni na ono \u0161to je posebno interesovalo Rumuniju. Gr\u010dka je imala rezerve prema moguc\u0301oj italijanskoj agresiji na Balkansko poluostrvo. Isto tako, Italija je bila opasnost za Jugoslaviju. Rumunija i Turska su bile dve pontske zemlje i trebalo je da imaju ve\u0107u stabilnost. Ali postojala je takozvana turska rezerva. Po sporazumu Kemal-pa\u0161e i Lenjina po\u010detkom 1920-ih dve zemlje c\u0301e biti saveznici i Turska se obavezala da nec\u0301e imati sukob sa Moskvom\u201c.<\/em><\/p>\n Za pohvalu u teoriji, Balkanskom sporazumu je nedostajala kohezija u praksi. Petre Otu:<\/p>\n \u201eDruga karakteristika ovog regionalnog saveza bio je nedostatak dr\u017eave-sponzora, hegemona. Balkanska Antanta se suo\u010dila sa kontrolom iz Francuske, Italije i Velike Britanije, izme\u0111u kojih su postojale jake protivre\u010dnosti. Italija i Velika Britanija su 1931. godine podsticale stvaranje saveza Bugarska-Turska-Gr\u010dka. Ali Francuska se tome usprotivila i oslanjala se na sporazum Jugoslavija-Rumunija-Bugarska.“<\/em><\/p>\n Regionalni savezi su diplomatski bili dobri, ali vojno beskorisni. Iz sopstvenih razloga, u okviru Malog sporazuma, \u010cehoslova\u010dka se nije jasno obavezala da c\u0301e podr\u017eati Rumuniju u slu\u010daju eventualnog napada. Iz istih razloga, ni Gr\u010dka ni Turska nisu se obavezale da c\u0301e podr\u017eati Rumuniju u slu\u010daju napada sa istoka. U zaklju\u010dku, Petre Otu je rekao da regionalni savezi funkcioni\u0161u samo ako su uklju\u010deni i veliki akteri.<\/p>\n \u201eBalkanska Antanta je bila savez malih aktera i nije izdr\u017eala suprotstavljene interese velikih sila. Generalno, regionalni savezi manjih aktera su malo odr\u017eivi u sistemu me\u0111unarodnih odnosa. Njih mogu igrati veliki me\u0111unarodni akteri, pa Mala Antanta, Balkanski sporazum i rumunsko-poljski sporazum nisu izdr\u017eali vanredne pritiske velikih sila i tenzije u me\u0111unarodnim odnosima\u201c.<\/em><\/p>\n Sistemi regionalnih saveza su se uru\u0161ili i izbio je Drugi svetski rat. Usledio je dug i krvav sukob iz kojeg je \u010dove\u010danstvo iza\u0161lo 1945. godine, pogo\u0111eno drugim tragedijama i neispunjenim te\u017enjama<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Posle Prvog svetskog rata, dr\u017eave pobednice bloka Antante, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Rumunija \u017eelele su da odr\u017ee mir mirovnim ugovorima, Ligom naroda, prete\u010dom Ujedinjenih nacija, i regionalnim savezima. Tako su se u Centralnoj i Jugoisto\u010dnoj Evropi pojavili regionalni savezi koji su nastojali da blokiraju politiku revizionisti\u010dkih dr\u017eava. Jedan od saveza […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":603959,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113318],"class_list":["post-703528","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n