Narodna banka Rumunije i evropski poslanik Eu\u0111en Tomak organizovali su u utorak u Evropskom parlamentu izlo\u017ebu o rumunskom blagu u vlasni\u0161tvu Rusije koje nije vrac\u0301eno Rumuniji vi\u0161e od sto godina. To je jedinstven slu\u010daj u istoriji i Bukure\u0161t \u017eeli da na njega skrene pa\u017enju Evropskoj uniji kao jo\u0161 jedan primer kr\u0161enja me\u0111unarodnog prava od strane Moskve. O\u010dekuje se da c\u0301e naredne sedmice Evropski parlament zatra\u017eiti reparaciju ove nepravde, kroz rezoluciju koju podr\u017eavaju sve politi\u010dke grupe. Re\u010d je o 91 toni zlata, umetni\u010dkim delima, artefaktima i arhivskim dokumentima, koji su poslati u Moskvu 1916. i 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata, kada su veliki deo zemlje okupirale snage Centralnih sila. Kasnije, posle bolj\u0161evi\u010dke revolucije 1918. godine, Sovjetski Savez, a potom i Ruska Federacija odbili su da vrate blago, osim umetni\u010dkih dela i drugih kulturnih vrednosti. Izlo\u017eba u Evropskom parlamentu predstavlja pravne dokaze i istorijske dokumente u vezi sa slanjem rumunskog trezora u Moskvu, kao i obaveze Rusije da ga vrati na zahtev na\u0161e zemlje.<\/p>\n
Poslani\u010dki dom iz Bukure\u0161ta odbacio je u utorak jednostavan predlog za pokretanje odgovornosti koji su pokrenuli Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice (u opoziciji) protiv ministra finansija u koalicionoj vladi Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL), liberala Mar\u010dela Bolo\u0161a. O tekstu se raspravljalo u ponedeljak, kada su inicijatori zamerili ministru da je uveo porez od 10% na bolovanje, kako bi pokrio rupe u dr\u017eavnom bud\u017eetu. Oni su tako\u0111e tvrdili da je Bolo\u0161 prekr\u0161io zakon, jer nije ispo\u0161tovao meru prema kojoj mora da pro\u0111e najmanje \u0161est meseci od trenutka uvo\u0111enja novog poreza do trenutka njegove primene. Ministar je odbacio optu\u017ebe, te je proceduru opozicije nazvao politi\u010darskom. On je objasnio da je zdravstveni sistem nedovoljno finansiran, a Vlada je preduzetim merama nastojala da destimuli\u0161e boravak na bolovanju, jer se bolovanje pla\u0107a bolje nego kada zaposleni radi.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se u utorak u Bukure\u0161tu sa koleginicom iz susedne Republike Moldavije Majom Sandu. Prethodno je i premijer Mar\u010del \u010colaku razgovarao sa Majom Sandu, kada je ponovo potvrdio svoju \u201e\u010dvrstu\u201c podr\u0161ku evropskom putu Ki\u0161injeva. Sastanci su odr\u017eani dan uo\u010di Kongresa Evropske narodne partije (EPP), zakazanog za sredu i \u010detvrtak u Bukure\u0161tu. Predvo\u0111ena Johanisom pre nego \u0161to je postao predsednik, Nacionalna liberalna partija (PNL, danas u koaliciji sa PSD-om u vladi) je povezana sa Evropskom narodnom partijom. Boravec\u0301i u Bukure\u0161tu, predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber izjavio je da podr\u017eava odluku da bude \u201eneko iz zemlje Centralne ili Isto\u010dne Evrope\u201c na \u010delu Evropske unije, u narednim mandatima institucija zajednice<\/p>\n
Premijer Mar\u010del \u010colaku izjavio je da c\u0301e vlasti iz Bukure\u0161ta 2026. godine uspeti da ispune jedan od najva\u017enijih ciljeva: pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Da bi se to postiglo potrebno je sprovesti reforme u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost – rekao je \u0161ef vlade. U Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) su najrazvijenije zemlje sveta, koje dr\u017ee 70% svetske proizvodnje i trgovine i 90% direktnih svetskih investicija.<\/p>\n
Ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju ponovio je na Savetu pravosu\u0111a i unutra\u0161njih poslova u Briselu da Rumunija zaslu\u017euje da bude u potpunosti primljena u \u0161engensku zonu slobodnog kretanja, a ne samo sa pomorskim i vazdu\u0161nim granicama, kao \u0161to c\u0301e se desiti krajem ovog meseca. Rumunija c\u0301e konsolidovati \u0160engen i uop\u0161te nije fer nastaviti da imamo samo delimi\u010dnu integraciju u ovom evropskom prostoru slobodnog kretanja – rekao je Predoju. Rumunija je pro\u0161le godine smanjila migracije za oko 60%, a na granici sa Srbijom je, zahvaljujuc\u0301i pilot programu, samo 40 ljudi pre\u0161lo je granicu ilegalno \u2013 rekao je ministar. Njegov austrijski kolega Gerhard Karner, \u010dija vlada ometa prijem Rumunije, rekao je da Be\u010du se ne \u017euri da donese odluku o kopnenim granicama.<\/p>\n
U Rumuniji trgovci drogama visokog rizika vi\u0161e nec\u0301e moc\u0301i da dobijaju uslovne kazne, a trgovina psihoaktivnim supstancama bic\u0301e ka\u017enjiva kaznom zatvora od 3 do 10 godina. Nacrt zakona s tim u vezi usvojio je u utorak Poslani\u010dki dom, organ za odlu\u010divanje. Poslanici su istakli da je fenomen upotrebe droga dugo ignorisan i da su potrebne dodatne mere za suzbijanje: skeneri na granicama, centri za detoksikaciju i prevenciju.<\/p>\n
Simulacija ispita dr\u017eavne mature u Rumuniji se nastavila u utorak, obaveznim pismenim testom profila, prema kalendaru koji je odobrilo Ministarstvo prosvete. U ponedeljak se odr\u017eao pismeni test iz rumunskog jezika i knji\u017eevnosti. U sredu c\u0301e se obaviti pismeni test u izboru profila ili specijalizacije. U\u010denici pripadnici nacionalnih manjina polagac\u0301e pismeni test iz maternjeg jezika i knji\u017eevnosti 7. marta. Rezultati c\u0301e biti objavljeni 15. marta. Simulacija dr\u017eavne mature za \u0161kolsku 2023-2024. godinu organizovana je u preko 1.320 obrazovnih jedinica i obuhvata vi\u0161e od 146.000 u\u010denika, saop\u0161teno je iz Ministarstva prosvete.<\/p>\n
Bukure\u0161t je na 35. mestu rangiranja najzaga\u0111enijih prestonica, prema platformi koja pru\u017ea nezavisne informacije o globalnom zaga\u0111enju vazduha. Glavni grad Rumunije nadma\u0161uje nekoliko evropskih gradova, uklju\u010dujuc\u0301i Berlin, Istanbul, Brisel ili Var\u0161avu. Glavni grad Vijetnama, Hanoj, zauzima prvo mesto me\u0111u najzaga\u0111enijim gradovima. U ponedeljak, Bukure\u0161t je bio obavijen gustim smogom, posledica visokih emisija iz vozila i finih \u010destica povezanih sa aktivnostima gra\u0111evinske industrije. Zaga\u0111enje vazduha je nevidljivi neprijatelj koji uti\u010de na respiratorni sistem i mo\u017ee doprineti hroni\u010dnim bolestima.<\/p>\n
Savez Srba iz Stare Moldavije organizovao je kulturnu manifestaciju \u201ePutevima Svetog Save\u201c u Srpskom regionalnom kulturnom centru u lokalitetu. U\u010destvovali su \u0111aci osnovne \u0161kole \u201eRatko Mitrovic\u0301“ iz \u010ca\u010dka i Sekcije srpskog jezika Tehnolo\u0161ke gimnazije \u201eDefile Dunava“ iz Stare Moldavije. Oragniaztori su poru\u010dili da ni\u0161ta nije lep\u0161e od bra\u0107e kad su zajedno i da su dragi gosti napravili program za pamc\u0301enje. \u010cestitke i hvala upravi i nastavnom osoblju Visoke tehnolo\u0161ke \u0161kole iz Nove Moldavije na na\u010dinu na koji su se uklju\u010dili i podr\u017eali bratimljenje, rekli su organizatori.<\/p>\n
Temi\u0161var c\u0301e se pridru\u017eiti organizaciji Europa Nostra, za o\u010duvanje i valorizaciju lokalnog kulturnog nasle\u0111a. U specijalizovanom izve\u0161taju koji prati nacrt rezolucije koji je gradona\u010delnik Dominik Fric predlo\u017eio na glasanje lokalnim izabranicima, pokazuje se da je Temi\u0161var grad sa preko 300.000 stanovnika, sa bogatom istorijom i kulturom jo\u0161 iz rimskog doba, mesto koje je bilo u sastavu Osmanskog i Austrougarskog carstva i koje sve to odra\u017eava u svom nasle\u0111u. Temi\u0161var je rezultat me\u0161avine razli\u010ditih etni\u010dkih grupa, jezika i vera. U gradu je vekovima \u017eivelo vi\u0161e od 30 razli\u010ditih kultura: Rumuni, Nemci, Ma\u0111ari, Srbi, Hrvati, Italijani, \u0160panci i Bugari i katolici, protestanti, luterani, reformatori i muslimani uz pravoslavace. Njegov otvoren, multikulturalni i tolerantan karakter daje mu va\u017ene prednosti u me\u0111unarodnoj konkurenciji. Temi\u0161var ima bogato graditeljsko nasle\u0111e. O\u010duvanje ove kulturne ba\u0161tine je obaveza prema buduc\u0301im generacijama, kako vlasti tako i vlasnika. Iako Temi\u0161var ima istoriju dugu oko 8 vekova, sada\u0161nja urbana struktura je rezultat procesa izgradnje u poslednjih 300 godina. Istorijske gra\u0111evine \u010dine celine sa sopstvenim arhitektonskim identitetom, ra\u0111ene u impresivnoj raznovrsnosti stilova, od baroka do me\u0111uratnog perioda, navodi se u nacrtu odluke. Pokrivajuc\u0301i preko 40 zemalja, Europa Nostra je prepoznata kao najvec\u0301a i najreprezentativnija mre\u017ea ba\u0161tine u Evropi, odr\u017eavajuc\u0301i bliske odnose sa Evropskom unijom, Savetom Evrope, UNESKO-om i drugim me\u0111unarodnim telima.<\/p>\n
Predstava Ma\u0111arskog dr\u017eavnog pozori\u0161ta \u201e\u010ciki \u0110er\u0111elji\u201d iz Temi\u0161vara \u2013 \u201e1978\u201d, u re\u017eiji Tomija Jane\u017ei\u010da, nominovana je za dve nagrade rumunskog Udru\u017eenja pozori\u0161ta: za najbolju predstavu 2023. godine i za najbolju scenografiju (autor Branko Hojnik). Predstava \u201e1978\u201c je premijerno prikazans u decembru 2023. godine i odvija se u nekada\u0161njem Hidrotehni\u010dkom fakultetu Politehni\u010dkog univerziteta, prostoru posebno odabranom i ure\u0111enom za ovu pozori\u0161nu predstavu. Po\u010dev\u0161i od \u017eivota jedne porodice tokom godina komunizma u Rumuniji, vi\u0161edimenzionalna radnja prati nekoliko narativnih niti, u nekoliko trenutaka kroz istoriju: Kakva je veza izme\u0111u cara Franca Jozefa i malog de\u010daka koji pi\u0161e kompozicije u \u010dast \u010cau\u0161eskua? Niti se preplic\u0301u i preklapaju u pri\u010di o generacijama koje svoje traume, radosti i slomove prenose iz previ\u0161e bolnih li\u010dnih pri\u010da. \u201e1978\u201c je prva predstava u re\u017eiji Slovenca Tomija Jane\u017ei\u010da u Rumuniji, nakon njegovog u\u010de\u0161c\u0301a sa brojnim nastupima na Evroregionalnom pozori\u0161nom festivalu TESZT u organizaciji Ma\u0111arskog teatra. Prostorije u kojima se igraju 3 \u010dina prostorno su osmi\u0161ljene kao tri vremenske kapsule u koje je gledalac uronjen u periode sedamdesetih godina pro\u0161log veka, prezent i u period Prvog svetskog rata. U partnerstvu sa Politehni\u010dkim univerzitetom u Temi\u0161varu, tim Ma\u0111arskog teatra i slovena\u010dkog scenografa Branka Hojnika uspeli su da transformi\u0161u zgradu u jedinstven pozori\u0161ni prostor, koji je ponovo uveden u kulturni krug grada. Scenario su napisali Jane\u017ei\u010d i Simona Semeni\u010d, uz umetanje li\u010dnih pri\u010da glumaca ma\u0111arskog pozori\u0161ta.<\/p>\n
Sud za sportsku arbitra\u017eu u Lozani skratio je teniserki Simoni Halep kaznu zbog dopinga sa 4 godine na devet meseci. Rumunka, nekada\u0161nja prva teniserka sveta, moc\u0301i c\u0301e da se vrati na teren, po\u0161to je njena privremena suspenzija po\u010dela 7. oktobra 2022. Odluka Suda za sportsku arbitra\u017eu, objavljena na sajtu suda, je kona\u010dna. Podsec\u0301amo, teniserka je uvek tvrdila da je uzimala kontaminirani suplement, a na ro\u010di\u0161tima u februaru tra\u017eila je pomoc\u0301 francuskog stru\u010dnjaka specijalizovanog za farmakologiju, toksikologiju i biologiju. Me\u0111unarodna agencija za integritet tenisa saop\u0161tila je u septembru 2023. godine da je Simona namerno prekr\u0161ila antidoping pravila i suspendovala ju je na 4 godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Narodna banka Rumunije i evropski poslanik Eu\u0111en Tomak organizovali su u utorak u Evropskom parlamentu izlo\u017ebu o rumunskom blagu u vlasni\u0161tvu Rusije koje nije vrac\u0301eno Rumuniji vi\u0161e od sto godina. To je jedinstven slu\u010daj u istoriji i Bukure\u0161t \u017eeli da na njega skrene pa\u017enju Evropskoj uniji kao jo\u0161 jedan primer kr\u0161enja me\u0111unarodnog prava od strane […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-706793","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n