Me\u0111unarodni dan \u017eena obele\u017eava se \u0161irom sveta vi\u0161e od jednog veka. Godine 1908. 15.000 \u017eena u tekstilnoj industriji mar\u0161iralo je Njujorkom, zahtevajuc\u0301i skrac\u0301eno radno vreme, bolje plate i pravo glasa, a godinu dana kasnije, Socijalisti\u010dka partija Amerike proglasila je 28. februar prvim Nacionalnim danom \u017eena. Ideja da se to pretvori u me\u0111unarodni dan do\u0161la je 1910. godine na Me\u0111unarodnoj konferenciji \u017eena radnica odr\u017eanoj u Kopenhagenu. Inicijativa je bila uspe\u0161na, tako da je Dan \u017eena obele\u017een van granica SAD, prvi put 1911. godine, u Austriji, Danskoj, Nema\u010dkoj i \u0160vajcarskoj. Ujedinjene nacije su po\u010dele da obele\u017eavaju Me\u0111unarodni dan \u017eena 8. marta tokom Me\u0111unarodne godine \u017eena 1975. godine. Zatim je 1977. godine Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija ozvani\u010dila taj dan. Istovremeno, odlu\u010deno je da svake godine ima odre\u0111enu temu.<\/p>\n
Prva tema, 1996. godine, bila je \u201eSlavimo pro\u0161lost, planiramo buduc\u0301nost\u201c. Ove godine izabrana tema je \u201eInvestirajte u \u017eene: ubrzajte napredak\u201c. Drugim re\u010dima, obele\u017een po\u010detkom prolec\u0301a, Me\u0111unarodni dan \u017eena nije samo o puno cvec\u0301a, poklona od najmilijih, oma\u017e emisija, izlo\u017ebi, konferencija ili zabava, kojih, ina\u010de, ima na pretek \u010dak i u Rumuniji! Ovo je dan-manifest, prilika da se prepozna uticaj koji \u017eene imaju u dru\u0161tvu. Od aktivistkinja i liderki do majki, koleginica i prijateljica, \u017eene su pomogle u izgradnji dru\u0161tva i pobolj\u0161anju \u017eivota. Na\u017ealost, me\u0111utim, statistika potvr\u0111uje da one i dalje ostaju ranjiva kategorija, jer pitanje jednakih prava sa mu\u0161karcima nije u potpunosti re\u0161eno ni u ovom trenutku. \u017dene su i dalje diskriminisane u pogledu plata, pristupa obrazovanju i moguc\u0301nosti za karijeru. One su tako\u0111e \u017ertve nasilja i seksualnog zlostavljanja.<\/p>\n
\u201eSrec\u0301an 8. mart!\u201c – po\u017eeleo je \u017eenama Rumunije socijaldemokratski premijer Mar\u010del \u010colaku. A predsednik Senata, liberal Nikolaje \u010cuka, u poruci poslatoj na Dan \u017eena, napisao je: \u201eCivilizovano i prosperitetno dru\u0161tvo je ono u kome svaka \u017eena ima priliku da sledi svoje snove i ciljeve, fer, pravedno i inkluzivno. I na\u0161a du\u017enost je da im obezbedimo ovo okru\u017eenje. Moramo da nastavimo politike koje promovi\u0161u jednake moguc\u0301nosti, koje se bore protiv diskriminacije i nasilja nad \u017eenama.“ A, po\u0161to je re\u010d o jednakim moguc\u0301nostima i nediskriminaciji, ne gubimo iz vida da c\u0301e 19. novembra biti i njihov dan, Me\u0111unarodni dan mu\u0161karaca!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Me\u0111unarodni dan \u017eena obele\u017eava se \u0161irom sveta vi\u0161e od jednog veka. Godine 1908. 15.000 \u017eena u tekstilnoj industriji mar\u0161iralo je Njujorkom, zahtevajuc\u0301i skrac\u0301eno radno vreme, bolje plate i pravo glasa, a godinu dana kasnije, Socijalisti\u010dka partija Amerike proglasila je 28. februar prvim Nacionalnim danom \u017eena. Ideja da se to pretvori u me\u0111unarodni dan do\u0161la je […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":709273,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[115219,113245],"class_list":["post-709422","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n