Uspostavljanje komunisti\u010dkog re\u017eima u Rumuniji, 6. marta 1945. godine, zna\u010dilo je hegemoniju komunisti\u010dke partije ne samo na politi\u010dkoj sceni vec\u0301 i u svim aspektima \u017eivota pojedinaca. Komunisti\u010dki re\u017eim je proizveo najbrutalniji raskid u istoriji dru\u0161tava koja su imala istorijsku nesrec\u0301u da se s njim suo\u010de. Komunisti\u010dka partija Rumunije, po sovjetskom modelu, delovala je izuzetno o\u0161tro protiv svih drugih partija. Re\u017eim je raspustio one koji su mu se suprotstavljali, a njihove vo\u0111e zatvorio. Druge je porobio i brutalno odbacio kada mu vi\u0161e nisu bili korisni. A one najbli\u017ee svojim idejama apsorbovao je nasilnim spajanjem, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa Socijaldemokratskom partijom.<\/p>\n
Osnovana 1893. godine, Radni\u010dka socijaldemokratska partija u Rumuniji bila je prva politi\u010dka formacija rumunskih radnika. Njena naslednica, Rumunska socijaldemokratska partija, koja se pojavila 1910. godine, a postala Socijalisti\u010dka partija 1918. godine, uvek je bila legalna i 1918. je aktivno podr\u017eavala ujedinjenje Transilvanije sa Rumunijom. Do raskola je do\u0161lo 1921. godine kada su se radikali pridr\u017eavali principa Kominterne i postali Rumunska komunisti\u010dka partija, a umereni su napustili i reformisali partiju 1927. godine kada je ponovo dobila ime Socijaldemokratska partija. U me\u0111uratnom periodu do\u0161lo je do potpunog raskola izme\u0111u Socijaldemokratske stranke i Komunisti\u010dke partije, pri \u010demu su socijaldemokrate bili branioci demokratije i integriteta rumunske dr\u017eave pred terorizmom Komunisti\u010dke partije. Nakon 30. avgusta 1944. godine, kada je Crvena armija u\u0161la u Rumuniju, rumunska Komunisti\u010dka partija je postala glavni agent okupacije i zapo\u010dela kampanju komunizacije koja c\u0301e trajati do 1947. godine. A likvidacija socijaldemokrata je bila deo plana koji je sproveden februara 1948. godine, putem kongresa na kom je do\u0161lo do prisilnog ujedinjenja dve stranke.<\/p>\n
Novinarka Elena Gu\u0111an pristupila je Socijaldemokratskoj stranci 1944. godine, sa 19 godina, iz uverenja. Njen otac je bio radnik i \u010dlan Socijaldemokratske stranke od 1927. godine. Bila je deo partijske organizacije \u017eena i obavljala je funkciju sekretara za \u0161tampu. Radila je u \u010dasopisu \u201e\u017dena radnica\u201c koji je izlazio od 1930. godine. Intervjuisana 2000. godine od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Gu\u0111an je izjavila da je spajanje Socijaldemokratske stranke sa Komunisti\u010dkom partijom bilo deo op\u0161tijeg plana postavljenog u Moskvi da se uni\u0161ti pokret socijaldemokrata u svim zemljama koje su okupirali Sovjeti.<\/p>\n
\u201eProces ujedinjenja po\u010deo je u aprilu 1946. godine sa najja\u010dom socijaldemokratskom partijom tog vremena, onom Nema\u010dkom, nakon \u0161to je Moskva obezbedila isto\u010dni deo Nema\u010dke, tako \u0161to je zemlju podelila na dva dela. Odmah su pristupili ujedinjenju Socijaldemokratske stranke iz Isto\u010dne Nema\u010dke sa komunisti\u010dkom. Nakon toga su pro\u0161le dve godine u kojima su komunisti u ostalim zemljama pripremali jo\u0161 neke kadrove, a 1948. godine Moskva je planirala kao godinu u kojoj c\u0301e nestati sve socijaldemokratske partije. U februaru 1948. godine nestala je na\u0161a partija, juna 1948. ona iz Ma\u0111arske i \u010cehoslova\u010dke, u avgustu ona iz Bugarske i u decembru ona iz Poljske. I time je stavljen krst na socijaldemokratiju.“ <\/em><\/p>\n Spajanje putem apsorpcije nametnuli su komunisti bez pregovora. Elena Gu\u0111an se setila ko je bio \u010dovek koga je komunisti\u010dka omladina poslala na sastanak sa socijaldemokratskom omladinom da saop\u0161ti uslove spajanja.<\/p>\n \u201e\u0160to se ti\u010de procesa ujedinjenja, prvo je po\u010delo sa omladinskom organizacijom, nastavilo se sa organizacijom \u017eena, a onda sa celom strankom. Bila sam svedok, kao novinar, razgovora koje su dve omladinske organizacije vodile u vezi sa ujedinjenjem. Razgovori su vo\u0111eni u sedi\u0161tu Socijaldemokratskog saveza omladine i osoba koju je komunisti\u010dka omladinska organizacija odredila da vodi razgovore sa socijaldemokratskim rukovodstvom bio je niko drugi do Nikolaje \u010cau\u0161esku\u201c.<\/em><\/p>\n Elena Gu\u0111an se setila neprijatnog utiska koji je na nju i njene drugove ostavio komunisti\u010dki izaslanik, buduc\u0301i tiranin Rumunije posle 1965. godine.<\/p>\n \u201eNikolaje \u010cau\u0161esku je na svaki od ovih sastanaka dolazio sa tekstom nau\u010denim napamet koji je recitovao od A do \u0160. Naravno, usledila su neka pitanja i poja\u0161njenja. Me\u0111utim, on nije odgovarao na pitanja, nije davao poja\u0161njenja, ponavljao je tekst od po\u010detka do kraja. Ako bi ga usput Anton Manja, generalni sekretar socijaldemokrata, prekidao i pitao ga da li ne misli da se neka stvar mo\u017ee uraditi na druga\u010diji na\u010din, \u010cau\u0161esku je ponavljao isti tekst sa kojim je do\u0161ao. Krenuo bi od po\u010detka, ne propu\u0161tajuc\u0301i ni jedan zarez. Hteo si ili da ga baci\u0161 kroz prozor, ili da se baci\u0161 kroz prozor.“<\/em><\/p>\n Nakon spajanja, pojavila se Rumunska radni\u010dka partija, ista partija kao i njena prethodnica, sada sa promenjenim imenom. Konstantin Titel-Petresku i drugi tvrdoglavi lideri socijaldemokrata, koji su se protivili saradnji sa komunistima od 1945. godine, delic\u0301e sudbinu liberala i seljaka i biti ba\u010deni u zatvor. I drugi \u010dlanovi, uklju\u010dujuc\u0301i Elenu Gu\u0111ijan, odbili su da budu deo nove stranke i radije su podneli ostavku nego da kr\u0161e svoje principe i vrednosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uspostavljanje komunisti\u010dkog re\u017eima u Rumuniji, 6. marta 1945. godine, zna\u010dilo je hegemoniju komunisti\u010dke partije ne samo na politi\u010dkoj sceni vec\u0301 i u svim aspektima \u017eivota pojedinaca. Komunisti\u010dki re\u017eim je proizveo najbrutalniji raskid u istoriji dru\u0161tava koja su imala istorijsku nesrec\u0301u da se s njim suo\u010de. Komunisti\u010dka partija Rumunije, po sovjetskom modelu, delovala je izuzetno o\u0161tro […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113318,113245],"class_list":["post-713180","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n