Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovao je u \u010detvrtak i petak na sastanku Evropskog saveta i pro\u0161irenom Evro samitu, koji je odr\u017ean u Briselu. On je naglasio da Ukrajina mora ostati prioritet na evropskoj agendi, pozdravljajuc\u0301i nedavna de\u0161avanja u vezi sa sporazumom da joj se pru\u017ei podr\u0161ka. Johanis je ponovio da Rumunija ostaje jedna od \u010dvrstih pristalica Ukrajine, nastavljajuc\u0301i da pru\u017ea bilateralnu pomoc\u0301 u svim dimenzijama, posebno na humanitarnom, vojnom i nivou tranzita \u017eitarica. Predsednik Rumunije je tako\u0111e ukazao na zna\u010daj nastavka evropske podr\u0161ke Republici Moldaviji, koja se suo\u010dava sa hibridnim pretnjama Ruske Federacije bez presedana u predizbornom kontekstu kroz koji prolazi. Evropska komisija je predlo\u017eila uvo\u0111enje carina na uvoz \u017eitarica iz Rusije i Belorusije u poku\u0161aju da spre\u010di Moskvu i Minsk da naru\u0161e tr\u017ei\u0161ta. Komisija tako\u0111e nastoji da ograni\u010di sposobnost Rusije da finansira svoj rat i prodaje \u017eitarice ukradene iz Ukrajine. Evropski lideri su jednoglasno usvojili kriti\u010dniju izjavu prema Izraelu, u kojoj tra\u017ee hitnu humanitarnu pauzu. Zahtevaju otvaranje pristupnih puteva kako bi humanitarna pomoc\u0301 mogla da u\u0111e u Gazu prema potrebama palestinskog stanovni\u0161tva. Evropski savet tako\u0111e tra\u017ei od Izraela da ne zapo\u010dinje nikakvu vojnu operaciju u Rafi, oblasti u koju se sklonio veliki deo stanovni\u0161tva Gaze.<\/p>\n
Ki\u0161injevski parlament usvojio je u \u010detvrtak Deklaraciju o evropskim integracijama Republike Moldavije, u kojoj izra\u017eava uverenje da c\u0301e samo pristupanje Evropskoj uniji obezbediti buduc\u0301nost suverene, neutralne, integrisane i demokratske dr\u017eave. Moldavski poslanici pozivaju celo dru\u0161tvo da poka\u017ee jedinstvo i solidarnost za konsolidaciju politi\u010dkog i socijalnog dijaloga u ime nacionalnog interesa i ovog strate\u0161kog cilja – pridru\u017eivanja Evropskoj uniji. U dokumentu se isti\u010de da je Evropska unija decenijama bila \u201epouzdan partner\u201d Ki\u0161injeva, kome je pru\u017eala \u201enezainteresovanu\u201d logisti\u010dku i finansijsku podr\u0161ku za re\u0161avanje vi\u0161estrukih unutra\u0161njih problema. Podsec\u0301amo, Evropski savet je u decembru 2023. godine odlu\u010dio da otpo\u010dne pregovore o pristupanju Republike Moldavije Evropskoj uniji.<\/p>\n
Osu\u0111enici koji su pobegli iz Rumunije bic\u0301e primorani da plate tro\u0161kove repatrijacije – navodi se u nacrtu uredbe koji je odobrila vlada i koji je poslat parlamentu na raspravu i usvajanje. Nove odredbe odnose se i na lica pod istragom, precizirala je resorna ministarka Alina Gorgju. Ona je objasnila da postoje dve situacije koje zakon predvi\u0111a, i to kada begunac izbegava krivi\u010dno gonjenje ili su\u0111enje i druga situacija – kada begunac izbegava izvr\u0161enje kazne, imajuc\u0301i pravosna\u017enu osu\u0111ujuc\u0301u presudu na sudu. Ministarka pravde je naglasila da je pro\u0161le godine rumunska dr\u017eava potro\u0161ila oko 2 miliona evra da dovede 800 osu\u0111enika u zemlju. Na spisku poznatih begunaca nalaze se, izme\u0111u ostalih, biv\u0161i gradona\u010delnik Bukure\u0161ta doktor Sorin Opresku, Alina Bika (biv\u0161a \u0161efica Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma), Mario Jorgulesku (sin predsednika Profesionalne fudbalske lige \u0110ina Jorguleskua) i princ Paul Filip (nec\u0301ak kralja Karola II).<\/p>\n
Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL), dve stranke koje \u010dine vladajuc\u0301u koaliciju u Rumuniji, potvrdile su svoje kandidate koji c\u0301e biti na zajedni\u010dkoj listi za izbore za Evropski parlament 9. juna. Na vrhu liste od 20 pozicija koje se smatraju kvalifikovanim, vi\u0161e se ne nalazi nezavisna Ramona Kirijak, \u0161efica Predstavni\u0161tva Evropske komisije u Bukure\u0161tu, koja je odustala od kandidature iz li\u010dnih razloga. Obe stranke uglavnom zadr\u017eavaju sada\u0161nje poslanike, ali se pojavljuju i nova imena. Iz Socijaldemokratske stranke (PSD), na zajedni\u010dkoj listi su, izme\u0111u ostalih, biv\u0161i premijer Mihaj Tudose, Gabriela Firja – biv\u0161a ministarka porodice i jednakih moguc\u0301nosti, George Kar\u010du – sada\u0161nji dr\u017eavni sekretar Odeljenja za Rumune u rasejanju, ili evroposlanici Dan Nika i Viktor Negresku. Me\u0111u kandidatima Nacionalne liberalne stranke (PNL) za evroposlanike su predlo\u017eeni Adina Valjan \u2013 aktuelna komesarka za transport, Vir\u0111il Popesku – biv\u0161i ministar energetike i poslanici iz evropskog parlamenta Rare\u0161 Bogdan, Zigfrid Mure\u0161an, Dan Motrjanu, George Falka i Daniel Buda. Lista c\u0301e biti finalizovana sledec\u0301e nedelje. Podsec\u0301amo da c\u0301e se 9. juna odr\u017eati i lokalni izbori. Ove godine se odr\u017eavaju i predsedni\u010dki izbori u septembru, i parlamentarni izbori u decembru.<\/p>\n
Vlada iz Bukure\u0161ta odobrila je nacrt zakona o novom Zakonu o \u0161umama, koji predvi\u0111a stro\u017ee kazne za nelegalnu se\u010du i kra\u0111u drveta. Dokument reguli\u0161e obaveze i prava vlasnika \u0161umskog zemlji\u0161ta i predvi\u0111a formiranje Nacionalnog saveta za \u0161umarstvo, koji c\u0301e okupljati sve strukovne organizacije u ovoj oblasti. Dokument c\u0301e omoguc\u0301iti dr\u017eavi da po\u0161umi ona zemlji\u0161ta koja su vlasnici posekli i napustili. Novi Zakonik o \u0161umama Vlada je poslala Skup\u0161tini, koja c\u0301e ga analizirati i usvojiti u obliku zakona koji c\u0301e zameniti stari zakonik iz 2008. godine.<\/p>\n
Klimatske promene su danas neosporna istina, zbog \u010dega se moraju preduzeti hitne mere, rekao je ministar \u017eivotne sredine, voda i \u0161uma Mir\u010dea Feket u petak na konferenciji organizovanoj u Bukure\u0161tu povodom Svetskog dana voda i Svetskog dana meteorologije. Istovremeno, ministar se osvrnuo na sukob u blizini rumunskih granica, koji ima i ekolo\u0161ke efekte. On je istakao da \u201ene \u017eivimo u najjednostavnijim vremenima\u201c i da ovu priliku mo\u017eemo iskoristiti da razmislimo o tome \u0161ta se de\u0161ava u susedstvu Rumunije, o tome \u0161ta moramo da uradimo. Pozvani specijalisti su istakli zna\u010daj brzog prenosa informacija koje daju meteorolozi, hidrolozi i klimatolozi, kao i efikasnog upravljanja vodnim resursima. Istovremeno, izrazili su zabrinutost zbog klimatske i hidrometeorolo\u0161ke evolucije, pozivajuc\u0301i se na vec\u0301 vidljive efekte klimatskih promena.<\/p>\n
U sedi\u0161tu Vlade Rumunije potpisan je ugovor o izvo\u0111enju radova u Regionalnoj hitnoj bolnici u Krajovi. Projektom je predvi\u0111ena zgrada na osam nivoa, preko 800 kreveta za pacijente, 19 operacionih sala, 38 mesta za usluge dijagnostike i le\u010denja i skoro 1.600 parking mesta. Medicinska jedinica c\u0301e pru\u017eati interdisciplinarnu medicinsku pomoc\u0301 za pet \u017eupanija u jugozapadnom regionu Oltenije, a to su Dol\u017e, Olt, Gor\u017e, Mehedinci i Val\u010da. Ulaganjem od preko dve milijarde evra, bolnica c\u0301e koristiti najbolje prakse u pogledu energetske efikasnosti i trec\u0301a je takva ogromna medicinska jedinica posle onih koje c\u0301e biti izgra\u0111ene u Ja\u0161iju, na severoistoku, i Klu\u017eu, u centru zemlje.<\/p>\n
U \u010detvrtak ve\u010de u Bukure\u0161tu, otvoren je Festival francuskog filma u Rumuniji komedijom ‘Une Annee Difficile’ (‘Te\u0161ka godina’), koju su snimili Olivije Naka\u010de i Erik Toledano, autori filma ‘Nedodirljivi’ (‘Invincibilii’) – jednog od najvec\u0301ih uspeha na blagajnama u Francuskoj. Francuski ambasador u Bukure\u0161tu Nikolas Vorneri je na otvaranju izjavio da je za njegovu zemlju bioskop glavno sredstvo u saradnji sa Rumunijom. U svom 28. izdanju, festival, koji okuplja filmove iz selekcija iz Kana, Berlina, Lokarna, Venecije, Toronta i Anesija, odr\u017eac\u0301e se do 31. marta u Bukure\u0161tu i jo\u0161 12 gradova u Rumuniji. Zakazano je vi\u0161e od 100 filmskih projekcija, saop\u0161tili su organizatori. Ove godine festival organizuje, u sekciji posvec\u0301enoj kinematografima, radionicu koja c\u0301e se baviti rodnom ravnopravnosti i prevencijom seksualnog i rodno zasnovanog nasilja i uznemiravanja u rumunskoj filmskoj industriji. Manifestaciju organizuje Francuski institut u Rumuniji, koji ove godine slavi 100 godina postojanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovao je u \u010detvrtak i petak na sastanku Evropskog saveta i pro\u0161irenom Evro samitu, koji je odr\u017ean u Briselu. On je naglasio da Ukrajina mora ostati prioritet na evropskoj agendi, pozdravljajuc\u0301i nedavna de\u0161avanja u vezi sa sporazumom da joj se pru\u017ei podr\u0161ka. Johanis je ponovio da Rumunija ostaje jedna od \u010dvrstih […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-714859","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n