Komunisti\u010dki re\u017eim je toliko intervenisao u \u017eivote ljudi da je poku\u0161ao da promeni ne samo njihova najdublja uverenja vec\u0301 i izraz misli, ideja, osec\u0301anja. Jezik komunizma zvao se drveni jezik. Njegovom razvoju je doprineo i sam Josif Staljin, iako je njegova kompetentnost izostajala.<\/p>\n
U leto 1950. godine Staljin je u tri broja lista \u201ePravda\u201d objavio seriju \u010dlanaka pod naslovom \u201eMarksizam i lingvisti\u010dki problemi\u201d. Sovjetski lider je odre\u0111ivao nove pravce istra\u017eivanja u lingvistici kojima je poni\u0161teno sve \u0161to je pre njega napisano. A u Rumuniji, koju je od 1944. godine okupirala sovjetska vojska, Staljinova lingvisti\u010dka razmi\u0161ljanja odmah su pu\u0161tena u promet u akademskim i nau\u010dnim krugovima pod rigoroznom i brutalnom kontrolom ideolo\u0161kih aktivista.<\/p>\n
Prevodilac i romanista Micaela Gicesku, politi\u010dki zatvorenik, po\u010dela je svoje univerzitetske studije 1949. godine, godinu dana nakon reforme obrazovanja iz 1948. koja je prevrnula stari obrazovni sistem. Novi sistem je uveo politi\u010dko obrazovanje i favorizovao decu radnika u odnosu na druge, bez obzira na njihov nivo znanja. Intervjuisana 2002. godine od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Mikaela Gicesku se prisetila da je politi\u010dko obrazovanje dvostruko uticalo na kvalitet sadr\u017eaja.<\/p>\n
\u201eU\u010dio se marksizam-lenjinizam, s jedne strane, i to su bila predavanja tokom cele godine. Zatim smo na francuskom radili ono \u0161to se zvalo \u201eaktuelnosti\u201c. U to vreme je bio rat u Indokini, rat Francuza u Vijetnamu, a onda smo o tome razgovarali na \u010dasovima francuskog. Znam da nam je re\u010deno, na primer, da francuski vojnici jedu vijetnamske zarobljenike, da su kanibali. To je ne\u0161to \u0161to smo jednostavno morali da progutamo bez komentara.“<\/em><\/p>\n Od 1948. godine nova zvezda lingvistike bio je Nikolaj Jakovljevi\u010d Mar, koji je zaokupio umove lingvista tvrdnjom da svi jezici jednostavno imaju svoje poreklo iz jednog protojezika. Mikaela Gicesku se prisetila kontakta sa drugim Marovim idejama koje su poni\u0161tile ono \u0161to su ona i njena generacija nau\u010dili tokom godina srednjo\u0161kolskog obrazovanja.<\/p>\n „Op\u0161ti kurs lingvistike sa teorijom lingviste Mara je za nas postavio sve vrste znakova pitanja. Mar je rekao da je jezik prvo nadgradnja, onog trenutka kada se promenila struktura i dru\u0161tvena organizacija promenio se i jezik. Jo\u0161 jedna teorija koja nas je veoma poga\u0111ala bila je da jezik dobija karakter naroda osvaja\u010da koji je poslednji, koji poslednji dolazi na doti\u010dnu teritoriju. Dakle, kako su Sloveni do\u0161li poslednji, na\u0161 jezik je imao slovenski karakter. Rumunski nije bio latinski jezik, to nije vi\u0161e govoreno.“<\/em><\/p>\n Ali Marrova lingvisti\u010dka teorija biia je uklonjena Staljinovom intervencijom koja je vratila nacionalni jezik na njegovo mesto. Nacionalni jezik vi\u0161e nije proiza\u0161ao iz jednog prajezika i vi\u0161e nije bio manifestacija nadgradnje, vec\u0301 je bio jezik radnog naroda. Mikaela Gicesku:<\/p>\n \u201eInterveni\u0161u\u0107i u lingvistici, Staljin je poni\u0161tio Marove teze, odjednom je Mar pao u nemilost. Staljinova teorija preovla\u0111uje nad kvalitetom kulture jednog naroda, pa je ona dala otisak jezika te teritorije. Naravno, latinska kultura je prevla\u0111ivala, pa smo odjednom ponovo postali latinski jezik, preko noc\u0301i. Na dan ispita nisam ta\u010dno znala \u0161ta se de\u0161ava. Ispit je bio ba\u0161 na dan kada se pojavilo ono \u0161to se zvalo \u201ebriljantna intervencija druga Staljina iz lingvistike“ u novinama i koja je poni\u0161tila sve \u0161to smo do tada nau\u010dili na Graurovom kursu. Ujutru smo imali pismeni ispit, popodne smo imali usmeni ispit i ujutru, za pismeni, Graur je vrlo kasno u\u0161ao u prostoriju i na kraju nam je rekao da napi\u0161emo \u0161ta hoc\u0301emo. A za popodne, za usmeni ispit, rekao nam je da pro\u010ditamo novine u kojima se ova Staljinova intervencija pojavila na brojnim stranicama, velikim stranicama, svuda.“<\/em><\/p>\n Staljinov tekst je izazvao reakcije i van filologije, me\u0111u istori\u010darima. Arheolog Petre Dijakonu se setio 1995. godine kako c\u0301e jedan od njegovih kolega biti uhap\u0161en.<\/p>\n \u201eSec\u0301am se da su 1953. godine, kada se pojavilo delo \u201eMarksizam i lingvistika\u201c, dolazili veliki partijski instruktori, univerzitetski profesori i govorili da sve \u0161to je napisano o jeziku treba baciti u smec\u0301e. Osnovno delo je postalo Staljinovo. Na javnom skupu, u Institutu za istoriju, Kere\u0161te\u0161, koji je bio zamenik direktora i partijski aktivista, ustao je i po\u010deo da govori da je to rekao drug Staljin i tako dalje. A onda je arheolog Vladimir Dumitresku ustao i rekao: \u201eama manite nas, do sada ste nam u usta nabijali Staljinove teze, a ni sada nam ne date da di\u0161emo!\u201c Tek kasnije smo uspostavili vezu, to je bilo u prolec\u0301e i to leto, do jula, oni su ga uhapsili na terenu\u201c.<\/em><\/p>\n Staljinove ambicije kao teoreti\u010dara lingvistike trajale su sve do njegove smrti 1953. godine. Iako je jezik komunizma nastavio da postoji i nakon njegove smrti i ideologija je nastavila da mra\u010di slobodne misli, svuda se osec\u0301alo olak\u0161anje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Komunisti\u010dki re\u017eim je toliko intervenisao u \u017eivote ljudi da je poku\u0161ao da promeni ne samo njihova najdublja uverenja vec\u0301 i izraz misli, ideja, osec\u0301anja. Jezik komunizma zvao se drveni jezik. Njegovom razvoju je doprineo i sam Josif Staljin, iako je njegova kompetentnost izostajala. U leto 1950. godine Staljin je u tri broja lista \u201ePravda\u201d objavio […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113318,113245],"class_list":["post-715550","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n