Rumunija se i dalje suo\u010dava sa ranjivostima vezanim za ra\u010dune javnih finansija i spoljni bilans, upozorava Evropska komisija, koja je u ponedeljak objavila detaljne analize za \u0161est zemalja \u010dlanica. Prema izvr\u0161noj vlasti Evropske unije, veliki deficiti javnog i tekuc\u0301eg ra\u010duna, kao i visoka stopa inflacije, iznad nivoa pre pandemije, \u010dine rumunsku ekonomiju potencijalno ranjivom na \u0161okove u buduc\u0301nosti. Rumunija se nije suo\u010dila sa pote\u0161koc\u0301ama u pokrivanju svojih finansijskih potreba zbog svoje solidne ekonomije, srednjoro\u010dnih izgleda za rast i niskog nivoa javnog duga. Prema Evropskoj komisiji, devizne rezerve Rumunije izgledaju generalno adekvatne, pokrivajuc\u0301i skoro pet meseci uvoza i vi\u0161e od 100% kratkoro\u010dnog spoljnog duga na kraju pro\u0161le godine.<\/p>\n
Poslani\u010dki dom iz Bukure\u0161ta odbacio je danas predlog za preuzimanje politi\u010dke odgovornosti, koji su pokrenuli Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice (u opoziciji), protiv socijaldemokratskog ministra poljoprivrede Florina Barbua. Opozicija je na ju\u010dera\u0161njim debatama kritikovala na\u010din na koji je ministar vodio proteste poljoprivrednika od po\u010detka godine, ali i \u010dinjenicu da je u pozitivnom kontekstu evocirao ime biv\u0161eg komunisti\u010dkog diktatora Nikolaja \u010cau\u0161eskua. Istovremeno, potpisnici predloga su tvrdili da ministar Florin Barbu prkosi Rumunima koji svakodnevno plac\u0301aju poskupljenje na pijaci i u prodavnicama, a da se bavi samo promocijom partijskih interesa. Florin Barbu je u odgovoru tvrdio da predlog sadr\u017ei mnogo neistina, kojima potpisnici \u017eele da stvore konfuziju i iritaciju kako bi akumulirali izborni kapital.<\/p>\n
Na plenarnoj sednici parlamenta u Bukure\u0161tu primljena je k znanju informacija predsednika Klausa Johanisa o odobrenju tranzita opreme i materijalnih dobara koje je Finska donirala Ukrajini i obuci 50 ukrajinskih vojnika da poznaju, koriste i odr\u017eavaju ovu opremu. Potrebna sredstva poti\u010du iz bud\u017eeta Ministarstva odbrane i bic\u0301e naplac\u0301ena pristupom mehanizmu uspostavljenom u okviru misije vojne pomoc\u0301i Evropske unije Ukrajini. Na istom sastanku, Parlament je primio k znanju i informaciju koju je \u0161ef dr\u017eave uputio u vezi sa odobrenjem snaga i sredstava rumunske vojske i Ministarstva unutra\u0161njih poslova upuc\u0301enih u misije i operacije van zemlje 2024. godine.<\/p>\n
Predsednici Evropske komisije Ursula fon der Lajen, Evropskog saveta \u0160arl Mi\u0161el i Evropskog parlamenta Roberta Mecola pozdravili su rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se po prvi put poziva na prekid vatre u ratu u pojasu Gaze, prenosi \u0161panska novinska agencija. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je, sa 14 glasova za, uz uzdr\u017eane Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, rezoluciju koja \u201epoziva na hitan prekid vatre tokom meseca Ramazana (koji se zavr\u0161ava 9. aprila) i vodi ka trajnom prekidu vatre\u201c. Rezolucija zahteva, u isto vreme, ali bez povezivanja sa prvim zahtevom, \u201etrenutno i bezuslovno osloba\u0111anje svih talaca\u201c koje dr\u017ei Hamas. Rat u Gazi, koji je po\u010deo pre pet meseci, doveo je do preko 32.300 mrtvih, preko 74.600 ranjenih, a polovina stanovni\u0161tva enklave je u neposrednoj opasnosti od gladovanja, prema palestinskim izvorima, koje citira \u0111panska novinska agencija. Kao odgovor na odluku Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava da se uzdr\u017ee, premijer Benjamin Netanjahu otkazao je izraelsku posetu Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Prema dopisniku Radija Rumunija iz Izraela, Netanjahuova odluka je jo\u0161 jedan dokaz produbljivanja krize u izraelsko-ameri\u010dkim odnosima.<\/p>\n
Nacrt zakona o reformi socijalne pomoc\u0301i u Rumuniji usvojen je odlu\u010dujuc\u0301im glasom Poslani\u010dkog doma. Dokument predvi\u0111a mnogo br\u017ee oduzimanje dozvole u \u200b\u200bslu\u010daju centara koji ne po\u0161tuju va\u017eec\u0301e propise, poja\u010dana je efikasna terenska kontrolna funkcija socijalnih inspektora i uspostavljen je nacionalni elektronski registar lica koja imaju koristi od socijalnih usluga. Normativni akt je izradila Vlada nakon pro\u0161logodi\u0161njeg skandala u vezi sa domovima za stare u Voluntari – kod Bukure\u0161ta. Ministarka rada Simona Bukura-Opresku navodi da c\u0301e nova zakonska regulativa promeniti socijalnu pomoc\u0301 na bolje i za\u0161tititi ugro\u017eene osobe od moguc\u0301ih zloupotreba. Opozicija je kritikovala nacrt zakona za koji ka\u017ee da ne re\u0161ava probleme na terenu.<\/p>\n
Ekspresni put izme\u0111u Oradee i grani\u010dnog prelaza Bor\u0161 2, na autoputu Transilvanija, bic\u0301e pu\u0161ten za drumski saobrac\u0301aj 28. marta, mesec dana pre isteka roka za ugovor. Reporter Novosti Radio Romanije Aleks Lankuzov javio je da je austrijski gra\u0111evinar posle dve godine zavr\u0161io radove na putu dugom 19 kilometara, koji c\u0301e obezbediti br\u017eu vezu sa granicom sa Ma\u0111arskom i dalje sa evropskom mre\u017eom autoputeva. Ekspresni put Oradea-Bor\u0161 2 c\u0301e se nastaviti ka jugu sa priklju\u010dkom za Arad, sa ekspresnim profilom puta, u du\u017eini od 140 kilometara. Od Arada i Temi\u0161vara skoro je zavr\u0161ena studija izvodljivosti autoputa do Moravice, na granici sa Srbijom, koja c\u0301e omoguc\u0301iti br\u017eu vezu sa Beogradom. Ministar saobrac\u0301aja Sorin Grindjanu izjavio je da vezni put Oradea – Autoput Transilvanija dolazi kao nastavak ekspresnog puta Arad-Oradea, deo me\u0111unarodne rute od Balti\u010dkog do Egejskog mora. Imamo na aukciji sva 3 lota od Oradee do Arada, zatim dolazimo sa Autoputem 1 Arad – Temi\u0161var i do kraja godine c\u0301emo potpisati i dati pobednike i za tronson Temi\u0161var-Moravica. Najkrac\u0301i put od Balti\u010dkog do Egejskog mora je onaj koji polazi iz Gdanjska, Var\u0161ave, Krakova, Ko\u0161ice, Debrecina, Oradee, Arada, Temi\u0161vara, Moravice, Beograda, Soluna. Ako \u017eelimo da napravimo ovaj put i da on pro\u0111e pored nas, moramo da se krec\u0301emo veoma, veoma brzo. Srbija c\u0301e tako\u0111e uraditi oko 50 kilometara puta, rekao je Grindeanu.<\/p>\n
U Temi\u0161varu je odr\u017eana manifestacija povodom proslavljanja projekta rumunsko-srpske prekograni\u010dne saradnje koji je nagradila Evropska komisija. Vlasti i korisnici Interreg-IPA Programa prekograni\u010dne saradnje Rumunija-Srbija sastali su se u Temi\u0161varu kako bi proslavili pokretanje lokalne komunikacione kampanje RegioStars. Uz bespovratnu finansijsku podr\u0161ku Evropske unije, Zapadni univerzitet u Temi\u0161varu, Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru (Srbija), zajedno sa grupom za ekolo\u0161ku saradnju Nera Kara\u0161-Severin iskoristili su svoju istra\u017eiva\u010dku i obrazovnu ekspertizu da ponude re\u0161enje sanacije i za\u0161tite \u017eivotne sredine u rumunsko-srpskom prekograni\u010dnom podru\u010dju. Doga\u0111aj je zapo\u010deo aqktivnostima komunikacije koje podr\u017eava Evropska unija za projekat \u201eRumunsko-srpska mre\u017ea za evaluaciju i \u0161irenje uticaja aktivnosti va\u0111enja bakra na kvalitet vode u prekograni\u010dnom podru\u010dju\u201c, koji sufinansira Evropska unija. Projekat je u\u010destvovao na RegioStars konkursu pod nazivom \u201eOd rudnika do reka. \u010cuvari voda!\u201c i osvojio nagradu RegioStars 2023 u kategoriji \u201eZelena Evropa\u201c. Na konkursu je u\u010destvovalo 228 projekata koje sufinansira Evropska unija. Doga\u0111aju su prisustvovali Monika Hen\u010dej, \u200b\u200bdirektor za komunikacije u Generalnom direktoratu za regionalnu i urbanu politiku Evropske komisije, Silvia Davidoju, ambasador Rumunije u Srbiji, prof. Enake Kosmin, prorektor Zapadnog univerziteta u Temi\u0161varu, Sanda Limic\u0301, zamenik ministra (Ministarstvo za integracije Evropske unije iz Srbije). Dodatne informacije vezane za prekograni\u010dnu saradnju Rumunije i Srbije mo\u017eete pronac\u0301i na sajtu www.romania-serbia.net<\/a>.<\/p>\n Sofijski me\u0111unarodni filmski festival uklju\u010dio je 5 rumunskih filmova. Dvadeset osmo izdanje Festivala (13-31. mart) odr\u017eano je u glavnom gradu Bugarske, ali i u Plovdivu, Burgasu i Varni. Rumunska kinematografija je bila konstantno prisutna na ovom festivalu, filmovi rumunskih reditelja su tokom vremena nagra\u0111ivani u razli\u010ditim sekcijama. Film ‘Horia’, koprodukcija Rumunija-Bugarska-Srbija, 2023, u re\u017eiji Ana-Marije Komanesku, u\u010destvovao je u sekciji International Competition i prikazan je 22. i 23. marta. \u201eNe o\u010dekujte previ\u0161e od smaka sveta\u201c, koprodukcija Rumunija-Luksemburg-Francuska-Hrvatska, 2023, u re\u017eiji Radua \u017dudea, predlog Rumunije za dodelu Oskara 2024., u\u010destvovala je u sekciji Balcan Competition i prikazan je 21. i 22. marta.<\/p>\n Rumunski kulturni institut i njegovi predstavnici u inostranstvu organizuju niz kulturnih doga\u0111aja povodom obele\u017eavanja 106. godi\u0161njice Ujedinjebja Besarabije sa Rumunijom, koja c\u0301e se odr\u017eati u sredu. U Nacionalnom umetni\u010dkom muzeju Rumunije bic\u0301e otvorena izlo\u017eba slika koja obuhvata 100 dela umetnika iz Republike Moldavije, a u Narodnom pozori\u0161tu u Bukure\u0161tu zakazane su tri predstave u kojima c\u0301e u\u010destvovati glumci iz pozori\u0161ta dve zemlje. Koncert klasi\u010dne muzike Nacionalnog kamernog orkestra sa orguljama odr\u017eac\u0301e se u \u010detvrtak u Ki\u0161injevu, a na programu su dela rumunskih kompozitora i dela svetske klasi\u010dne muzike.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunija se i dalje suo\u010dava sa ranjivostima vezanim za ra\u010dune javnih finansija i spoljni bilans, upozorava Evropska komisija, koja je u ponedeljak objavila detaljne analize za \u0161est zemalja \u010dlanica. Prema izvr\u0161noj vlasti Evropske unije, veliki deficiti javnog i tekuc\u0301eg ra\u010duna, kao i visoka stopa inflacije, iznad nivoa pre pandemije, \u010dine rumunsku ekonomiju potencijalno ranjivom na […]<\/p>\n","protected":false},"author":113,"featured_media":468672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[116091,113245],"class_list":["post-715616","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n